Svijet
Опозиција у Грузији прогања предсједника Сакашвилија
ТБИЛИСИ - Грузијска опозиција је најавила да њени протести улазе у «активну фазу», пријетећи да спријече контроверзног предсједника ове земље, Михаила Сакашвилија, да се креће по престоници Тбилисију.
Опозиција почиње да активно прогони предсједника, рекла је Ека Беселија, вођа покрета «За уједињену Грузију», истовремено позивајући присталице да дојављују гдје и кад се налази поворка аутомобила са Сакашвилијем.
Овај потез је услиједио након што је Михаил Сакашвили покушао да заустави протесте који захтијевају његову оставку, и убиједи опозицију да се удруже у борби против свјетске економске кризе.
«Спреман сам да сарађујем са свим политичким снагама, укључујући и најрадикалније. Грузија сада треба јединство, а не конфликте.», рекао је предсједник радницима у фабрици у близини Тбилисија.
Прије тога, лидери опозиције су обзнанили да је 10.000 њихових присталица пристигло у Тбилиси, из западних и источних крајева Грузије, и придружили се протестима испред тамошњег парламента.
Протести су почели 09. априла, када су хиљаде протестаната блокирале улице у околини парламента и поставили шаторе испред резиденције предсједника, позивајући на његову смјену.
Опозициони активисти су на дужности 24 часа дневно, остајући у својим шаторима и «затворским ћелијама», које симболишу трансформацију Грузије у полицијску државу. Они су се, такође, жалили да власти покушавају зауставити замах и ширину протеста, тако што искључују електричну енергију широм земље.
Интересантно је да је Сакашвили на власт дошао тзв. Ружином револуцијом, уз обилату, медијску и финансијску подршку Запада. Након његовог доласка на власт, у земљи се није промијенило ништа на боље, односно на снази је непрестана политичка нестабилност; те многобројни протести који позивају на његову смјену.
Предсједник Грузије је у августу прошле године извршио агресију на Јужну Осетију, чиме је, дефакто, изгубио двије покрајине које су имале формално-правни статус унутар грузијске државе. Такође, са више страна је оптуживан за мито, корупцију и недемократски стил владања.
Наравно, ништа од поменутих особина овог политичара, неће изњедрити осуду из САД или ЕУ, што је био редован случај кад су у питању били Едуард Шеварнадзе или Слободан Милошевић.