Након што се стишало славље након објаве првих резултата, те галама након посјете Хилари Клинтон и Лагумџијине изјаве у Тајмсу, двије изјаве Златка Лагумџије су довољне за анализу његовог рада и понашања њега и његове странке у наредне 4 године:

- Или ћу наћи начин да легитимно зауставим Додика у кршењу устава физичком силом, над којом имам овлашћења, или ћу бити смијењен и неки луди радикали ће преузети моју дужност и то ће учинити.

- Тактиком стварања Федерације БиХ у „западну Њемачку“ може се спасити држава и за кратко вријеме ујединити са „Додиковом источном Њемачком“.

Златко Лагумџија је већ био на власти у вријеме Алијансе за промјене. Истина, није био предсједавајући Савјета Министара, али бјежање од одговорности уз жељу да се приграбе заслуге за успјех одлика је лидера сарајевског политичког круга. Златко има горка искуства у смислу задобијања поновне подршке након периода на власти.

СДП БиХ је класична „пи-ар“ странка, нема значајну инфраструктуру, али има значајне приходе. Веома мали број кадрова који чине ове странку је ухљебљен у партијској централи у згради која се дијелом изнајмљује Влади ФБиХ, у неколико општина у којима СДП има власт, и у којима се рекетира приватни сектор, у већем дијелу медија и невладиног сектора који контролише СДП, а који се свесрдно помажу и од стране међународних организација. СДП добро живи и кад је у власти, и кад је у опозицији.

Странке које немају развијену инфраструктуру, „пи-ар“ странке, брзо постигну значајан резултат, али и брзо изгубе повјерење грађана. Салонски политичари из „пи-ар“ странака немају додира са базом, са грађанима, па кад разговарате са људима из врха СДП-а, можете чути одређене ставове о Републици Српској, Додику, СНСД-у, који се дијаметрално све више мијењају како разговарате с члановима СДП-а који су све даље од Златковог ануса.

Федерација БиХ је у огромним проблемима. Прегломазна и прескупа администрација. Административни апарат скоро да не функционише. Буџет грца у дуговима. Развој, раст БДП-а, раст плата и животног стандарда су ријечи које се полако заборављају. Повјерење грађана у институције система и изабране представнике никад није било ниже. Не постоји начин да се прибаве финансијска средства за покретање значајнијег инвестиционог циклуса који би ствари покренуо из мртве тачке. Приватизацијом БХ-Телекома, Босналијека итд. не могу се добити средства која ће, осим попуњавања буџетских рупа, дати одређене резултате, ако се не крене у значајне резове, али и уставне промјене у ФБиХ, које ће имати за посљедицу смањење јавне потрошње које може утицати на раст БДП-а. У наредне 4 године, буџет ФБиХ неће расти, и протећи ће доста воде Миљацком док се не стабилизује на постојећем нивоу. Политичка атмосфера не даје простор размишљањима о рационализацији федералне администрације, и онај ко крене у такве резове, треба рачунати да ће изгубити изборе за 4 године.

Централизација БиХ, 100% Босна и Херцеговина, појавом Додика у Републици Српској, све је више илузија и недосањани сан који спаваче који га сањају шаље у политичку историју. Златко може да бира између два пута, од којих су оба неизвјесна, и од којих оба покопавају будућност његове странке. Златко се још није одлучио којим путем кренути.

Кад разговарате са Златком и његовим сарадницима без присуства медија, чујете сљедеће тезе: Република Српска се не може укинути нити се значајно могу смањити њене надлежности. Златко је увијек спреман на компромисе, али ако то неће оснажити подршку Харису, Суљи или Фахри.

Прва изјава с почетка текста је темпирана да пред долазак Хилари Клинтон створи катастрофичну и апокалиптичну атмосферу, како Додик гура Републику Српску у отцјепљење, и како је БиХ на ивици грађанског рата, како би се изнудила већа пажња и присуство међународне заједнице у БиХ, кад већ Амери отварају у Сарајеву највећу амбасаду на Балкану. Већ виђен сценарио призивања интервенционизма, који је све више промашен и не даје ефекте, али који наговјештава да Златко мисли да се треба држати Харисове реторике ако хоће да задржи Харисове гласове. Овакав дискурс ће краткорочно добити понеки аплауз, али дугорочно производи политичку штету и нестабилност у БиХ, одвлачи стране инвеститоре, шаље на сметљиште историје Златка и његов СДП и његову „државу за човјека“. А на крају ни државе, а ни чо`ека.

Друга изјава нам говори да Златко схвата да јака Република Српска и лабава конфедерација два ентитета у БиХ немају алтернативу. Хајмо од Федерације направити „западну Њемачку“, па чекати 100 година, можда се Додик смилује да своју „источну“ Њемачку утопи у „западну“! Да би Федерација БиХ постала Западна Њемачка (то никад неће постати, али симболично, да би барем ухватила корак са развојем Републике Српске), Златко би морао да смањи јавну потрошњу, а за почетак да смањи давања борачким категоријама. У том случају, изгубиће изборе. Златко ће морати да укине кантоне. То не може направити без Хрвата, који ће са јаким Човићем тражити трећи ентитет, или засебну федералну јединицу унутар ФБиХ, са надлежностима које има Република Српска унутар БиХ. Ако Златко то прихвати, Сарајево неће више моћи сисати Хрвате, као што сада не може сисати Србе, у Сарајеву ће бити мање пара, и Златку не остаје ништа друго него да – изгуби изборе.

Рецимо да се деси чудо, да Федерација крене силовито напријед, да Златко искористи све своје везе и познанства да све стране инвестиције преусмјери у Федерацију, да ништа не иде у Републику Српску, да инвеститори изаберу веће порезе, таксе и давања у ФБиХ јер су им њихове владе тако сугерисале, јер је Златко фин, а Додик је тиранин и националиста... Које владе?! Гдје су у Европи на власти социјалдемократи?! У Грчкој?! У Шпанији?! У посљедњих годину-двије, социјалдемократи, социјалисти или лабуристи су изгубили власт у Енглеској, Мађарској и Словачкој, у Аустрији изгубили велики број гласова, у Шведској нису успјели побиједити.

Све у свему, пред Златком је тежак избор. Једино што видимо је да држи отвореним обе опције, и што још нема назнака шта је одлучио, којим путем ће кренути, и који је начин да за 4 године изгуби изборе.