Има дана када не знам шта да радим... јер сам се Симићу обавезао да за Фронтал напишем бар неколико текстова мјесечно...

Има ноћи што ми ствара бол... а нарочито када читајући Фронтал примјетим да су се и други блогери, баш попут народа „од силне доброте умирили, па једва и дишу“, и тако ми подстичу грижу савјести што ништа по овом питању не радим.

Мислим, у ранијем периоду опште добробити то ми и није представљало неку велику тешкоћу, али ми као олакшавајуће-отежавајућу околност треба уважити то што сам сада и кандидат, јеботе...

Јер, сада сам на мукама и искушењима како нешто написати, а да то не зазвучи као „ ја, па ја“ и остала, слична им јапајајарења са потенцијалним ми бирачима.

Јер ја више не могу само тек тако, мислим, чисто инстинктивно-одбрамбеним механизмом испалити само наизглед једноставну поставку да свака лоша власт треба бити замијењена неком бољом...

Јер и за такве, потпуно једноставне приједлоге, дежурним аналитичарима ваља приложити и детаљне студије изводивости, елаборат о друштвено-економској оправданости, податке о  финансијско-логистичким ресурсима и сличним мудролијама.

Јер сада свако моје залагање за радикалне промјене мора да садржи и револуционарне визије, програме и рјешења која би скврчено бирачко тијело умилостивило да се барем на изборима опружи онолико колико му је дуг губер, а да при томе опет не изгуби...

А сви изборни програми су ружичасти, пуни меда и млијека, печених и обичних шева, бриге за младе и све млађе пензионере, старања за нагужене и ћургужене борце,  „недавања“ Републике Српске у комбинацији са евроатлантским интеграцијама и осталим зајебанцијама са гласачима.

Но, и када направиш тај фамозни програм, е, онда крену неке друге примједбе: зашто онај твој кандидат има крив нос, је ли истина да му се тетка преудавала, зашто пасту за зубе не истишће са краја већ са средине...и све остало што је неопходно како би се на крају мудро и опортуно закључило да се „нема за кога гласат“...

Ех, да...опозиција мора обавезно извести и какав перформанс...

Зато одустајем од даљег писања и одох Нову Грујића наговарати да довеземо трактор, како бисмо ону рупу усред града преорали и у њој нешто посијали, да од ње има макар какве користи.

Ем ћемо извести перформанс, ем ћемо значајно повећати статистичке податке о порасту пољопривредне производње, ем ће неко за нас гласат'... мислим да ипак и још увијек има таквих.

П.С. Немој да би ко случајно помислио како ја и Ново немамо програма и остале „обавезне лектире“... ено их на сајту странке, па ко воли нек` изволи... а мени је и онако „отишло“ дугме за копи-пејст...