Milan Grubor
Narodne poslovice, ne tako česte ali fantastične
- Ako budeš most, svako će da te gazi
- Ako želiš jezgro, slomi ljusku
- Ako zagrmi na Svetog Iliju, neće biti lješnika
- Ako kupuješ često ono što ti ne treba, skoro ćeš prodavati ono što ti treba
- Ako ne počneš, nećeš ni završiti
- Ako hoćeš da pljuneš, pljuni u šaku.
- Ako hoćeš koga da poznaš, podaj mu vlast.
- Ako činiš dobro, ne udaraj u veliko zvono.
- Bez društva nema junaštva.
- Bez zbora nema dogovora.
- Bogat je ko nije dužan, a mlad ko je zdrav.
- Bol se savlada strpljivošću.
- Bolan se pita, a zdravom se daje.
- Budalu ne treba tražiti, sama se javi.
- Vješt goru lomi, a nevješta gora
- Vo se veže za rogove, a čovjek za jezik.
- Gde žena buči tu muž muči.
- Gde je stida, tu je i poštenja.
- Ginu ti što se smeju uoči bitke.
- Gospodskom smijehu i vedru nebu ne valja vjerovati, jer se začas promijeni.
- Devojka koja žuri na sastanak već je zakasnila.
- Dobar čovek uvek ostaje početnik.
- Dobro se ne pozna dok se ne izgubi.
- Drž’ se nova puta i stara prijatelja
- Žena muža nosi na licu, a muž ženu na košulji
- Ženi je najslađi zalogaj – muško srce
- Ženi sina kad ‘oćeš a udaj ‘ćer kad možeš!
- Za zlato rđa ne prijanja.
- Izvalila magla panj.
- Jezik kosti nema, ali kosti lomi.
Tekst preuzet sa thegrublog.com.