У САД Потемкин не производи села, него државе. Све у циљу да се криза настала сопственом похлепом и силеџијством, извезе у остатак свијета.

Овај проблем су без икакве сумње направили Американци, приказавши невјероватну количину бахате неинвентивности, већ двије деценије покушавајући да иживе и нагласе побједу у хладном рату. Проблем је што у тој врсти сукоба нико не побјеђује, већ се тријумф привремено подгрије у врући мир.

Непоштено је за овакво стање окривити само администрацију Џорџа Буша млађег. Када се урушио Варшавски пакт, отворио је до тада херметички затворено тржиште, истовремено лишавајући политичке контратеже све оне мале земље, које су имале амбицију релативне, балансирајуће самосталности. Уједно, СССР је улагао новац у циљу подизања привреде својих сателита, док су САД, у исто то вријеме, извлачиле милијарде долара из и онако измузених и биједних јужноамеричких земаља. Сада се овај тренд несметано проширио и на остатак свијета, са истрајавањем на још једној глобалистичкој инвенцији: слободним извозним зонама.

То су мјеста гдје се под изговором замајца који ће развити привреду сиромашних и многољудних земаља, установљавају територијални појаси, у којим не важе закони тих истих земаља. Ни порез чак не плаћају. Ту њихови грађани, а посебно дјеца, раде за комичну цркавицу читав дан; да би се продукти њиховог рада (по нељудски увећаним цијенама) продавали у земљама одакле долазе компаније-замајци. Тако имамо чувене примјере, попут оног да компанија Најки никад није произвела ни комад обуће у САД.

Систем у којем Трећи свијет ради прљаве послове, чијим јефтиним радом се исплаћује нереално богат сектор услуга на Западу, досегао је свој профитабилни врхунац за Клинтоновог вакта. Буш старији му је обезбједио контролу над нафтним налазиштима саудијске олигархије, која је у страху од Садама без цјењкања плаћала ту заштиту у мафијашком стилу. Тако је привреда САД, без задовољавајуће производне базе, претворена у сценарио научнофантастичних филмова Б-продукције. Технолошки напредна раса покорава друге војном надмоћи, наплаћујући своје батинашке услуге у ресурсима или робовској радној снази. Зато су Клинтон и Олбрајтова измишљали читав низ мастиљарско-берзанских паравана, како би остатку свијета протурили причу како је све у реду код куће. Било пражњењем складишта скупе војне технике по Србији 1999., било надувавањем балона од тржишта некретнина. Дај, шта даш. Буш је само наставио ту добитну комбинацију, заузимајући још петину свјетских резерви нафте, и истресајући магацине на Авганистан и Ирак. Сад је рачун стигао до крчмара.

Још почетком 2003. године, у углавном необјављиваним агенцијским вијестима, уочио сам да велике софтверске компаније из САД, премијештају радна мјеста у Индију и Кину. Док је аутомобилска индустрија остављала на стотине хиљада људи без посла, мигрирањем творница у земље јефтинијег пролетаријата, још се могло вјеровати како су САД у стању преживјети дислоцирањем свега, осим војне индустрије. Ипак, чињеница да се тамо интелектуалци масовно преквалификују у водоинсталатере, демантовала је ова надања у 2,5 милиона нових радних мјеста, која се очекују од Обаме. Рећи тада да ће једна Америка пасти на ове гране, у јавности је дочекивано као да сад кажем како ће, ако се овако настави, за 20так година ући у грађански рат. А хоће.

Нафте ће нестати прије или касније. Стога друштво са вриједосним системом, гдје нешто није аутомобил ако нема 2.000 кубика, неминовно мора ићи у рецесију. Зато у САД Потемкин не производи села, него државе. Све у циљу да се криза настала сопственом похлепом и силеџијством, извезе у остатак свијета. Након шамарчине у Грузији, Јенкији су пресавили табак и обзнанили одавно видљив банкрот, како би придавили руски нафтни васкрс. Поготово контраракетни штит у Венецуели. Зашто је сад одједном бензин толико јефтинији, знају само они што неће да их приме у СТО. Међедовић и Путко узвраћају продужавањем предсједничког мандата на шест година, не би ли што више профитирали на политичкој стабилности коју САД немају. Знају они, такође, и да Обама није мађионичар.

Произвођење планетарне панике, сличан циљ је имало и поводом лудих крава, птичијег грипа или глобалног загријавања и зелене енергије. Зашто онда ми у РС, са астрономским извозним дефицитом, глумимо појачало за амерички микрофон? Сад практично видимо, какво зло долази од непосједовања домаћих банака. Прве су продате! Наставиће, као и до сада, да извлаче капитал и пласирају га на своје посрнуло тржиште; а нама ће давати недодирљиве кредите, како би разводнили свој отров.

Шта то ми извозимо, за шта можемо дати високу додатну вриједност? Нпр. непримјетно је продат погон за прецизни лив из Чајавеца, који је завшио склопу хрватске војне индустрије. Далековидо, нема збора. Са њим су отишли и стручњаци. Запад је код нас улагао у фабрике обуће и текстила, из страха да везе са Кином пукну, тј. за мало европских, индустријско-робних резерви. Сад нуде радницима да иду на Косово за већу плату, како би их отпустили кад обуче још јефтиније и незаштићеније.

У даљој будућности свијет се неће дијелити на запад и исток, већ на сјевер и југ. Требамо се оријентисати. Примјере М:тела и Рафинерије, и најглупљи мора признати као доказ откуд стиже конкретна економска перспектива. Фијат у Заставу није дошао због Тадићевог маркетинга, већ због трговинског уговора Србије и Русије. ЕУ неће ратификовати онај из ССП, осим ако се не дрекне Косова.

Ви до тад и даље мијењајте Устав, а не економску и спољнополитичку оријентацију, па сачекајте кад слично затраже и по питању РС.