Тешко је бирати ријечи и бити културан, a говорити о односу овдашњег владајућег режима према култури, споменицима културе или било чему што има везе са културом.

Највећи доказ бескрупулозном, бахатом и злочиначком односу према споменицима културе и култури уопште, јесте пропадање Кастела.

Док владајући режим крчми паре пореских обвезника спонзоришући сеоске тефериче, концерте разних пјеваљки, градећи фараонска здања као доказ властите маније величине - свједок вијекова, највриједније што Бања Лука има: Кастел, тихо и неумитно пропада.

Злочин се може починити и нечињењем, а овај злочин према Кастелу је један од најтежих које је починио овај аутократски режим, јер је то злочин и према прошлим, садашњим и према будућим генерацијама.

И док нас клонирани посланици, министри и остала булумента владајућег режима и даље настављају убијеђивати да вјерујемо њима, а не властитим очима, и да око тога не требамо да имамо никакве дилеме; лијечићемо се и даље у здравственим установама, које више подсјећају на Авганистанске, него на европске

Углас пјевати на грандиозним концертима локалних пјеваљки, убјеђивати сами себе да су сеоски теферичи под покровитељством Владе манифестације европског значаја, да је Инвестиционо развојна банка, заправо, институција за борбу против наркоманије, а РС као трајна категорија, уствари, жирант и хипотека.

Да је ово што нам се дешава ренесанса, као што рече ренесансни предсједник РС.

Једино остаје да се надамо, да ће послије ренесансе услиједити просветитељство.