Како вријеме протиче са све неподношљивијим тешкоћама постојања, то сам све убјеђенији да ће нам (се) вратити самоуправљање.

Оно исто из педесет и неке, када су на овим и просто-проширеним нам просторима владали велика суша и још већа глад.

И када је тадашњем Највећем сину конститутивних и осталих народа на ум пала спасоносна мис`о да одговорност са себе превали на самоуправљаче. Ето вам, рече, па сад сами са собом чините шта хоћете, а мени дајте оно „царево“ из свега што сами направите...

И би тако.

Ми смо самоуправљали, а највећи син је само управљао. Свим на шта му око падне и чега год се дохвати.

А најчешће би се дохватао возног парка, у којем су били и камиони и авиони, и хеликоптер и бела лађа, а имао је чак и воз...

Е, сада ипак не бих о финалним резултатима времена у којима смо сви били Тито...

Јер су ми далеко интересантнија ова, веома слична им времена,у којима смо сви ми дудуци, и у којима лагано пресушивање „телекомских“ пара полако изгладњује и народ и све (за)остале у овој земљи сељака и буџетских корисника.

Зато ми се све извјеснијим чини потез којим би се доказало да је историја збиља (м)учитељица живота....

Јер, све ми се нешто чини да би нам и данас, баш као будали шамар, легла и идеја да макар привремено самоуправљамо над оним што нам је (пре)остало...

Да престанемо само закерати, већ да ововременим нам највећим синовима помогнемо тако што ћемо се ми сами ухватити у коштац са њима досадном привредом и пољопривредом, још досаднијим им пензионерима, несносно напасним им просвјетарима, медицинарима, незапосленима и осталим носиоцима незаситих уста...

А посједујемо све неопходне услове: опет имамо Највећег сина, имамо и сушу у буџету, насталу,наравно, због глобалног загријавања, а још и данас смо „несврстани“ – нит` смо тамо, нит` смо вамо...

Тиме бисмо највећим синовима омогућили да се потпуно растерећено баве општим добрима: њиховoм продајом, препродајом, издавањем, подзакупљивањем, концесијама и сличним процесијама које би довеле до поновног пуњења „ескроу“ рачуна.

Наравно, средствима из овог рачуна би и даље и искључиво располагали највећи синови и њима сродни узгајивачи плодова заједничке нам борбе.

Е, сада нећу даље ни о овоме...

Јер би ово могли и да прочитају, и да нам је као спасоносну идеју навале на наша леђа за која увијек имају самара...

Баш као што се дешава са свим другим, далеко озбиљнијим идејама које наша злосретна опозиција покушава да протури кроз независне медије, а које као своје плодове по(т)купи и својима прикаже неко сас`ма други...