Koliko puta ste se brinuli/e u naprijed? Nekad osnovano, kao npr. imate kredite, svaka marka vam je važna, a svugdje je na snazi umanjenje plata, a nekad neosnovano, rekreativno, samo da brinite, onako.

Briga je sastavni dio roditeljstva, ali ne nužno samo roditeljstva. Jednostavno, brinemo za svaki bitan aspekt života. Zdravlje, bliske osobe, djeca, posao, sve idealno za razbijanje glave. Ne kažem da je recept pristup “selo gori a baba se češlja” već da birate svoje bitke. Birajte konstruktivnu brigu, tj. onu sa razlogom. Ta briga će vam pomoći da se pripremite jer ste realno procjenili rizik. Tu vam nemam šta pametovati. Problem je ova druga briga, nastala iz našeg scenarija u glavi. Ta briga nam oduzima energiju i uništava odnose. Bez obzira na štetnost, neko jednostavno funkcioniše tako što brine. Ima ljudi kod kojih je briga hronično stanje. Najmanji povod koji izlazi van predviđenog okvira te osobe je razlog za brigu.

Briga  je ista, sa povodom ili ne. Jednako iscrpljuje i zagarantovano šteti zdravlju.

Ja to u ovom stanju radim vrlo izdašno. U prvom stanju sam prilično ok, bar koliko mogu da se samoprocjenim. Ne dam da mi  neosnovani procenat sumnje u pozitivan ishod okupira mozak. Da, ali u prvom stanju.

Sad je puno drugačije. Svi kažu da je to normalno i prirodno, što meni nimalo ne olakšava stvar. Treba se nositi sa tim devet mjeseci.

Ta briga izgleda npr. ovako: neko veče sam se živa isprepadala i 100 puta nasekirala zbog Bebine viroze. U tom mi je zdušno pomogao dr Google. Kao neko ko pojma nema o medicini, našla sam nekoliko tekstova, (ne)svjesno probrala najcrnje kojima ću vjerovati i u kojima piše da je ta viroza “vrlo opasna za trudnice i da utiče na plod” i oplela – red crnih misli, red krivice, red puhanja, malo plakanja (čisto da ne bude sve neopipljivo) i tako. Bebo ozdravio, doktorica mi se nasmijala u brk kad sam pitala za rizike i tako. Žali bože onih mojih par sati mentalnog terorizma.

Koliko vas ovo radi? Olakšajte i sebi i meni život pa mi recite. 

Žene, jeste li sklonije “šta ako…” reakcijama kad vam hormoni šize ili vam je briga prirodno stanje? Muški, uzimate li akontaciju na sekiraciju?

Da li je briga ženska stvar?

Briga nije ženska ekskluziva, iako mi to tako volimo misliti. Muškarci isto brinu. Pouzdano znam, a i knjige kažu. Jedina je razlika u načinu ispoljavanju te brige pa se često stiče pogrešan utisak da oni ne brinu. Vjerovatno je to u manjoj količini od žena jer je i kulturološki posao žena da bude zabrinuta dok je muškarcima u opisu posla da što sporije odrastu ( a i što bi žurili kad obično supruga obavlja funkciju majke). Koliko ova priča nije bezazlena govori statistika. Žene  definitivno prevladavaju  kad je u pitanju broj oboljelih od anksioznih poremećaja.

Zato pamet u glavu.

Informacija za sekiraciju

Ko god da je u pitanju, žensko, muško, trudno, netrudno – briga u naprijed je jalov posao. Danas nam je stvar olakšana pristupom informacijama jer ako želimo  naći argumente za brigu, vrlo lako ćemo to uraditi običnim surfanjem (kao ja neko veče). Informisanje može biti korisno pod uslovom da misli držite pod kontrolom.

Specifična stanja poput trudnoće ili manje specifična, poput roditeljstva, su idealna za brigu u naprijed. Knjige, interneti, okolina…sve vrvi od istraživanja i teorija. Uzimajte ih dozirano jer se nikad nije bilo lakše nasekirati.

Na kraju, što reče moja prijateljica neki dan:

E da nam je tvoja baba živa da nam kaže kako su nekad po desetero rađale a od literature u kući imale samo sanovnik.

Ne znam hoće li nekom biti koristan tekst ali za početak, meni jeste. Inspirisala me je moja terapeutkinja od koje sam i čula za ovu vrstu akontacije.  Pošto nemaju svi sreću (i školsku obavezu) da idu na psihoterapiju, ja odlučih da ovo podijelim sa vama.

Nema na čemu