Специјално тужилаштво РС успјело је у маратонском спору, упркос отежавајућем протоку времена од почињеног кривичног дјела, коначно доказати кривицу у случају Рафинеријe нафте Брод.

Бивши директор Рафинерије нафте Брод, Илија Дрпа, осуђен је на двије године затвора због закључивања штетног уговора између Рафинерије и фирме "Витол", а бивши министар привреде и енергетике РС Милан Богичевић на 18 мјесеци. Због овог уговора Република Српска је Витолу исплатила одштету од 27,5 милиона америчких долара. Бањалучки Окружни суд кривцима је “одрезао” укупно три и по године затвора.

Аутомобили се не исплате

Исти Суд, је напримјер, Д.Б. у јуну 2006. године осудио на четири године затвора и новчану казну од 6.500 КМ због крађе скупоцјених аутомобила на подручју Бањалучке регије. Због истог дјела, Окружни суд Бањалука, Д.С. осудио на три године и новчану казну од 2.500 КМ, његов ортак Ж.К. осуђен је на 18 мјесеци затвора. У овој вијести коју сам пронашао у архиви не пише колико су аутомобила морали украсти њих тројица, да би казна била примјерена штети од 27 милиона долара као у случају Рафинерије.

Мале крађе се једноставно не исплате. Нећете имати за доброг адвоката, који “познаје” тужиоца, а сви заједно “доброг” судију.

Но, да се вратимо на случај Рафинерије. Двије особе су кажњене и овај случај је очигледно завршен. (У почетку истраге било 18 осумњичених).

Гдје су налогодавци, потпуно је оправдано питање!? Нема их јер нема доказа против њих или воље и храбрости да их се стави на оптуженичку клупу.

Директорима у државним предузећима сада је ваљда јасно једна ствар. Телефонски позив или састанак на којем вас државни функционер убјеђује да нешто морате потписати и да ће он “стајати иза тога”, ако нешто крене по злу, па макар то лично био предсједник или премијер, не вриједи ни пишљивог боба на суду.

Доказ је случај када су Дрпи рекли да потпише и на крају се сви они извукли, као што то само политичари знају. Наравно, Дрпа би трпио посљедице и да није потписао, јер се предсједник не одбија, али барем сад не би био у затвору.

Како то раде професионалци

Стотине милиона марака је завршило не приватним рачунима посљедњих десетак година. Због тога је Рафинерија одличан примјер корупције, криминала, крчмљења државне имовине, неодговорности и бахатости, у чему су учествовале све политичке странке, само у различитим периодима док били на власти у РС.

Послије узимања, слиједи отимање. Сан сваког државног службеника је да дође у ситуацију да се у име државе “у четири ока” са неким погађа око одштете.

То се десило у слуачју Рафинерије гдје је исплаћено близу 200 милиона КМ. Преговоре је водила посебна комисија, без записника, без стенограма, без извјештаја, иза затворених врата. Јавност никада није сазнала на који начин и са којим аргументима су ти људи заступали интересе РС.

Никада нећемо сазнати зашто је на примјер Девин фајненшел са Дјевичанских острва добио 66,7 милиона КМ, а не рецимо 65 милиона КМ или 63 милиона!? Како је могуће да су се власници “Витол” толико разњежили над тешким стањем у РС и свој одштетни захтјев од 115 милиона КМ спустили на “само” 27,4 милиона долара!?

Нагодбе са повјериоцима водила је посебна комисија, кроз чије руке је прошло 200 милиона КМ, а која никада јавности није положила рачуне, никада одржала ниједну прес конференцију, никада издала ниједно саопштење за јавност.

Један од истакнутих чланова Комисије био је и Урош Гостић, високи функционер и актуелни посланик СНСД-а, бивши директор Нафтне индустрије Српске у периоду из којег потиче један дио одштетних захтјева из тада склопљених уговора.