"Драги министре, извините што ја овако, али у дигиталној ери кад се тв-монтажерима још "запетљава трака", ово је најсигурнији пут да писмо заиста и стигне до вас"

Исувише је мојих ријечи завршило на најнижим цензорско-бирократским гранама, па да се одмах разумијемо: Установа Министарства културе (и просвјете) не постоји да би неки млатимудан до миле воље испољавао своје артистичке сомнабулије, већ да би ујармила умјетност у службу државних интереса. А умјетници, уколико се с политиком не слажу, да се против тога буне.

Неки министри су се, покушавајући да раде свој посао, на функцији задржавали веома кратко. Стога вам, пошто сте већ раније примјетили да немам длаке на језику, могу искрено рећи да за нас млађе ви, као да сте изашли из романа Исака Асимова. Научна фантастика! Посебно у поређењу са оним диреком Савановићем.

Још од срамотне издаје 18.500 јунака палих за ову државу, тврдим да цјелокупан буџет, имовину, и утицај рахметли Министарства одбране РС; треба дати Министарству културе. Да нам је то сад једина линија одбране. Зато ћете разумјети моје задовољство, што се на челу предметне институције нашла особа ваше елоквенције. Више нас, ако ништа друго, није срамота када министар даје изјаву за електронске медије.

Заиста сте се борили за свој ресор. За вашег вакта су забиљежена процентуално највећа улагања у сферу културе. Високи представник није, као именованом претходнику, брисао из уџбеника садржаје попут Орања Марка Краљевића. Нажалост, стиче се дојам да одговорни у Министарству, умјетност и даље доживљавају као основношколску представу. Нема везе што то не личи нинашта, важно је да су улоге правилно подијељене и да се ми добро забавимо. Све су то наша дјеца...

То је не неозбиљно, већ суицидално. Култура је моћ. Умјетност утицај. Просвета оружје. На крају крајева – капитал – ако већ духовнији аргументи не помажу.

Нпр. око Џоан К. Роулинг је направљена мултимилионска индустрија, а улагања у њена средства за рад су била папир и оловка. Тако Хари Потер скида кајмак и са овог нашег биједног тржишта, узрокујући извозни дефицит у ресору за који сте ви лично одговорни. Недавно ми мој дистрибутер за РС рече: Ишле су, али ни близу као кад си ти давао на  киоске. Како да ти кажем, домаћи писци се никако не продају! Зашто? Ја вам могу навести барем десет младих књижевница из РС, које су у стању написати бољу књигу за дјецу. На вама је да створите услове, како би их могле пласирати на страно тржиште.

Умјесто тога, издавачке куће су невладине организације, а које финансира Влада. Треба признати да без пенеза из Министарства, у РС годишње не би изашао ни један озбиљан том белетристике. Када већ нема никаквог тржишта, а овај либералистички приступ у субвенцијама од стране државе, није направио никакав резултат видљив ван уског круга професионално заинтересованих; било би најлогичније да се оснује Државни фонд за књижевност. Он би имао своје политички именовано руководство и уредништво, своју штампарију и дистрибуцију. Права фирма. Ако је циљ животарење, да би се рекло како, ето, имамо и ми књижевну сцену, нека држава контролише средства за те социјално угрожене категорије становништва. И онако то већ чини.

Не у Пензијско-инвалидском фонду, већ посљедње двије године именује Комисију. Она оцјењује коме ће додијелити средства за издаваштво, али да при том уопште нема увид у дјело, него то чини на основу двије стручне рецензије. Као кад онај критичар из Штефица Цвек у раљама живота није прочитао књигу, али је облатио писца дјела Боли ме оток. За мање семиотички настројене, то је као да се жените, вјерујући старом свату на ријеч да млада није ћопава.

Док је ишло анонимно и на основу оцјене књижевне вриједности, имали су шансу да се провуку и они, који не плаћају рецензије избором издавача. Влада би престала помагати пољопривреднике, који, иако су већ четири године у окружењу родне, свеједно не дају принос? Допустили би узвоз пшенице. Не видим да је наша умјетничка сцена, ишта грђа од сељака.

Али не! Док нпр. Хрватска на сваки могући начин дотира културне реликте Херцег Босне, наша Влада финансира нејаку филмску индустрију Србије. Што је економски реалан потез, као да се умјесто улагања у инфраструктуру зарад привлачења инвестиција, РС одлучи окушати у производњи авиона с Ербасом и Боингом. Далеко од тога да РС не треба улагати у филм, али уведите да се наше паре морају трошити код нас и на наше људе, или дајте више пројеката на мање суме.

Ако ни економски приступ не помаже, може ли политички? Дали сте паре Срђану Драгојевићу и Горану Марковићу. Људима, који ни по чему нијесу задужили РС у својим дјелима и јавним наступима. Чак напротив! Марковић снима филмове за Бернар-Анри Левија (!), тј. умјетничко је крило политичке опције окупљене око Чедомира Јовановића. Она, да подсјетимо, РС назива геноцидном творевином, и сутра би признала Косово. Што је директно у супротности с политиком нашег јединог савезника (Србије), па ако хоћете и предсједника Тадића, с којим је премијер Додик у специјалној и паралелној коалицији.

Ту стајем, јер ми приватно предузеће не даје више простора за државне интересе. Остатак ћу вам послати мејлом, чим ми јавите адресу.