У оном пређашњем, такође ненародном режиму, постојало је и нешто што се називало „размјена рада“.

Ова, бива, „размјена“ се вршила између такозване „базе“, у којој се вршио производно - физички рад, и онога што се називало „надградња“, која је обухватала све облике канцеларијског паметовања и управљања базом.

Јер, не треба заборавити да се надградња и онда финансирала из базе, такође разним порезима, наметима и харачима, који су тада прилично љупко називани размјеном рада и доприносима.

Који од ова два облика рада је био више вреднован, лако је за претпоставити, а  разлика између њих је у међувремену нарасла изнад свих претпоставки.

Некадашњи „друштвено-политички радници“ из разних Комитета и Секретаријата су данас (п)остали само голи политичари, без икаквих обавеза према друштву.

Но, оно што им је и тада и сада представљало исту невољу, јесте ружан обичај да своје друштвене квалитете ипак морају потврђивати на изборима, што захтијева и бар повремене одласке у базу.

Тако је и камера ових дана регистровала силазак Вође из његове седамнаестоспратне надградње у базу, тачније речено међу „бауштелце“ ангажоване на реконструкцији (привременог?) Градског стадиона.

Премда задуван од сазнања да на нека мјеста чак и цар мора да иде пјешке, то га није спријечило да одмах уочи одређене недостатке у продуктивности: неког јадника затеченог у столици, највјероватније са већ традиционалним фртаљем крува и јогуртом.

Наравно, размјена рада је одмах извршена: Вожд је по стеченом рефлексу ускочио у столицу, прочепркавши претходно из џепића средства достатна за гајбу пиве, као облик накнаде за претрпљене душевне болове.

Потом је хладнокрвно раширио новине, да провјери конкретне резултате своје помоћи сиротим малим хрчкима из штампаних медија, али и да бази демонстрира основне принципе и садржаје рада у препуној му надградњи.

Шта се даље дешавало у овој размјени рада, а посебно гдје је и код кога је завршила она гајба пиве, остало је нерегистровано.

Нерегистровано је прошао и прекршај радне дисциплине која забрањује уношење и конзумирање алкохола током рада.

Додуше, у неком евентуалном дисциплинском поступку би као ослобађајућа околност била уважена чињеница да точење пива представља уобичајену процедуру током предизборне кампање, те да је у том смислу Вођа поступао са пажњом доброг домаћина, а радник као поштени купац.

Било како било, оба актера ове приче су на најефикаснији начин дочарала исправност правила које гласи: када једеш, сагни се, када пијеш нагни се, а када људи раде – одмакни се, да им не сметаш...

Наравоученије за нас: Срећа наша, па нас све мање ради, иначе бисмо се потпуно удаљили од вођства.

Наравоученије за вођство: Зарад фотеље ваља трпити и тврду столицу.

Заједничко наравоученије: Од свих база, најисплативија је она асфалтна.