„Чланконошци представљају најбројнију и најраспрострањенију скупину бескичмењака. Тијело им је прекривено хитинским покровом који им спријечава раст, па се зато стално морају пресвлачити."

Овако за једну породицу бескичмењака каже биологија као наука.

А мој животни наук је да и међу нама, које називају људима, постоје веома слични бескичмењаци, који, такође ради потреба властитог раста, непрекидно и „хињски" пресвлаче своје страначке покрове.

Но, за разлику од чланконожаца, овим потоњима је за комплетан преображај довољна само промјена чланске карте, слиједом чега их се мора називати чланоносцима, како не бисмо часне чланконошце увриједили...

Одлике чланоносца су да, из своје рупе у запећку, тихо и без икаквог оглашавања, посматра изборну битку, а онда се у правом тренутку стушти на бојиште, ради придруживања побједнику.

Но, чланоносац је зато најбучнији у прослави тријумфа, најприљежнији у истрази и прогону увијек будног непријатеља, и редовно је у првим ветеранским редовима.

Новопридружени чланоносац ће се, ради доказивања своје лојалности, без икакве дилеме одрећи свих својих претходних учења: Велику Србију ће без по муке замијенити за Велике Лакташе, Србију на Истоку за Српску у НАТО...

Ипак, највећу гаранцију стабилности у новом окружењу, чланоносцу пружа његова, већ пословична стрпљивост.

Причекаће он да прво ујка Васа распореди Живка-министаркину и остале фамилијe, јер зна за ред, и зна да и њему следује његова мрвица.

Јер му то гарантује и његова нова чланска карта, коју ће са поносом истурати тако да сви прво виде њу, а тек потом и њега самог. Да се зна ко иде.

Што би Радован Трећи рекао : иде члан, јеботе...

А што и не би, када му та чланска карта доноси све под капом овонебеском: и џокер-карту за уносно запошљавање, картицу за цвик-сат на послу, и златну кредитну картицу, и картицу за мобилни, и ТВ картицу ...

Ма, једном рјечју, та је чланска карта постала и карта за повлашћену вожњу у сигурнију будућност и у љепшу Српску...

Једино што чланоносцу срећу квари, јесте наша ружна, и по њему непотребна навика, да сваке четири године промијешамо изборне карте...

И због чега наш чланоносац већ сада окреће своја антенска тицала у свим правцима, и због чега већ сада мјерка гдје би се завукао на сигурно и чекао своје сљедеће придруживање...

А мени се све нешто к`о чини, да је све мање бескичмењака, а све више људи...

Да неометано расту и стижу неке нове, напредније генерације, код којих више „не пале" предизборна „пресвлачења" ради постизборних „навлачења".

И зато им овим чланком желим да на сљедећим изборима чланоносце „рашчлане" на просте, а посебно на простачке факторе од којих су саздани.

Ћаћа нас прокарт`о ако тако не буде...