Bojan Bajić
Фокус и други медијски рекеташи у РС
Потпуно злоупотребљавајући познанство с једним новинаром, с којим се знам више година, преносим јавности садржај нашег разговора, свјестан чињенице да се он може наљутити кад ово прочита. Због тога, унапријед му се извињавам и предлажем му да се јавно огради од овог текста и све окарактерише као лаж, у случају да му ово створи неке проблеме.
Све је почело од акције: "Спасимо Воденог Ђира од неодговорне Додикове власти" коју сам покренуо прије неколико дана, па ме тим поводом контактирао дотични новинар, како би направио текст за београдске "Вечерње новости" и бањолучки "Фокус". Знајући да тај новинар мене традиционално критикује, користећи при том врло бритке и интелигентне формулације, прихватио сам интервју, са пуном свијешћу да ће ме у свом тексту "истрести наопачке" као што то обично ради.
Сутрадан сам купио Вечерње новости, пронашао текст који је свакако био у његовом стилу, гдје је осигурао простор за двије стране истине, тако што је дао простор и мојим аргументима, као и виђењу ситуације од супротне стране у случају пројекта: "Водени Ћиро". Фокус тај дан нисам пронашао.
После неколико дана сретнем новинара, кажем му да је имао прилику да потпуно демаскира неодговорно понашање власти РС у вези пројекта, јер сам му осигурао непобитну и јаку аргументацију, али коју он није у потпуности искористио, па сам га онда питао: Је ли текст у Фокусу био идентичан оном у ,Вечерњим, јер нисам био у прилици да видим Фокус?
Каже он да је био послао уреднику, након чега је овај одмах звао. Запамтио сам да је поменуо презиме Ђекић, па сам на интернету пронашао име Далибор Ђекић, које стоји уз функцију Главног уредника "Фокуса". Главни уредник Ђекић је критиковао новинара зашто оштрије не нападне Бајића, којом приликом је упозорио новинара да се име Бојан Бајић може објавити у "Фокусу" искључиво на насловној страни, са великим насловом: "Највећи српски издајник у Републици Српској". Пошто је новинар одбио да пошаље такав текст, гдје је сугерисао уреднику да такво шта мора сам потписати, чиме је разговор између њих двојице завршен, а новинарев текст у "Фокусу" никад није ни објављен.
Овај случај је само један примјер, који илуструје тешко стање у сектору медија у Републици Српској, гдје се режимски медији служе најпримитивнијим методама дисквалификације политичких неистомишљеника и раде у интересу једне политике и једног човјека. Сад ми је јасно зашто је један други новинар, а сада савјетник премијера, г. Перо Симић, прије неколико мјесеци написао једну примитивну и простачку колумну на мој рачун, и тиме јасно рекао уредништву "Фокуса" шта је Симићев шеф наредио како Ђекић и слични треба да буду "професионални, независни и непристрасни уредници".
Једини добар наук из свега овога је велики тресак који се неминовно приближава. Макар је српска историја препуна примјера гдје је лидер до те мјере моћан, да под својом контролом има апсолутно све, чији се медији баве најбруталнијим дисквалификацијама и конструкцијама, али да ипак на крају, са својих месијанских висина, тресну у наше блато. Додуше, штета по народ сваки пут буде огромна, али то је већ питање кратког народног памћења. А што се тиче ових типова, као што је "Велики" Главни уредник Ђекић, Перо Симић и сл., е они се ко мишеви разбјеже под скуте неких нових политичара, који ће неминовно доћи.
Треба само бити паметан, па их држати даље од себе.