Ова реченица се налазила на једној од мајица које су се продавале на штандовима у Гучи 2007. године, током највећег сабора трубача. Сјетио сам је се претходних дана.

Немогуће је било ових дана написати колумну и посветити се само једној теми. Иако сам био веома близу одлуке да пишем текст инспирисан одвратном СМС преписком Голић-Џомбић (већ сам био одредио наслов – ‚‚Сопранос“ ), ипак је превагнуло да урадим један мултитематски пресјек претходних неколико дана.

Звијезда дана је Пантелија Ћургуз, предсједник борачке организације Савеза независних социјалдемократа. Возач црне октавије са трептачима и срамота свих поштених и храбрих српских бораца. Коначно је прешао црвену линију, па се може овако отворено рећи о коме се ради. Господин Ћургуз је јуче назвао опозицију у Републици Српскојборачким душебрижницима и јавно их упитао шта су урадили за борце кад су били власт. Уз то је глупостима попут ‚‚Република Српска је важнија од борачких права“ припремао терен за одлуку Владе РС која ће почетком нове године одредити проценат од нето плате по којем ће се обрачунавати борачки додатак и која ће бити крајње неповољна за борце. Ћургуз је заборавио да данашња опозиција није власт већ пет година и да би он требало да буде предсједник и оних бораца који немају црвену књижицу. Ипак, и најгорима треба дати шансу. Чујем да ће се ових дана појавити идеја да министри и други функционери у РС у 2012. години примају плату у истом оном проценту у којем ће Влада РС одредити борачку основицу у односу на нето плату. Биће занимљиво видјети шта ће рећи БОРС.

Друга звијезда дана је дубл Додик-Церић. Питам се, колико би Додик платио, онако од срца, да га Церић и Зукорлић још пет-шест пута овако нападну до локалних избора. Колико год да плати, није пуно, јер му у том случају не треба кампања – док Церић напада, а Додик брани себе и Републику Српску и поручује да напади неће престати, нико не пита за борачку основицу, за нови закон о ПИО и 150 000 незапослених. Или, шта може боље поправити позицију реиса Церића пред изборе у Исламској вјерској заједници од мрског Додика који најављује распад БиХ, док му супер-реис одговара позивом муслиманским амбасадорима да Додика прогласе персоном нон грата у муслиманским земљама. Браћа Брајан и Зимоњић-Нестор су солидни дублови, али #1 су ипак Додик и Церић. Њихова изведба је невјероватна, уиграност савршена, учинковитост убиствена.

О ИРБ-у је већ све речено. И птице на грани знају да је директор Павловић побјегао у покушају да избјегне судбину директора Голића. Оно што је занимљиво је да режимски медији покушавају да направе слику као да се ништа није десило. У недјељу је ПДП, по снази трећа странка у Републици Српској, коментарисала оставку директора ИРБ-а. Кажу у ПДП-у да је ИРБ под контролом власти, да Павловић више није могао трпити притиске и да уски круг људи произвољно одлучује о томе коме ће се дати паре. Новинска агенција Републике Српске, СРНА, то није објавила. Не познајем новог директора СРНА-е и њеног главног уредника, али очигледно да се ради о врло креативним особама. Једноставно су избрисали и нису емитовали став који њима и њиховим надређеним не одговара. Питам се, шта ли ће радити ти људи кад једног дана дође вријеме да се морају у етер пуштати и власт и опозиција. Срећа је да њих неће нико морати тјерати, сами ће отићи, јер ће се избезумити од тог неприродног стања да постоји више мишљења од једног.

Министар здравља Ранко Шкрбић, вољели га или не, иначе у својим наступима дјелује увјерљиво, припремљено и самоувјерено. У суботу навече на два кључна питања, да ли ће поскупити партиципација и лијекови на рецепт, министар је давао одговоре који нису били припремљени, а он није дјеловао самоувјерено. Није рекао директно, али је јасно – поскупиће и лијекови на рецепт и партиципација. Посебно неувјерљиво дјеловала је његова изјава да су формиране радне групе које ће током јануара, без обзира на нерадне дане, вриједно радити да би до почетка фебруара израдили план финансирања здравственог система РС у 2012. години?! Нема дилеме, пред народом и здравством Републике Српске су тешки дани.

Најава два догађаја за наредна два дана.

Сутра је Скупштина акционара Жељезница РС. Пред сједницу, ДНС је поручио да је против отпуштања око 1000 радника који су вишак и да од Владе РС тражи да се у наредној години више бави економским темама.Или су ови из ДНС-а пали с Марса или сви ми остали. Да не буде забуне, скраћеница ДНС је за Демократски народни савез Марка Павића, странку која је у Влади РС већ пет година, а исто толико њихов министар Чубриловић води ресор саобраћаја. Наравно, заборавили су рећи да је тих 1000 људи, за само годину дана, запослио претходни СНСД-ов менаџмент Жељезница РС, скупљајући гласове за изборе, уз сагласност њиховог министра. Дајте људи, мора негдје бити граница.

Ова посљедња реченица би можда више пристајала догађају који слиједи у сриједу, нова епизода ‚‚Очајних домаћина“ – серије која прати догодовштине лидера шест странака у њиховим путешествијама по Републици Српској, Федерацији БиХ и Италији. На реду је поново Сарајево. Како бити оптимиста – једни најављују договор за два сата, други кажу да још не знају хоће ли доћи, трећи кажу да ако не буде договора иду у опозицију итд… Брзо ћемо знати, има ли буџета, закона о попису и државној помоћи и новог Савјета министара или очајни домаћини настављају турнеју.

И на крају, Пресинг РТРС-а. Од вечерас почињем да узимам за озбиљно један број колега и пријатеља који већ дуже вријеме тврде да ‚‚ова власт неће отићи мирно“. Нисам у то вјеровао, али након вечерашњих гебелсовских излагања појединих гостију вјерујем да су многи гледаоци осјетили страх, или бар нелагоду. Утркивање учесника емисије, да похвале ‚‚структурални дијалог о правосуђу“, да осуде ‚‚ незаконит штрајк машиновођа“, да нагласе ‚‚мудру политику Владе РС према социјалним партнерима“ и слично, било је мучно гледати. Врхунац је била поента о потреби да у одређеном тренутку држава лупи шаком од сто. Од порука да је Маргарет Тачер постала ‚‚челична ладy“ тако што је рударима у штрајку рекла да могу и пет година бити под земљом али да се власт неће поколебати и да се социјални немири морају силом зауставити, кад је у питању интерес државе, леди се крв у жилама. Ипак, кад мало боље размислим, добро је да смо ово видјели. Не воли овај народ кад му се пријети.

Шта рећи на крају ова два-три дана - стварно је добар наслов колумне.