"Да нам не забије нож у леђа, Србију треба пробудити пријетњом да ћемо признати Косово. Овако ће се прије одцијепити Војводина, него РС"

Јесте чули? Мадлину Мек Кан су можда убили њени родитељи, а онда, још драматичније, испаде да је полиција погријешила. Можда су је видјели и овдје. Или ондје. Фрка жива. Нестало енглеско дерле у Португалу, и до данас нас сви западни медији обавјештавају о развоју истраге.

Ратко Макарић из Иђана кренуо са стрицем напојити коња, и заглавио у рубрици нестали. Има томе годину. Нема шансе да вијест о њему објави ЦНН, РТЛ, ТВЕ, ББЦ. Само ми. А обоје су дјеца, и обоје недостају родитељима. Проблем није у томе што је дијете из ЕУ, битније од дјетета из РС (то је чињеница); већ што наши медији, када немају шта паметније, такође пренесу апел да се пронађе мала Мадлина, упућен од стране Дејвида Бекама. И ту је наш проблем!

Сами себе унижавамо. Крајњом небригом за културноидеолошке постулате српске нације, дошли смо до најтрагичније позиције у 21. вијеку. Коначно, послије 13 дугих година, глобалнополитички хороскоп каже да је доста безакоња над Србима у РС. А ми ништа! Толико су се неки научили гланцати чизме језиком, да и употребу четке доживљавају као пењање на врх ланца исхране.

Зато сврха овомјесечне колумне није да поручи: ето, а лијепо сам вам ја говорио претпрошле године; него да похвали. Да, добро сте прочитали. Дошли смо до оног дијела у методици наставе, када указивање на грешке постаје контрапродуктивно. Што рече пророк Изајиа: Што бисте још били бијени кад се све више одмећете? Сва је глава болесна и све срце изнемогло. Земља је ваша пуста, градови ваши огњем попаљени; ваше њиве једу туђини на ваше очи, и пустош је као што опустошавају туђини...

Нема ријечи хвале за коначно сазивање Скуштине поводом хадиса Харија Силеџије, јасно записане намјере да се преиспитају пренесене надлежности, и најупечатљивије – идентификације Карела Фоскулера као Летећег Холанђанина. Без обзира што ће Флоскулер и даље бити уклети брод геноцидних колонијалиста, који никада не може отпловити кући, битно је да се почне са оваквом праксом.

Не могу се поштовати одредбе Устава, које су донешене на неуставан, тј. тирански начин. Оно што припада РС, она може вратити једино једностраним одлукама, неподложним преговорима. Тренутно су проблем искључиво наоружане психопате у Тамном вилајету и Хрватској, али то вријеме је при самом крају. Три дана од изласка овог броја, САД бирају предсједника. То је био посљедњи воз. Заборавиће се на шаховске потезе Косово – Црна Гора, Абхазија – Ј.Осетија. Да нам не забије нож у леђа, Србију треба пробудити пријетњом да ћемо признати Косово. Овако ће се прије одцијепити Војводина, него РС. Замислите да Тадић почетком 90тих држи говор четницима у Чикагу, као Месић нацистима у Аустралији, па ће вам све бити јасно. Звучи безобразно уопште и помишљати да у Влади има план, како да за 48 сати наш дио тзв. ОС БиХ, у духу Дејтона, поново постане ВРС. У противном, тактиком: ето вука, ето вука! – довешћемо до тужног краја те референдумске бајке.

Нама треба стратегија, и то не дефанзивна! Лично поражава, што ни не мисле искрено о независности. То се и видјело у прихватању оних наметнутих уставних реформи, које нам нијесу заврнуле вратом, само захваљујући Силеџијиној незаситости. Не прихватајте ништа добровољно! Јесте, није давно било кад је, као увријеђена млада, УСАИД прекинуо сарадњу са СНСД; али од те љубави више нема ништа. Поготово ако Миле буде мислио радити оно, због чега га је народ изабрао. Без суверености, у РС никада неће бити дугорочне стабилности, националне равноправности, економског напретка и социјалне правде.

Јер, наша исламизирана браћа такође вјерују у бајке. Да смо ми први почели рат, да смо починили више злочина, да је РС та која је етнички чиста и задојена клеронационализмом. Толико их хушкају из њихове медијске, вјерске, политичке и интелектуалне касте; да су ове глупости ушле у фолклор. Нема наде да ће се то промијенити, што води само ка једном. До чувених 435КМ на рачуну Сарајевске нахије, те сценама кад мултиетничари покупују све робне резерве, у страху од тековина Исламских декларација (тип: 1992). У таквој атмосфери, неће бити никаквог економског напретка. То морају признати и крајњи среброљупци, недотупавни за идеалистичке аргументе. Ко диже кредите, требао би их и враћати. Зар не? Независност РС је кључна за привредни развој оба ентитета, јер ће извући исламизирану браћу из прошлости. Спахијски систем је одавно превазиђен.

Економски нам из ЕУ не могу ништа, пошто ништа ни не улажу. Већ смо под санкцијама. Влада и онако ради као пункт за расподјелу хуманитарне помоћи од продаје Телекома, без икакве стратешке заоставштине. Не урадите ли нешто по питању Брчког до Српске нове године, касније ће нас доћи много скупље. Ако немате економских идеја и способности, дајите по 3.000 КМ за свако новорођенче. Ту паре сигурно неће пропасти.

И, кад смо већ код дјеце, и ја бих упутио један апел за општу добробит: Немојте ни да вам падне напамет смјењивање Додика. Сигурно нијесам једини, који би оружјем устао да брани демократију. Но, као што знате, и ја вам дођем неки Ратко Макарић. У нашој јавности, далеко је битнији апел Дејвида Бекама.