Nakon poraza opozicije na izborima 2010. godine, opozicione partije su imale četiri godine do novih izbora da izvrše analizu rezultata, da osmisle plan opozicionog djelovanja i da eventualno ujedine svoje snage.

Nakon četiri godine, relativno uspješnih lokalnih izbora i nekoliko jalovih pokušaja objedinjavanja opozicije, gospoda koja pretenduju da jednog dana vode ovo društvo u neko (nadamo se bolje) sutra su objavila svoje kandidate i još jednom potvrdila naše sumnje da su oni ili zaista nesposobni koliko se to čini ili da su jako maliciozni i dobro upoznati sa tim što prolazi u ovom društvu.

Posle četiri godine tokom kojih su imali vremena da osmisle nekoliko različitih programa i strategija, da pokušaju da pronađu nove snage u strankama, opozicione partije su nam ponudile ništa drugo do isto ono što su nam ponudile pre četiri godine.

Svojom reciklažom dobrim djelom promašenih i neuspješnih kandidata opozicija nam je ipak poslala par poruka i ovakvim gestovima udarila još jedan klin u kovčeg demokratije u RS.

Ova repriza je pokazala da opozicija na ovim izborima neće igrati na kartu svog kvaliteta, stručnosti ili programa. Ovim izborom oni pokazuju da očekuju da njihov uspon na vlast i pobjeda na izborima budu rezultat kažnjavanja postojeće vlasti a ne rezultat aktivne podrške za njihove kandidate i programe.

Nudeći iste one koje smo već jednom odbili (i nažalost izabrali manje više identične) i to po scenariju koji se na ovim prostorima bjesomučno odigrava već jako dug niz godina opozicija sa svoje strane čini izbore maksimalno besmislenim. Pitanje je kako mogu izbori donijeti nešto novo ako u njima već deceniju pa i više učestvuje šačica ljudi od kojih su neki već bili na vlasti prije nego što su morali da podviju rep i pređu u opoziciju? Problem se ne završava samo na kadrovima već i na strankama koje nemaju nikakave značajne programske razlike a i te razlike ako postoje one najvećim dijelom postoje samo na papiru.

U stvari ova odluka o kandidatima otkriva u stavi zašto je opozicija u RS izuzetno nebitna, a samim tim i izbori velikim dijelom. Stranke u RS a i u BiH za demokratiju ne mare čak ni u obliku forme i pokazuju apsolutno nepoštovanje prema građanima. Ova odluka pokazuje još jednom da političke partije predstavljaju alat za ostvarivanje ličnih interesa nekolicine.

Nažalost osim takve kakve jeste opozicije u RS značajnijih opozicionih pokreta nema, što nas još jednom dovodi u načelno bezizlaznu situaciju biranja između dva zla. Nažalost eventualna pobeda opozicije u ovakvom stanju vodiće daljem širenju osjećanja da su izbori samo još jedna farsa i da su postali beznačajni, time otvarajući nove horizonte u osvajnju i ostajanju na vlasti.

Malo ko to da sada nije znao, a sada je to postalo potpuno jasno (ako nekada nekome nije bilo) da je opozicija u RS zaista loš izbor koji je možda bolji od trenutne vlasti. Na nama je da imamo u vidu, da iako oficijelna opozicija predstavlja bolji izbor od trenutne vlasti ona i dalje predstavlja put kojim mi ne želimo ići.

Puno sreće će nam trebati, bar do neke nove opozicije.