Још је из „Пентагонских докумената“ разоткривених 1992., било видљиво да је, након пропасти СССР-а, циљ САД-а био што спорије и што лошије уједињење Еуропе која је јединој суперсили виртуално била главни конкурент. Услиједио је низ балканских ратова у којима су Амери првенствено помагали Муслимане, а то су наставили и касније.

Сада је њихово дјеловање врло јасно: омогућити увјете за исламизацију Балкана стварањем Велике Албаније и обједињавањем муслиманских/бошњачких подручја. Морао се пронаћи и „главни разлог“ зашто се то чини. И нађен је „жртвени јарац“: Срби. Непропорционално према српским злочинима, које су све три стране у БиХ чиниле, али се тврди да су Срби у томе били далеко најизразитији, они су били демонизирани као некад (и сад) Јевреји. Но ипак им је дат териториј који је, међутим, знатно обеснажен пријеносом надлежности и смјеном великог броја демократски изабраних парламентараца, посебице СДС-а, дискриминаторским одлукама Високих представника. У овом часу је видљиво, да најмоћнији дио међународне заједнице жели да створи два компактна етничко-вјерска ентитета у БиХ: бошњачку Федерацију гдје би Хрвати прво били маргинализирани па поступно и елиминирани, и српску РС гдје би уставним реформама Бошњаци на крају ипак преузели главне полуге власти. Тако су Срби практично очишћени из Федерације (а, узгред речено, и из РХ), док се слично десило са Хрватима и Бошњацима у РС. Овладавање Бошњака Федерацијом које се нарочито данас одвија подупрто САД-ом и моћним исламским земљама, уклапа се у прије споменути концепт стварања претпоставки за исламизацију Балкана, а на штету двају кришћанских народа.

Ако су Срби у овим тренуцима тврд орах који се полако мисли ломити, Хрвати су, као мањински конститутиван народ лоциран актуално првенствено у Федерацији, директно изложени притиску и пропадању. Ево чињеница:

• 1994., прекинут је рат између Муслимана и Хрвата и формирана је, Вашингтонским споразумом, Муслиманско-Хрватска Федерација, чиме је укинута Херцег Босна, а Хрватима је обећано да ће се Федерација конфедерирати са Хрватском. Наравно, од тога није било ништа, пошто је то само био трик САД-а с циљем да, временом, Бошњаци превладају у том ентитету.
• Хрвати су, отприлике, подједнако „нестали“ из РС-а као и из Федерације. Од пријератних 760 000 у БиХ, сада их је у Федерацији око 420 000 насупрот 1 700 000 Бошњака.
• Око 170 000 Хрвата „заробљено“ је у Средњој Босни опћинским границама гдје бројчано превладавају Бошњаци. Поред свега, оружани одреди вехабија врше константан психолошки притисак на Хрвате у циљу њиховог одсељавања.
• У овом часу, захваљујући високом представнику, „бошњачком Инцку“, у Федерацији је на власти нелегална и нелегитимна влада састављена од Бошњака и пар хрватских партијица-икебана. Све у свему, ситуација је за Хрвате очајна јер су, што се тиче њихове будућности, унапријед жртвовани са свих страна:
• Загреб, због осјетљивог приступа ЕУ који ће се одвијати кроз дуготрајан процес ратификације, не може ни у чему битно помоћи свом народу у БиХ.
• Вјероватно због тога (?), двије главне хрватске партије, два ХДЗ-а, нису снашле снаге да положај Хрвата ријеше на једини задовољавајући начин: стварањем аутономне хрватске јединице која би имала територијалну, политичку, економску, културну и полицијску самосталност. Да су два ХДЗ-а у том смислу били наступили одлучно, сада је БиХ могла бити истинска заједница трију равноправних, конститутивних народа. Међународна заједница би тада имала посла са два „референдумска“ народа у БиХ и морала би одустати од пројекта „јединствене (бошњачке) БиХ“. Али аутентичне хрватске странке су у најделикатнијем моменту (намјерно ?) затајиле и дозволиле да се сав притисак странаца обруши на РС што је резултирало анулирањем референдума о правосуђу. Изгубили су, дакле, и Срби и Хрвати, али ови посљедњи далеко више. „Вук је, коначно, појео магарца“, пошто се нелегална власт у Федерацији, уз обилну помоћ најјачег дијела међународне заједнице, све више прихваћа као нормална, посебице од стране двају ХДЗ-а који се сада брину једино око фотеља. Додајмо, да бошњачка власт у овим тренуцима, смјенама и куповином кадрова, заузима поступно све важне економске и политичке пунктове у Федерацији.
• У свему томе, због млакости постојећих легитимних хрватских партија, и Српске странке, мада невољно, почеле су кооперирати са Бошњацима. Поред свега, једна невидљива пропагандна машинерија упорно квари односе између Хрвата и Срба, односе који су у задње вријеме били у завидном успону.

Јасно је, на крају, што ће бити са Хрватима. Прво ће нестајати они из Средње Босне. Затим ће хрватски капитал, након економског и политичког притиска Бошњака, отићи из Западне Херцеговине, а тиме ће се вршити и полаган одлив хрватског становништва из тог краја; у сваком случају Хрвати у Федерацији ће бити посвуда маргинализирани. Санџак ће на различите начине бити спојен са Федерацијом, стварање Велике Албаније, заједно са Прешевском Долином, је само питање времена, а доминација Турске на овим просторима је у експанзији.

Што било да било,, треба с горчином честитати архитектима на успјешном остваривању оваквог пројекта који истовремено значи суноврат Хрвата, а можда и Срба, на БиХ просторима, али и, сасвим сигурно, суноврат кришћанског Запада.