Често се у ближој српској историји ова злослутна 'тица појављивала на небесима светих српских земаља и непогрешиво најављивала црне билансе. Не би тако давно када Црни Гавро прелети преко Славоније до Книна са летачком ознаком З4 носећи у канџама предизборне плакате Милана Мартића и Слободана Милошевића.

Дал' је то требало да значи да се ради о главама ове двојице или цијелог народа несретно увученог у спиралу политичке самодеструкције, открили смо убрзо након тога. Прво је до најситнијег детаља настрад'о народ, а онда и ова двојица, а било би боље да су само ова двојица. Из Книна Црни Гавро побјеже од Олује према Дрвару, у канџама сада носећи плакате Радована Караџића и Ратка Младића. Лети Црни Гавро, ал' Олуја за вратом, гори под њим 13 крајишких општина, народ бјежи.

Бјежи небрањени народ, а тек је прошло мјесец дана откако је ''славни српски генерал и стратег'' брукао српски народ и војничку част, пробавајући геноцид над недужним цивилима Сребренице и Жепе. Лети Црни Гавро даље, према Бања Луци, на лету званом: Ричарде помози. И даље носи плакате ове двојице, пакује се народ Бања Луке, но, на сву срећу, застаде Црни Гавро да се мало одмори на Мањачи.

Међутим, народ је опет до најситнијег детаља у оних тринаест општина настрад'о, и она ће двојица после, а било би боље да су много прије и само њих двојица. Не прође пуно времена, само што је Црни Гавро презимио, на самом прагу прољећа, полеће Гавро према Сарајеву, на лету с ознаком ПССЗ (понијећемо све саобраћајне знакове).

У канџама му плакате Радована Караџића и Момчила Крајишника. Опет је народ увучен у стравичну спиралу политичке самодеструкције. Пакленим планом луђака са политичког врха, покреће се 150.000 душа преко ледене Романије, остављајући дједовину и град, тражећи срећу по источним касабама и Србији, те туђој дједовини. Какву су срећу пронашли, то само они знају, а било би боље да су само она двојица страдали.

После напорног посла, одлучи Црни Гавро да одмори коју годину, ко вели могли би се Срби мало у памет дозвати након овог силног јада, па да се и Гавро већ једном пензионише. Но, не да ђаво мира, спремај се Гавро Дрину воду прелијетати, биће посла у Србији преко главе. И тако Гавро, после вишегодишњег одмора, у нову мисију под редним бројем 1244, са плакатом Слободана Милошевића у канџама, оде у правцу ''сувереног'' српског неба. Носао је Гавро плакату луђака и у Рамбујеу, па чак и оног предзадњег дана кад је Ричард са Слобом у Белим дворима кафу и виски пио. Тада је ''велики'' српски вођа, политичар и државник рекао историјско НЕ. Рекао НЕ, а добио Милосрдног анђела и 1244. Бјежао је народ опет, и један и други, разваљена је држава систематски била, гинули су опет невини, опет они из спирале политичке самодеструкције, прво они, па онда он, а било би боље да је само он.

У тој чудној интеракцији и надопуњавању Гаврових фаворита са плаката и народа који такве подржава ствара се спирала самоуништења. Тешко је рећи да је народ крив, али народ ипак не распознаје узрочно-посљедичну везу између своје подршке Гавровим луђацима и онога што неминовно слиједи. Није народ крив, али је подржао Милана Мартића, није народ крив, али је величао Радована, Ратка и Момчила, није народ крив, али је здушно подржавао политику Слободана Милошевића. Није народ крив, али је наставио подржавати исте луђаке годинама након сопствене катастрофе, није народ крив, али и даље углавном сваљује кривицу на свијет, Хрвате, Бошњаке и Албанце, а не на сопствене луђаке и слијепе вође.

