Сада слободно можемо пожељети лаку ноћ Републици Српској.

И не само то, него јој можемо пожелити и добро јутро, а да при том нисмо одгледали вијести у осам, прочитали хрпу штампе и обавили пар телефонских разговора, са добрим познаваоцима прилика, којима почињу бројеви са 033 и +381. Нестанак Републике више није питање дана, мјесеца, године, па ни деценије, него наше воље.

Признале су то и најjаче државе свијета, шаљући своје амбасадоре на конститутивну сједницу новог сазива Народне скупштине Републике Српске. Њихово присуство потврда је ријечи новог Предсједника Републике, Милорада Додика, који је рекао да ми никада са њиховим државама нисмо били у сукобу и да је наш сукоб био са „локалним странцима“ и то само због њиховог мјешања у унутрашњу политику. „Локални странци“ су прихватили новонасталу ситуацију, те су сами себе развластили, одричући се права на аминовањe министара.

Промјена се осјећа и у понашању политичких представника друга два конститутивна народа. Представници хрватског народа су ове реалности већ дуже вријеме свијесни, те на основу наших искустава траже ентитет за себе. Ми их у томе подржавамо, јер сматрамо да она права која има српски народ у Босни и Херцеговини, заслужују и друга два конститутивна народа. Тих права су свијесни и многи бошњачки политичари који су своје дјеловање свели на уставни оквир. Још се само на ивици оквира трсе Лагумџијини комунисти. Вјероватно још пар кругова, у супротном ће доживjeти судбину Силајџићеве странке.

Унитаризам је за сада поражен. Све су јачи захтјеви за реорганизацију Федерације и реформу неефикасних заједничких институција. Једино су извјесне козметичке промјене Устава БиХ ради његовог усклађивања са Европском повељом о људским правима. Трансформација ОХР је тек пука формалност.

Избор Небојше Радмановића у Предсједништво БиХ и споразум са нашим „вјечитим ривалом“ СДС-ом, значајно ће смањити утицај босанскохерцеговачке политичке кризе на унутрашње прилике. Уставни преговори, испуњавање услова за трансформацију ОХР и остале теме из сарајевске котлине; неће имати значајан утицај на свакодневни живот наших грађана. По први пут створени су политички услови за значајније унутрашње реформе.

Стабилна позиција према Сарајеву враћа живот обичног човјека на прво мјесто листе приоритета. Тек послије пет година владавине, СНСД је створио услове да заигра на свом терену, на терену социјалних и економских реформи. Због неизвјесне позиције Републике, опрезно смо стварали услове за реформу јавне управе. Сада је вријеме да нова Влада раскрсти са лошим навикама оних који су партијским, рођачким, земљачким и другим везама дошли у државну службу. Вријеме је да у хардвер који смо изградили на Тргу Републике, инсталирамо одговарајући софтвер.

Хардверском дијелу реформе образовног система такође је дошао крај. Сада нам предстоји стварање система који ће нашу заједницу трансформисати у предузетничко и партиципативно друштво, у којем ће бити много више инжењера него менаџера, правника, новинара...

Пред новом Владом је и завршетак постављања економског система, што ће бити отежано ефектима глобалне кризе. Поред завршетка мреже ауто-путева, њена дужност је и покретање значајнијег инвестиционог циклуса у области енергетике, као и рјешавање питања управљања над земљорадничким задругама.

Нови кабинет ће имати и сасвим другачију политичку позицију у односу на претходни. Сада је извјесно да он неће водити, већ само спроводити политику коју ће утврђивати Предсједник РС и Народна скупштина. Рад новог кабинета ће бити пажљиво праћен, не само од стране ове двије институције, него и од читаве јавности. У таквим условима „кожа“ министра ће по прилично изгубити на вриједности.

Послије петогодишње владавине Савеза независних социјалдемократa Република Српска је дошла пред затварање првог поглавља своје историје. Послије ових избора њена будућност је извјесна. Извјесност отвара нове друштвене хоризонте. Тражи одговор на другачија питања. Питања свакодневног живота обичних грађана, а на њих прави одговор једино може дати модерна љевица.

Зато лаку ноћ Републико, а добро јутро грађани Српске.