Да је увођење владавине права један од највећих изазова, грађани свакодневно имају прилику да се увјере. Два скорошња примјера то добро илуструју.

Подношење пријаве против премијера РС-а омогућило нам је да опет утврдимо градиво да је исти једнако РС, сви ми и све то и наравно још више од тога и самим тим не само изнад закона већ сам закон.  Реакција на легалан рад истражних органа била је застрашујућа, на сцену су ступили бљувачи најотровније реторике уперене против сваког ко се усудио да помисли да постоји основана сумња и да је поступак вођен у складу са законом. Ни медијске хијене нису имале милости, најотровније и најопасније лажи без минимума новинарске одговорности преплавиле су медијски мрак бољег дијела на најбољем дијелу континента.

Други примјер је случај Развојне банке ФБиХ, односно покушаја финансијске полиције да изврши контролу пословања ове институције, која је великодушно дијелила паре политички подобним бизнисменима, који су ревизорске извјештаје о пословању фирме,  које ли коинциденције, управо радили код фирме у власништву директора Развојне банке Ф БиХ. Самоувјерени директор је инспекторе финансијске полиције истјерао из своје институције. Наравно, Влада Ф БиХ је ноншалантно пружила подршку раду ове институције уколико се уопште тако може назвати.

Проблем са владавином права је што она једноставно или постоји или не постоји. А управо од ње зависи да ли ће БиХ (по)остати скупина феудалних посједа или модерна држава дио уједињене Европе.