Све ово написах, јер се појавио још један, ко јаје јајету сличан претходницима, још један ''српски витез'', слијепи вођа, авантуриста и политички луђак. Има већ више од двије године како је Црни Гавро опет прелетио Дрину, овај пут с истока на запад, под летачком ознаком 2К1Р (криминал, корупција, референдум), а у канџама му се црвени велика предизборна плаката на којој доминира глава Милорада Додика. Спирала самоуништења је већ поодмакла и подсјећа на најблиставије тренутке славе српских политичких луђака из деведесетих година прошлог вијека. Помало се вођа Милорад прилагођавао жељама и заблудама народним, а помало је и сам додавао уља на ватру и продубљивао заблуде. Па се сада не зна ко више жели да скочи с ивице провалије и ко за ким трчи, народ за Милорадом или Милорад за народом. То је класична спирала самоуништења, која пријети да након што довољно убрза своје кретање, све уништи по прецизном редослиједу, прво народ, а онда и њега.

За разлику од Србије деведесетих, Република Српска има још неповољнију спиралу самодеструкције, јер је Србија макар имала либералну и грађанску опозицију вођи, док се у Републици Српској нико не противи ни народу ни Милораду, већ напротив, опозиција је још гласнија у заговарању нереалне националне и националистичке политике. То значи да нико не притиска кочницу на путу ка пропасти, него сви додају само гас.

Задње изјаве вође Милорада су зато и призвале Црног Гавра да најави народу надолазећу несрећу. Изјаве које постају све жешће након што постаје све извјеснија кривична пријава против Милорада & Цо, а за милионске малверзације у вези градње аутопута Бања Лука-Градишка, градње административног стакленика за узгој кадрова за корупцију и отимачину, градњу АПС-РТРС (агит-проп систем Радио телевизије Републике Српске), те додјеле тромилионског повољног кредита за узгој јабуке ''зецуље'' своме насљеднику од деветнаест љета старости.

Након што је стакленик опремљен са стоним пепељарама од 1.293, 51 КМ по комаду, корпама за отпатке од 1.733,76 КМ по комаду, конференцијским столом од 48.664,89 КМ по комаду, лустерима и орнаментима у стилу Луја XВИ, о умјетничким сликама да и не говоримо, специјално израђеним монитором огромног пречника, изграђеног у Бечу, у вриједности од 100.000$, те скока вриједности изградње два тунела у Лакташима и Клашницама са почетних 19.8 милиона КМ, на баснословних 60.3 милиона КМ.

Све те уносне послове вођа ради са својим компањоном Станковићем, власником фирме ''Интеграл'', према којима СДС-ов криминал из рата и пораћа изгледа као ситно разбојништво. Да вођа све више убрзава кретање Републике Српске и народа ка фаталној пропасти, говори и стање ума вољеног и обожаваног лидера, који је рекао овако нешто: ''Боље да мој син узгаја јабуке, него да буде клошар и наркоман по Бања Луци, па је зато и добио ту ситницу од 3 милиона КМ кредита из ИРБ - Инвестиционо развојне банке РС-а''. Ова изјава највјероватније означава прекретницу у вођиној владавини, дај Боже на његову штету, а не на штету цијелог народа.

У познатом маниру претходника, због којих се Црни Гавро већ више пута појављивао на српским небесима, вођа је активирао тактику збуњивања, медијских пробних балона, скретања пажње јавности, а то све користећи аутостраду ужаса, пакла и страдања, како народа, тако и Републике Српске. Као провала облака задњих дана је поново почео најављивати референдум о независности РС-а, у жељи да та потмула грмљавина његових ријечи засјени његов криминал, корупцију и непотизам. Каже вођа да је Србија домовина босанским Србима, баш као да су босански Срби у БиХ на привременом раду, а не да ту живе стотинама година. Поново подгријава народну заблуду о могућој независности РС-а, поново се игра ријечима, тј.ватром, тврдећи да у Дејтону нигдје не пише да сецесија није дозвољена. Што је још најзлослутније поручује то Ричарду Холбруку и држи му лекције пред несретним народом и камерама АПС - РТРС-а.

