"Потпуно је јасно да, како ствари сад стоје, статус Дистрикта не може бити ријешен без крви. Осим, наравно, ако буде опет на српску штету"

Просто се човјеку прибљује, кад почну сквичати о афирмацији РС у савезу модерних еуропских регија. Колико сам ја схватио, једино је Русија одбила продужити Лајавцу радни однос на неодређено? Што значи да породица цивилизованих еуропских народа, има намјеру предметну регију докинути. Како онда те двије ствари иду у пар?! Да је Ђукановић сањао о регији, звао би се Милорад Пуповац.

Но, наши љубитељи Бриселских семинара и дневница, очевидно мнију како, уз Бонска овлаштења, још увијек има мјеста да им се увучемо у дупе. Можда је некоме та чињеница исувише за одрасле, али наш избор је: или слуштати ЕУ, или опстати. Деда Мраз стварно не постоји. Чак се и јуначким дјелима прослављени Словенци хвале, како је тајни рецепт по којем су развили привредне моћи; тај, да приликом транзиције нијесу слушали налоге ЕУ. Тако и Миро Лајавац, без обзира што је Словак; и његова земља не признаје Шиптарима државуљак на Косову, односно оштро замјера Србији што је националним мањинама дала колективна права; слиједи свој лични интерес. Чим му је постало угрожено радно мјесто, Миро је престао да сере о принципима и стандардима ЕУ; па коначно рекао једини разложан аргумент, због којег би колонијална власт била овдје: коначни статус Брчког. Позиција ОХР-а се узљуљала толико, да Лајавац посеже за средством одсудне одбране. Оно се пише Брчко, а изговара рат.

Потпуно је јасно да, како ствари сад стоје, статус Дистрикта не може бити ријешен без крви. Осим, наравно, ако буде опет на српску штету. Разграничавање је нешто, о чему не само да нијесмо одавно слушали, него је на ту тему било забрањено и размишљати. Уочи посљедњих парламентарних избора, написао сам како се надам, између осталог, да ће до сљедећих бити укинут Дистрикт Брчко. Одједном, на томе више раде окупатори, него наша власт. Зашто? Зато што наше власти нијесу способне за иницијативу. Колико је то глупа и неинвентивна братија, показало се на томе да питање статуса Брчког, нијесу могли везати за ВРС. Рећи да, ако је степен повјерења и помирења нарастао до војне уније, онда нема бојазни од разграничења на стратешким тачкама? Тад су бар имали чим затезати.

Кад су коначно Руси искезили зубе, Лајавац им је вјешто усправио крупну коску међу вилице; па сад и даље показују очњаке, али не могу да заклапаре и уједу! Како српским властима није толике године засметало да РС буде рашчеречена, Лајавац сматра да досадашње дјеловање вазала, гарантује тајминг одласка по његовој вољи.

Рјешење тог проблема би требало бити врло једноставно. Општина Брчко је у Дејтону уредно подијељена ентитетском границом, и јасно је као дневница, шта ту коме припада. Но, Дистрикт је и створен да би био Дјед Божићњак насилног глодања одрживог мира, као што је СФРЈ служила да вади маст искомплексираним Чесима, Словацима, Пољацима и Мађарима. Да би и они могли цуцлати Кока-колу, ако им сљедећи пут успије побуна против Руса.

Дистрикт прима 3,55% из касице-прасице; што је девети дио од онога колико, по шеријатском законику подјеле ПДВ-а, западне читаву РС и њене 62 општине! Србадија је требала насјести на то, да је Брчко пилот пројекат који показује какво благостање доноси апсолутистички бич Високих представника. На чијем крају је, умјесто куглица које режу месо, футуристички теспих спахија из Сарајевске нахије.

Јесте, али ми више нијесмо раја. Барем не из истог хаустора. Знамо за јадац нецарињених увоза деривата преко Брчког, због којих је Србима рафинерија упропаштена толико, да је богати Руси сад могу реквирирати за један орден. Зато дизел плаћамо и до 30 фенинга скупље од бензина, што сигурно нема логику у фракционој дестилацији.

Брчко је остављено као осигурач против српског напона, јер се не да ријешити традиционалним методама, каквим су Срби у ЦК СКЈ чували фотеље. Кардељевски се избија једна по једна полуга власти, којом би Срби могли направити проблем, кад уско грло Посавског коридора најзад дође на дневни ред. А тад неће имати ни смисла. Притом ово насеље исламизираној браћи представља само излаз на Саву, а нама жилу куцавицу.

Вријеме силеџијства истиче, али не, као што то изјављују којекакви преписивачи, што земља под протекторатом не може у ЕУ (баш се насикираше због тога); већ зато што рубља постаје регионална валута за девизне резерве, а Европа се брзином пада долара у односу на евро, опоравља од бактерије која јој спутава хормон раста. А она се зове НАТО.

У ЕУ је економска криза све израженија, али ми газимо своје основне животне потребе, да би дошли до земље у којој не извире нафта. Питање је шта ћемо за коју годину тамо и наћи, а изгубили смо већ превише. Шта ли би било да ограничите Лајавчеву власт, макар да не мијењамо грб и химну? Бива би нас неко војно напао, што чувамо своју традицију?

Зато је ваљда сјећање на Видовдан 1992, претворено у сеоски панађур, који се одржава 22.06. Јер тад смо разбили од батина кржљаве сљедбенике усташке идеологије, који су уз садејство ЕУ, пробали да нас распарчају, и изгладне Крајину до судбине 12 беба.

Ко зна, можда и њихово помињање сутра забрани Уставни суд?