Тек што  је брдо изишло иза сунца, кревет скочи из пространог Вође, навуче ноге на опанке, стави главу на капу, отвори ауди на вратима и низ предизборну кампању се запути у прашњави друм...

А кампања  к`о кампања...шта да се прича...парада по узору на добитничке рецепте из протеклих периода...

Прије приспјећа десетина аутобуса са присталицама поставила се шатра, о`ладило се пиво, подгријало печење, испробао разглас, потом се окупљенима пожелило „пријатно“, а ангажовани естрадник је одмах распалио неки турбо фолк...

Кад оно - врага...у  публици мук, све љутитије комешање, рондање, псовање, све док на крају неко из гомиле не подвикну: ма, пустите ви то...де  ви нас упознајте са изборним програмом ! Да ми видимо шта ви то нама нудите !

У силном незадовљству полети и неколико тањира са купус-салатом, а збуњеног забављача надгласа громко скандирање : Хоћемо програм !... Хоћемо програм !...

Свих  петнаест камера РТРС-а, те мноштво оних приватних, потпомогнутих јавним средствима, одмах се устремише на видно затеченог Вођу.

Срећом, у нечијем гепеку се затекло довољно  програмског материјала...спремао се човјек за кречење, па му требало за подастријети.

И подијелише га, премда је доста присутних гунђало што немају и довољно маркера за подвлачит` најзначајније ствари и рјешења...

Неколико  њих је чак захтијевало и поуздане статистичке показатеље, те одговарајуће компаративне анализе приде...

Један се чак толико обезобразио, да је тражио и економску политику, те извјештаје о капиталним инвестицијама, обезбјеђеним путем тендера.

Муклу тишину послије тога су нарушавали само листање изборног програма, шкрипа маркера и убрзани пулсеви Вође и његове свите, преблиједјелих и устрашених од питања која слиједе...

А онда се Вођа, сав презнојен пробудио....и тиме означио крај ове изокренуте приче, која, на сву срећу, може да постоји само код Бранка Ћопића.

И вратио се у нормалну причу...у којој све има да иде како треба и како Бог и Вођа заповиједају.

А у  којој нормална и уобичајена кампања  почива на (о)пјевању лика и (д)јела Вође, на принципу „испеци па реци“, исцрпном разматрању  текуће проблематике, послије чега неминовно произлази и закључак о пријекој потреби да нас Вођа и даље храни и брани.

И да, сходно томе, Вођа има право да себи још  за живота гради инфраструктурно-монументалне символе вјере у његову непогрешивост и оданост народу и осталом нашем благу, машала...

А да било какав сан може  и нешто да наслути...до сада није доказано ни у  теорији, а камо ли у пракси.

Тим прије  што то свакодневно нијечу и оспоравају многобројни тумачи Вођиних мисли и снова, било они дворски, било разнородни медиј(ум)и....

А можда  би све ово збиља требало промијенити... и  то радикално.