Владика Максим је један од уредника монографије "Хришћанско наслеђе Косова и Метохије" због које је Приштина оштро реаговала код Европске комисије, јер је стајала на столу у Бриселу током недавног сусрета предсједника Србије Александра Вучића и еворпског комесара Оливера Вархеиља.

Владика је истакао да ова монографија, изашла 2015. године, експлицитно показује зашто је неприхватљиво одрицање од српске "завјетне земље" и да су сада сви схватили да је књига ултимативна референца о хришћанском и српском карактеру Косова.

Надам се да је то став и званичне српске политике, јер су донедавно са државног врха стизале двосмислене поруке. Косово није нека имагинарна легенда прошлости, него реална историјска судбина која и данас траје и чији се расплет још очекује - рекао је владика Максим.

Он је истакао да никада није постојао прекид у српском приступу Косову као српској националној територији.

Монографија

Владика је подсјетио да српске задужбине на Косову и Метохији својим ктиторским повељама и записима саме говоре о томе ко их је градио и коме припадају.

Он је указао и да се неправда НАТО земаља и међународног протектората на Космету огледа у томе што њихова интервенција није донијела ни мир и слободу Србима ни Српској цркви и светињама.

Владика је рекао да уредници ове монографије имају чврсту наду да ће данашњи народи на Косову и Метохији бити кадри да изнова започну разговоре, наглашавајући позитивно и конструктивно области у којима је некада, каква-таква, српско-албанска етничка симбиоза постојала.

Владика Максим је навео да у средњовјековној Србији није било сукоба између Срба и Албанаца, те да је тај проблем искрснуо крајем 17. вијека, са интензивираном исламизацијом новодошлих Албанаца.

Нова ревидирана албанска историја и образовни систем приштинских власти иду руку под руку како би наметнули један псеудоидентитет неким од највећих светилишта - рекао је владика за портал Sabornik.net.

Извор: srna.rs