Истом оном Ричарду, који је спасио Бања Луку од пада 1995. и који је приземљио Црног Гавра на Мањачи, истом оном Ричарду коме је Милошевић у Белим дворима на Дедињу одржао лекцију пред камерама РТС-а, а онда добио Милосрдног анђела брже него што је народ успио и прославити тај херојски, Слобов реторички подвиг. Негира Милорад и БиХ, негира и ОХР, негира и Валентина и Грегоријана, и Санадера и Енглисха, негира досадашње мукотрпне реформе, све негира и пркоси цијелом свијету. Зар опет несретни српски народе, зар опет да те луђак и слијепи вођа води, зар ти се опет историја понавља, зар опет да избјегавају заслужене казне за криминал и корупцију тако што им ти народе даш легитимитет да крену аутострадом националног ужаса и пакла. Зар опет да одбију план З4, зар опет да одбију реинтеграцију Сарајева, зар опет да одбију Рамбује, зар опет да свој самоубилачки занос о сопственој сили и снази, као какав опијат преносе на тебе народе.

Зар опет народе да си се нашао у спирали самоуништења и самодеструкције. Зашто би народе на одржаном референдуму о независности РС-а гласао у огромном проценту ЗА, зар ниси свјестан да је луђак у стању да те наговори на то самоубиство, да би спасио своју задњицу, да би спасио себе и своје компањоне, спреман је да те гурне на референдум, и сам знајући да не би прошло ни мјесец дана од тог чина, а Република Српска би била укинута. Да не говоримо о 100, 200 или 300 хиљада тебе народе, којих би се нашло на привременом одсуству код ''браће'' у Србији, да не кажем у избјеглиштву.

Ко да заустави ову спиралу самоуништења која непоколебљиво напредује? Можда Милорад, не, он ће бити све нервознији због сопствених репова и све више ће се примицати преласку црвене линије, тј. референдуму, а вилу на Дедињу је већ купио. Ваљда ће одатле водити избјегличку Владу РС-а. Странка му СНСД, не, много их се расталило с њим заједно у уносним пословима. Опозиција му у Скупштини, не, и сами граде кампање на романтичарским идеологијама подгријавања народне заблуде о самосталности. Ко онда? Само ти народе и нико више. Док не схватиш да требаш направити радикални рез са самоубилачким националистичким политикама, окренути се Босни и Херцеговини као држави својих прадједова. Све што ти у политичким говорима мирише на изолацију, ограђивање од комшија Бошњака и Хрвата, нед'о Бог на референдум и независност, не будеш ли одбацио и препознао као политичку превару луђака који манипулишу твојим осјећањима, богами ти се црно пише.

Ако ниси народе ништа до сада научио, ако ниси никакве поуке извукао куда те води националистичка политика (да не буде забуне, није спорно волити своје, али национализам помало мрзуцка остале, у томе је проблем), ако ниси још на ''светом српском небу'' примјетио Црног Гавра са Милорадовом предизборном плакатом у канџама, и ако подржиш и саму помисао на референдум и политику раздвајања, а камоли да гласас за то, знај да ће се низ фаталних политичких грешака са фаталним посљедицама наставити, знај да ће с тобом бити завршен паклени балкански циклус.

Немој да после поново свијет буде крив, треба одмах да се зна, ако се босански Срби одлуче на референдум о независности, услиједиће инвазија НАТО пакта, биће укинута Република Српска, а добар дио народа ће се разбјежати по Србији. Након тога ће славне српске вође потписати још једну капитулацију, још једну резолуцију 1244 којом ће онда Срби молити Бога да макар остану конститутивни народ у БиХ, а о постојању ентитета не би било ни ријечи.

Памет у главу народе и извини на бруталности мојих ријечи и неувијеним порукама, али је важно да престане више фолирање и изговори у стилу: ма нисмо ми криви, ма то нам свијет припрема завјеру, ма Миле се бори за нас, ма ко је знао да ће се то десити након жеље за самосталношћу. Биће написани томови књига и жалопољки након катастрофе, ако се за катострофу народе одлучиш... Боље да заслужено пропадне он, него народ.