Срећом немамо демократију америчког типа, па је мени бављење унутарстраначким изборима крајње незанимљиво. Још мање ми је логично дијељење бесплатних савјета.

СДС данас куса чорбу, коју је сама себи закухала на Палама. Свакој будали, осим кратковидим папучарима на Караџићев калуп, било је јасно да се тамо не може правити престоница. Није им сметало што ЦНН-ов репортер стоји у позадини ливаде у сумрак, ограђене нахереним дрвеним плотовима; да би о симултаном току одлуке поводом новог мировног приједлога, његову колегиницу укључили уз кулисе кристалних лустера и мермерних дворана у Сарајеву.

Данас су Бањолучани заборавили ову лекцију. Као што је било од есенцијалне битности посадити престоницу што више према западу, у условима геноцидне игре мице, коју је (ка истоку) НАТО бомбама вукао по српском етносу; тако ни данас не треба слиједити демографску политику какву опошљава Београд или Скопље, што се лијепо да образложити на примјеру Метохије. У економско - политичком погледу, РС је из лабавог савеза општина, за вријеме рата упертланог свега мигрирајућим засједањима СДС-ових тзв. Народних скупштина, прерасла у централистички ентитет Милошевићевског типа. Сад и ми имамо дијагнозу: Сва се Српска у Бању Луку нагурала. А то не ваља из више разлога.

Престонички егоизам може условити демографску ерозију на и онако разуђеној територији, али би и нека акутна економска криза (у контексту густо зиданог микрокосмоса), могла довести до неспособности остатка државе да храни метастазирану метрополу. То исту гура право у постапокалиптичне призоре, виђене 90тих у Београду, трошкаџијски развијеном по СФРЈ-аршинима.

Ова запажања се најприје тичу владајуће странке, будући да је СДС вишеструко извукла изборну лекцију у БЛ. Но, и очерупано крило бањолучке СДС, могло би обратити пажњу. Чак и само подсјећање на вријеме опонирања Палама, замијењених сада Бијељином и Добојем, највећу штету странци нанијеће управо у главном граду. Барем под садашњом скраћеницом. Уколико би се приступало новој фрагментацији, јасно је да једнопартијски презасићена политичка сцена РС, једва чека да изборни цензус прогута још једног опозиционог патуљка.

Срећом немамо демократију америчког типа, па је мени бављење унутарстраначким изборима крајње незанимљиво. Још мање ми се чини логично дијељење бесплатних савјета. Но, кад су се над судбином декласиране, десетковане, дезинфековане и деездеесоване СДС; забринули медији професионални у нивоу РТРС, чије уредништво није излазило из дупета истој тој СДС већину своје каријере, ствар постаје знатно интересантнија. Врхунац забавног програма је приређен одмах по изборима, кад је водитељка клонирана генотипом Оливере Ковачевић, поручила вођи најјаче опозиционе странке, како је бесмислено да се он тако обраћа премијеру Додику. (!?) Затим су укључили неке старе знанце у облајавање партијске фотеље, те су из контејнера историје искочили Калинић и Чавић, као пар кловнова.

Да се разумијемо. Овај двојац у потрази за фотељом, чланству је преко РТРС послао цедуљче са поруком да Босић упропаштава странку. Не државу! За странку ме баш заболе, али невоља је што су за њиховог вакта, они пракично покушали доказати како су то синоними. Осим што су створили предуслове да им СДС сад једва диже нос из блата, и читава РС се умива водом у којој су они опрали ноге.

Калинићев комунистичко - реформистичко - ултрадесничарски лавир, одавно је заливен живом содом моралних норми. Сигурно је бар 30% јаја која су демонстранти бацали на Крајишника пред хотелом Босна у БЛ, било намијењено овом безбојном мастодонту професионалног политичког опортунизма.

Но, онај појединац који се добровољно одрекао титуле Врховног команданта, при томе дражесно млатарајући ножицама из чмара Високог представника, нема шта да тражи на јавној, а камоли политичкој сцени РС. Драган Чавић, који је исто тако добровољно дао мандат Милету Додику пред парламентарне изборе, посљедњи је који треба да дијели савјете о политици. Посебно о вођењу странке, коју је Милорад поразио његовом заслугом. Додик барем сада распродаје државне ресурсе, док је Чавић останак на власти обезбјеђивао продајом саме државе. Замјерка да је Босићева политика деснија од Додикове, (ваљда имплицира да СДС треба постати ултраљевичарска) најбоље показује сву блесавост ове политичке дилетантуре. Која ништа боље и не зна, него слушати онога од кога му зависи радно мјесто. Гдје је данас запослен рахметли Врховни командант?

Додикове тужбе су дезоријентисане и мутаве до неспознатљивости, али он је макар послушао мој савјет, који сам са овог истог мјеста, још давно упутио владајућој касти. Чувајте државу, барем да би чували свој лоповлук. И ја их у томе потпуно подржавам, јер је само још Чавић гори од тих свјетоназора.

У том свјетлу, месје Босић прича врло разложно и предметно, али што прије треба одлучити да ли мисли бити политички аналитичар, или ован предводник. А тај, то бар свако сељаче зна, има муда до кољена. СДС је хипотеком прошлости, дошла у позицију коју је Милошевићев СПС имао у Србији до посљедњих избора. Посебно у БЛ. Тешко је сад странку подићи до незаобилазног коалиционог потенцијала, без једног Гљивице Дачића. Након предсједничких избора смо на том мјесту видјели Огњена Тадића, али сад га не видимо нигдје.

Ту ћете видјети и бесплатне савјете.