Partija demokratskog progresa usvojila je prošle subote, na svom Glavnom odboru, Deklaraciju o borbi protiv nepotizma u institucijama i javnim preduzećima RS. Pratim pomalo kako se ova tema „razigrala“ po medijima i čitavih sedam dana je aktuelna.

Naravno, jedan od dominantnih utisaka je potpuno neinteligentna ( što inače nije njegov stil ) reakcija Igora Radojičića, koji kao odgovor na spisak SNSD-ovih nepotističkih primjera,  postavlja pitanje zašto žene PDP-ovaca rade u bankama. Iako su banke privatne i nijedna „supruga“ nije na nekom značajnijem rukovodnom mjestu. Uz to, Igor ne nudi odgovor zašto se on odlučio da postavi „svog čovjeka“ na uticajno mjesto pomoćnika ministra finansija RS. Kao da ni to nije dovoljno, bespotrebno u cijelu igru uvodi gospođe Dodik i Radmanović, koje niko nigdje nije spomenuo. Potpuni promašaj.

Međutim, jedan novinar i analitičar (on bi se vjerovatno tako predstavio) uspio je da Igoru preotme titulu najgore reakcije na Deklaraciju. Ovaj stučnjak žestoko napada PDP ( „jednu ovdašnju partiju“ ) samo zato što se obavezala da visoki funkcioneri u RS neće moći svoje supružnike i bliske srodnike postavljati na isto tako visoke pozicije. PDP je rekla da, kad dođe nova vlast, ministri, poslanici i drugi funkcioneri neće moći koristiti IRB-ove stambene i druge povlaštene kredite, nego će ih uzimati kod komercijalnih banaka, po tržišnim uslovima. Takođe, neće više moći ministar poljoprivrede ili neki drugi ministar ili funkcioner uzimati povlašteni državni kredit namjenjen poljprivrednicima, sa malim kamatnim stopama. Dakle, nema povlastica za funkcionere.

Prema tome, obaveza je pruzeta na konkretan način,  sa precizno pobrojanim stavkama šta će kome biti zabranjeno. I sve objavljeno, najavljuje se drugačiji pristup, pošteniji, javno se obavezuje „jedna ovdašnja stranka“ u opoziciji da neće voditi nakaradnu politiku poput ove koja je na sceni već sedam godina.
Ali, ovaj novinar i analitičar kaže da je to „politički kretenizam“.  Iako sam mislio da ću vremenom smisliti nešto pametnije, ne ide. Ono što mi je prvo palo na pamet je i najtačnije. Sumnjati se može da će se Deklaracija provesti. To me ne čudi, jer je na ovim prostorima narod izvaran više puta. Na to pitanje odgovor može dati samo vrijeme.

Ali, biti protiv onoga šta tamo piše i osuđivati nekoga što se na tako krupne stvari obavezao, javno i bezuslovno, nije ništa drugo nego obični kretenizam. Bez onog „politički“. A i to će vrijeme pokazati. Samo treba biti strpljiv.

Nekoliko medija u Srbiji i u Republici Srpskoj objavilo je da je vladika Grigorije, radi dobijanja kredita, založio hercegovačku Gračanicu i crkvu Svetog arhangela Gavrila sa grobom Jovana Dučića, te da su ove svetinje i dalje pod hipotekom. Čitam vladikin odgovor. Ljut i ogorčen, vladika kaže da je očigledno da se protiv njega vodi hajka, da je on meta nekih centara moći u Srbiji, da je njegov odstrel državni posao itd. Kao da su mu lično Dodik i Kusturica pomogli da napiše saopštenje. Sve bi to bilo u redu da je vladika rekao da to što su pisali nije tačno. Ovako ispade da je vladika ljut što su ga „provalili“ i da će vjerovatno nokautirati one koji su za to odgovorni.

I na kraju, ova kolumna trebala je biti analiza 60 dana rada nove Vlade RS, kao i stavova predsjednika Vlade gospođe Cvijanović, koje je iznijela u intervjuu na ATV-u. Međutim, to se nije desilo jer nije bilo materijala za kolumnu. Naime,  premijerka, za 47 minuta razgovora, nije baš ništa konkretno rekla. Nema se protiv čega biti, niti se ima čemu dati podrška. Čitavo obraćanje prve među ministrima je bilo prazno, bez suštine. Osim što je gospođa Cvijanović 58 puta za 47 minuta ponovila riječ „faktički“.

Faktički, gotovi smo.