Република ће послије васкршњих празника, наставити своје позиционирање пред почетак преговора о промјенама Устава БиХ. Послије платформе за преговоре, коју је Народна скупштина РС усвојила у форми декларације, следећи корак јесте разматрање информације о ефектима пренесених надлежности са ентитета на ниво заједничких органа.

Предмет анализе ће бити 68 надлежности које су у протеклих 13 година централизоване. Из преноса ових надлежности проистекло је 40 институција, у којима ради нешто више од 6 000 људи. Рад ових институција, пореске обвезнике из РС ће ове године ће коштати преко 125 милиона КМ.

Уставом БиХ је дефинисано, да се пренос надлежности може вршити споразумом ентитета. У ентитетским уставима није разрађен даљи поступак. Уставни одбор НСРС је на становишту да сваки пренос надлежности задире у уставну материју, те да се као такав може вршити само на начин и по процедури, која је предвиђена за измјену ентитетског устава. Односно, за одлуку којом се даје сагласност за пренос надлежности, мора да гласа најмање 2/3 посланика. Надлежности, као што су оне из области одбране и индиректног опорезивања, на тај начин су и пренесене.

Проблем уставног система представљају надлежности, које су пренесене одлукама високих представника међународне заједнице. У периоду од 1999. до 2005. године, они су наметнули 52 закона и 134 одлуке, и на тај начин су нелегално мјењали Устав БиХ, и Устав РС. Посљедица тога је формирање институција које ти Устави не познају.

И поред става који заступају бошњачки политичари да „не постоји ни теоретска ни практична могућност да се било која надлежност са ниво БиХ врати на РС", поврат надлежности се десио. Враћена је надлежност над исплатом старе девизне штедње, као и надлежност над пројектом „Управљањем чврстим отпадом".

Највећи број надлежности пренесен је зарад евроатланских интеграција. Да ли су нас новоуспостављене институције приблжиле задатим циљевима? Да ли су заједничке оружане снаге постигле НАТО стандарде? Да ли је БиХ уопште потребна војска, и сврставање у било који војни савез? Да ли присуство БХ војника у мировним мисијама по Блиском истоку, може бити разлог будућих унутрашњих конфликта? Да ли је нама, као мултиконфесионалном и мултицивилизацијском друштву, потребно да се у таквим сукобима војно сврставамо на било коју страну, узевши да је свака страна са аспекта унутрашњих односа погрешна?

Погрешан је и приступ у области индиректног опорезивања. Стални покушаји поткрадања РС, доводе нас на помисао да је једини начин да овај систем опстане (који има своје позитивне ефекте), успостављање два одвојена, ентитетска рачуна за уплату обавеза по основу индиректног опорезивања. Није само проблем лажно представљање крајње потрошње. Додатне проблеме ствара и обавеза, да се буџет заједничких органа пуни у износу који је планиран, без обзира на проценат пуњења јединственог рачуна УИО. По тој логици, предност у исплати имају комисије за све и свашта, основане на нивоу БиХ, у односу на просветне раднике, пензионере или инвалиде, који се финансирају са нивоа ентитета и кантона.

Престојећу расправу у парламенту РС, о ефектима пренесених надлежности, сарајевски политички круг ће искористити за нове лобистичке приче о "сецесионистичким намјерама", како они то воле рећи: „мањег БХ ентитета". Влади, која је подносилац информације, и скупштинској већини која је подупире, основни циљ је анализа рада новоуспостављених институција и кориштења пренесених надлежности.

Неопходно је ову тему са политичког терена пренијети на терен анализе функционалности и ефикасности. Шта ће нам институције од који нико или само неко у БиХ има користи? Шта ће нам на заједничком нивоу институције које би могле много боље функционисати на ентитетском или кантоналном нивоу? Успостављање инструмента за поврат надлежности могао би само да унаприједи рад заједничких институција јер би оне из фазе заштићеног међеда прешле у фазу контроле и сталног преиспитивања ефикасности.