Ovih dana kad god prođem Gospodskom ulicom čujem sa razglasa glasno pojanje Baje Malog Knindže. Dobro, o ukusima se ne raspravlja, svako sluša šta mu se sluša i hvala Bogu da je tako. Ništa lošiji u startu nije onaj koji sluša Baju od onoga koji sluša Mocarta. No, o nečemu drugom razmišljam: da li priliči jednog gradu od 200.000 stanovnika, gradu koji bi volio da je glavni grad, gradu koji želi da bude regionalni centar, gradu koji vuče ka srednjoj Evropi-dakle, da li priliči jednom takvom gradu da u njegovom centru glasno odjekuje Baja Mali Knindža?

Znate, nivo je nivo. Neke stvari se prosto podrazumijevaju: kad idete na razgovor na posao podrazumijeva se da ste uredno podšišani, obrijani, lijepo obučeni, uredni. To nigdje ne stoji u oglasu za posao da je potrebno biti tako dotjeran-ali to se podrazumijeva. Nepisano pravilo. I ako ga prekršite, ako se ipak pojavite na intervjuu neočešljani, neuredni, zapušteni-poslodavac će itekako na osnovu toga da formira svoje mišljenje o vama.

Tako je i sa Bajom u centru Banje Luke. Ne mora da se pušta samo moderna strana muzika da bismo pokazali neki nivo. Ali, razmišljajmo o tome da sve više stranaca dolazi u naš grad. Takođe, sve više ljudi iz regije često dolazi u Banju Luku zbog poslovnih i drugih obaveza. Potrebno je ostaviti neki utisak. Sasvim lijep i pristojan utisak možemo ostaviti i da se u centru grada čuje „Svilen konac“, „Stani, stani, Ibar vodo“ ili neka slična tradicionalna i lijepa narodna pjesma. Ili nešto starogradsko. Ili klasična muzika. Ili rokenrol. Dakle, šta god i koje god vrste ali da je to neki nivo, da to ima nekog smisla.

Jer, budimo iskreni, Baja Mali Knindža definitivno ne ispunjava one kulturne standarde koje bismo valjda htjeli da Banja Luka dostiže. Nije sporno da on ima svoju publiku i da te ljude ne treba diskriminisati na osnovu njihovog muzičkog ukusa, ali neke stvari ipak treba regulisati na pristojan način. Na kraju krajeva, bolje je da u centru grada nema nikakve muzike nego da od Banje Luke i njenog centra pravimo vašarište i šatorluk.

Dakle, da li nas interesuje kakvu sliku (i zvuk) šaljemo o sebi drugima? Da li želimo da napravimo nekakav iskorak? Čemu toliki potrošeni novac u akcije Turističke organizacije Banje Luke ako samo na takvom jednom detalju pokazujemo da smo i dalje provincijalna kasaba?

Povezani tekstovi:
Sanja Pupac: Dodavanjem različitih ritmova i instrumenata skrnavi se krajiška pjesma

Samo kod nas pobratime mio (VIDEO)