Међународна заједница у Босни и Херцеговини мијења своју досадашњу улогу. Од пуког посматрача који је свјесно бјежао од активније улоге у посљедњих неколико година, међународна заједница као да се поново враћа на „педијевско" доба.

Свједочи о томе посљедњи Инцков захтјев да Народна скупштина РС стави ван снаге своје закључке, које је усвојила током расправе о ефектима пренесених надлежности са ентитета на институције БиХ. Евидентно је да је поменутим закључцима Народна скупштина добрано изнервирала међународне институције, када се ОХР одлучио поново вратити већ готово заборављеним, бонским овлашћењима.

И што је посебно занимљиво, чини се да је степен сагласности унутар међународних институција јако висок, ако не и највиши у посљедњих неколико година.

Озбиљним политичким аналитичарима неће бити јасно, зашто се о овој теми уопште расправљало на Народној скупштини. Тему је поставио на дневни ред СНСД. Након што је прошлих година изманипулисао јавност Републике Српске причом о референдуму, СНСД је морао тражити нову тему којом би поново доказао свој „патриотизам". Пренесене надлежности су биле идеална прилика, јер о њима јавност РС мало зна, одличан су простор за манипулацију и једноставно је оптужити опозицију да су све надлежности биле пренесене током њеног мандата.

Неспорна је чињеница да нема нити једне озбиљне надлежности која је пренесена на ниво БиХ, а да своју потпуну сагласност није дао СНСД (војска, обавјештајне службе, индиректно опорезивање).

Остале пренесене надлежности нису пресудне и немају озбиљније посљедице по РС, те је било непотребно овог тренутка њима се бавити, тим прије што се и без расправа у Народној скупштини, могао правним механизмима покренути процес легалности преноса надлежности. Но, СНСД је требао спектакл за јавност, у условима нарастајуће економске кризе.

Тврде ријечи којима су писани закључци, добро су дошли ОХР-у да поново почне показивати своје мишиће. И сада се институције РС налазе пред озбиљним изазовом, а СНСД је нагло ућутао.

Умјесто да изнесе свој јасан став што је обавеза сваке владајуће партије, СНСД сада позива све партије у РС на консултације. СНСД се правда тиме да су у доношењу закључака учествовале све партије из РС, и да сада све морају заједно тражити излаз из кризе.

Није спорно учешће опозиције у овим расправама, није спорно да и опозиција треба преузети дио политичког притиска. Али, владајућа партија мора на себе преузети одговорност и јасно рећи шта мисли о Инцковом захтијеву, а не покривати се опозицијом.

Током посљедњих неколико дана позната „дрчност" СНСД је нагло спласнула, наступи су блажи и видљива је забринутост; а то је оно на шта су аутори притиска и рачунали.

Невезано од оваквог односа СНСД, РС мора наћи начин да одбрани своју позицију и спријечи јаче нападе. Власт мора имати информације шта се спрема и мора имати одговоре на те изазове. Иначе, чему је онда срљала у овакве изазове и због чега је ушла у битку са међународним институцијама? СНСД, као партија која је предложила ову тему на Скупштину, мора јасно рећи како види излаз из ове ситуације и преузети одговорност.

Сматрам да се бонска овлашћења не требају користити.

Има један дио опозиције који као да призива казне, па и смјене. Не припадам таквој политици. Противим се и сада, као што сам се и раније противио смјенама људи, јер се тиме ништа не ријешава. И готово сам сигуран да смјена неће, нити треба да буде.

Узнемирениост коју јасно показују припадници владајуће партије показује да су аутори притисака већ остварили своје циљеве - унијели су нервозу међу кључне људе СНСД-а.

А то су и хтјели...