Позната је више пута изговорена крилатица Марка Тулија Цицерона (Ceterum censeo Carthaginem esse delendam), односно да Картагину треба разорити. То је понављао сваки пут као закључак, приликом свакодневног обраћања римском Сенату.

Некада сам био размишљања да прије сваког обраћања у Парламенту Републике Српске, по том узору, подсјетим Владу да јавност ЧЕЗне за било каквом информацијом у вези Споразума о заједничкој сарадњи са чешком корпорацијом, како би у коначном „Картагина била разорена", односно не би ли напокон сиротиња раја могла чути и видјети још један од непоновљивих сценарија лажног цара Шћепана Малог.

Засигурно је добро писао нобеловац Иво Андрић, једном од својих пријатеља. Тако он каже: 1. Све Дрине овог свијета криве. 2. Никада их не можемо исправити. 3. Никада не смијемо престати да их исправљамо. Ипак, немогуће је испросити код „НеоСлоге" једну једину ријеч о „послу вијека". То значи да ће „Картагина бити разорена", а онда смо сви у невољи. И позиција, и опозиција. Што у преводу значи, да ће у овом фамозном процесу бити дебело поражена Република Српска.

Прије пар дана сам се присјећао колика је еуфорија, прије двије године, потресала Републику. Нарочито мали градић са крова Херцеговине, Гацко (1000 метара надморска висина). Да ли је могуће да смо се радовали томе, што ће Чеси дотјерати шлепер надасве познатог чешког пива, и сутрадан постати власници 51% дијела „Нових електрана Републике Српске".

Господин Роман, генерални директор чешке корпорације, тога је дана долетио из Прага, док је лажни цар Шћепан Мали, допутовао хеликоптером из Београда. Тамо је, тог пријеподнева, у Првом општинском суду овјерио уговор, који је потписао са Комерцијалном банком. По основу тог уговора, постао је власник велелепне виле на Дедињу, од преко 500 метара квадратних и 10 ари земље. (Макар су тако пренијели неки штампани медији).

И тако је отпочела нерон-и-јада, хљеба и игара, која нас је коштала више од 100.000,00 КМ. И у свему томе један мали индикатор: лажни цар Шћепан Мали је послије гатачке мајске игранке, смијенио све потписнике Споразума, осим господина Романа.

Остаће вјечита енигма, или свакодневна иронија, зашто се прије потписивања Споразума није прво урадила Студија изводљивости, која би показала оправданост „инвестиције вијека".

Овако је Електропривреда РС дошла у ситуацију да одбије Студију, у чијој изради нисмо учествовали. А дебело смо је платили. Узалудно су се својевремено чули беспомоћни гласови са бањолучке берзе, да ће се потенцијални инопартнери уплашити и побјећи главом без обзира из РС, да ће акције доживити истински суноврат, да ће мали акционари, са правом или не, тражити заштиту својих интереса итд.

Кормилари бањолучке берзе су у једном моменту безнадежно завапили: народе, опрости им, јер не знају шта чине. Тако је највећа бољка на тржишту капитала - нетранспарентност, дјеловала застрашујуће на све оне који су имали спреман капитал за улагање. Они који су вјеровали Шћепану да Република Српска нема времена да чека, и да мора ићи напријед. Не треба заборавити да су акције ЧЕЗ послије потписивања Споразума, на варшавској и прашкој берзи порасле за читавих милијарду евра, док су акције електропривреде пале за милијарду конвертибилних марака.

Истовремено, вријеме за реализацију обавеза према НЕРС је неумитно истицало. Крајем јануара ове године ЧЕЗ је најавио „заштитну пут опцију", конкретним објашњењем да друга уговорна страна није испунила своје обавезе, те да иста користи аргументацију која има за циљ одвраћање пажње (спор са малим акционарима), који треба да „доведе у сумњу фундаменталност цијелог пројекта".

Сјећам се, лажни цар Шћепан мали, у свом стилу, изгрди ме једном приликом у Парламенту: „Суд је одлучио да по тужби малих акционара, није угрожен интерес истих", устврдивши да износим неистину и да сам неупућен. Дакле, цар обмане ријечима ратује.

А и шта би друго?

Морам признати да деманти, и аргументацију Електропривреде РС као и ресорног Министарства, никада нисам чуо. Углавном, све се сводило на сљедеће: да ће у свјетлу спора са малим акционарима, Електропривреда размотрити откуп 51% удјела ЧЕЗ у „Новим електранама РС" (по много већој цијени од шлепера пива), као и да се од ЧЕЗ очекује да пристане на модификацију Студије изводљивости, односно да су преговори са чесима интензивни.

И сасвим логичан одговор се намеће сам по себи: зашто би ЧЕЗ пристао на модификовану верзију Студије изводљивости, када му је лажни цар Шћепан Мали омогућио да се понаша тако, као да је Влада Чешке стварала Републику Српску, и као да је 25.000 Чеха уградило своје кости у темеље Републике Српске?

Дакле, ако Чеси буду приморани, продаће свој већински пакет у НЕРС, по цијени која покрива директне трошкове везане за примјену пројекта. А да ли у складу са склопљеним Споразумом о проведби (којег јавност, за ове двије године, још није видјела), имају право и на накнаду износа у изгубљеној добити, чију ће висину утврдити стручно вјештачење, сазнаћемо од бечке абитраже...

До тада, са појачаном дозом анксиозности закључујем: Од посла вијека у региону са ЧЕЗ, у ЧЕЗама путем ка Европској Унији.

Напријед у ЕУ Шћепанееееееееее..!