Током ратних година живио сам за кошарку. Сањао сам да закуцавам и желио сам да једног дана као Дивац, Дражен Петровић и Кукоч; заиграм у НБА. Тај сан су сањали многи моји вршњаци са обе стране Дрине. Често и у школи, на првим часовима јутарње смјене, послије ноћи проведених пред телевизором, који је у наше тмурне животе доносио раскошни таленат Џордана, Пипена, Олајџувона, Стоктона...

Некима од вршњака се сан и остварио и прије него што смо их запамтили по играма у Партизану, Звезди и ФМП. Они су дигнули сидро и отишли преко велике баре. Иако, најбољи од њих у својим клубовима играју тек осредње роле, уговори су им звјездани.

Држава се мјењала, скраћивала. Репрезентација је, послије одласка првака из Аргентине, бауљала по блату. Ни такви стручњаци као што су Вујошевић и Обрадовић нису могли да направе ништа. Ми смо се љутили на „звијезде" због њихове сујете и егоизма.

Све је изгледало као да смо се одрекли стила игре који је смислио Александар Николић. Као да је нека међународна арбитража додијелила наш систем рада Шпанцима. Као да смо и у кошарци постали лоша копија Америке.

Као да смо туђим рукама играли!

Док су „звијезде" брукале репрезентацију, наши клубови, у жељи да опстану, наставили су са производњом играча. Небојша Човић је од фабрике лименки направио творницу кошаркашких асова. Дивац и Даниловић по преузимању Партизана у клуб су вратили свога учитеља Дулета Вујошевића, који већ пар година са младим тимом и мизерним финансијама прави запажене резултате у Евролиги. Хемофарм је такође створио респектабилан тим, док се Црвена Звезда полако диже.

Свјесни смо да Партизан, као наш најбољи клуб, још не може да се врати на европски трон. Још дуго ће морати да своје најбоље играче прије времена продаје шпанским и грчким клубовима. Једино са репрезентацијом поново можемо бити свјетска велесила и зато се вратио Дуда Ивковић, и зато у Пољској није било „звијезда", и зато је наша репрезентација најмлађа!

Испратили смо их са малим очекивањима а они су играли финале!

Прије пар година, послије сјајне утакмице између Панатаикоса и ЦСКА (побједио Обрадовићев тим) у финалу Евролиге, жељан наставка чаролије под кошевима, гледао сам утакмицу НБА плеј офа између Сан Антонија и чини ми се Филаделфије. Чаролија се није наставила. Трчање, шутирање и по који пикен рол.

Патња брате, а оргинал!