Захтјев тужилаштва БиХ да му се “намах” изручи Jугословен Ејуп Ганић, уопште ме није изненадио…

Напротив, изузетно ме обрадовао, јер ми је пружио прилику да као прави Србин накнадно сеирим и ликујем како сам ја све о томе већ одавно и знао и говорио,,али, ето, нико ме није хтио ни саслушати, а камо ли шта по томе урадити…

Зато Дани(ј)ела Симића и остале редакцијаше молим да ми ову радост увећају и својим болним компромисом да на свјетлост Фронтала изађе и једна стара, али још увијек актуелна колумна, коју је моја маленкост објавила већ давног 8.фебруара 2007.године у још неприватизованом “Гласу Српске”, а која је ишла и још увијек иде овако:

Ка(х)вендисање

Главни тужилац БиХ Маринко Јурчевић изјавио је како очекује да ће истрага против ратног команданта Петог корпуса Армије БиХ Атифа Дудаковића, осумњиченог за ратне злочине, бити завршена до септембра ове године, али да не може саопштити више детаља о том предмету.

А више детаља ми и те како треба.

Јер сам одмах послије ове изјаве кренуо у превртање свих новина и свих интернет страница, а све у паничном страху да сам пропустио вијест о хапшењу и притварању Дудаковића..

Јер би такав поступак требао бити нормалан, а ваљда и законом обавезан.

Ја тамо, кад оно-међутим...Баш ништа.

Ево и сада, у тренуцима док исписујем ове редове, све се прибојавам да ипак нисам погријешио. Шта ако се "провалим", односно шта ако се догодило чудо да је Атиф, одмах по објављивању оних снимака, умјесто у "Централни затвор" ФТВ-а одведен у истоимену институцију много затворенијег типа, а ја једини који то још не зна ?

Али послије претраге свих могућих архива, испаде да сам био у праву. Нема података о привођењу Атифа Дудаковића, што истрази, што притвору.

Зато ми је потребно много више детаља од стране господина Јурчевића.

Из простог разлога што његова загонетна и недоречена изјава отвара милион могућих претпоставки и питања.

Није ваљда да се истрага води по принципима СФОР-а, односно да Атифа истражују само ако се Тужилаштво БиХ са њим случајно сусретне током вршења својих редовних дужности, као што су, на примјер, привођење и притварање осумњичених Срба ?

Како год окренем, испада да се Атиф истражује са слободе, односно да има статус "заштићеног осумњиченог".

Зато ме живо занимају детаљи, а посебно технологија вођења ове истраге, уколико се Дудаковић не налази у притвору.

С обзиром на количину Дудаковићевих телевизијских наступа у Федерацији, можда му је организована и нека варијанта правосудног "Великог брата", са свим пратећим погодностима, али и правом да оде кад год му дојади...

А можда Јурчевићеви тужиоци Атифа назову телефоном, и замоле га за коју секундицу времена. Наравно, ако је слободан и ако баш нема ништа друго за радити...

Јер, може се десити да Атиф баш у том тренутку пије кафу са Сулејманом Тихићем или Шефкетом Хафизовићем, па би било баш незгодно прекинути их док, рецимо, разматрају опције како да се путем Уставног суда БиХ за нову химну Српске прогласи пјесма "Пут путује Атиф-ага са јараном Сулејманом"....

А можда му иду и у кућну посјету, све изувени и на прстима ходајући, док се Атиф не пробуди из поподневног и спокојног дријемежа...

Можда их чак и пошаље у оближњу апотеку, да му донесу лијек против затвора...

Зато ми сад смета чак и она изјава да ће истрага потрајати до краја септембра, односно до краја сезоне годишњег одмора, који је Дудаковићу, као слободном човјеку, загарантован свим домаћим законима, а посебно међународним конвенцијама на основу којих његов кахвеџија Сулејман Тихић непрестано тужи Српску.

Шта ако се Атиф не врати са годишњег одмора, односно ако одлучи да постане недоступан Јурчевићу и осталим претплатницима домаћих мрежа мобилне телефоније ?

Хоће ли за тако нешто бити одговорна туристичка агенција или Јурчевић, који за сада једини не примјећује да је формирана читава, добро стационирана и прилично мобилна мрежа за подршку Атифу Дудаковићу, која укључује и средства електронског ометања и обавјештавања...

Наравно, на сва ова питања господин Јурчевић може дати једноставан одговор, и то без икаквог "угрожавања истраге". Довољно је да само одговори гдје се налази Атиф Дудаковић.

И тај одговор не дугује мени, већ милионима гледалаца који су видјели јасне снимке Дудаковићеве командне одговорности.

Јер, очито је да Јурчевић зна гдје је Дудаковић, за разлику од Карле Дел Понте која никад не зна гдје се налазе Младић и Караџић, али зато у сваком тренутку зна да је Република Српска крива за све што она не зна.

Осим ако и она не пије кафу са Сулејманом Тихићем, који јој , гледањем "у филџан", и бјегунце и све остале проблеме лоцира искључиво у Српској.