"Наравно, нијесмо сви одушевљени брзопотезном изборном симултанком, са свега три изгледна јела на менију. Подварак, тартар бифтек и рокфор сир."

Имао сам једног другара, који је то питао већ половином новембра. Мада, тема сад није провод. Становници Дејтонске Долине Плача у свим годишњим добима, агрегатним стањима и атмосферским приликама, подсвјесно зебу над истим питањем. Они, нажалост, мисле на мјесто боравка. Односно, нама је спровод.

Данас, умјесто конвертибилних пасоша, високог стандарда и сигурности; становништву у свијест и даље испадају флешбекови дневних кошмара. У РС уплакане дјевојчице, жене и старице, на Исток возе голобради дјечаци. Атомобили, збијени браник уз браник, гласају се са: КНН, ГН, КНН, ГН, ГН, ГН, ЗД, ГН, КНН... Таблице им бљеште под блицевима страних фоторепортера, у сумраку части и угледа УН. Исто је, на несрећу, и у Сарајевској нахији. Само други број шасије.

Да се то видјети и данас, али искључиво на негативима. Ако неко попут мене развије фотографију из 1995, одмах га зајашу опскурни НВО-антропоморфи. Бива, није тако. Колико их послодавци Мире Лајавца добро плаћају, ево сам и ја био готов поклекнути. Таман да ублатим кољена, кад умјесто редовних срања о напретку уочи годишњице Дејтона, зачух пријетњу ратом!

Пријети политички гастарбајтер, који овдје не једе суха хљеба и паштете, али масне девизе шаље кући Харију Силеџији. За нашу ствар. Храни се, наравно, у скупштинском ресторану (рахметли Дому ВРС). Тако та 100% сподоба у Амплитуди АТВ-а, на питање да ли гости примјећују забринутост код грађана РС, вели да је посјетио повратнићку популацију. Старији се брину јел' то дошло вријеме да се опет пакују, а млађи, цитирам: Јел' дошло вријеме да се спремамо? – За шта да се спремају господине гастарбајтер? Пита водитељ, несигуран у сопствени чекић, наковањ и узенгије. – Па, не знам ја... Одговара печалбар древном суфи(ци)стичком мудрошћу.

Е, ако му је Шкоро прогледао кроз прсте, ја нећу. Је ли ти, и теби слични глодари, јесте ли ви нормални? Не зато што ни ваш јадни народ, којег шопате клерофашизмом и пујдате ратнохушкачким лагаријама, није до те мјере непросвјећен да вас озбиљно схвата. Друкчије звуче ваши вербални упљувци на ТВ, а знатно другачије у рову. Њима је до мира и лагодног живота, а не да опет слиједе ваше генијалне стратегије и турбо-вехабијска мрсимуђења, од којих настају шеријатске енклаве филџанских димензија. Питам, чисто, јер ми се чини како ви стварно вјерујете, да се неко у РС порад вашег кевтања почешао по дупету?

Хитлер, напримјер, није пазио на часовима историје, па му се у зиму поновила Наполеонова грешка. Знам ја да сте ви понављачи, али не бих баш да паднете на овом полугодишту. Пред зимски распуст. Зашто? Зато што кад Србима пријетите ратом, боље се претплатите на четири године. И то пише у историји. Немамо ми сад времена, да неталентоване учимо борилачким вјештинама. Изборна кампања траје само 15 дана!

Наравно, нијесмо сви одушевљени брзопотезном гласачком симултанком, са свега три изгледна јела на менију. Подварак, тартар бифек и рокфор сир. У Србији, напримјер, због исте ствари пријете раскидом коалиције, или чак бојкотом. Иако се не буне такмичари, баш смета нама, судијама. Не бирамо револвераша, већ Предсједника!

Сигурно је да се Додику остаје шериф, па се с носталгијом присјетио Шварц-Шилинговог вакта. Можемо ми до ујутру о економији и геријатрији, али он је плебсу вратио осјећај самобитности и вјере у институције РС. Његова се сад слуша, а он каже: Кад пробаш сиједе, друге ти не вриједе. Како се оно зове његов кандидат?

Тадић једини добија и ако изгуби. Прави себи име, а за разлику од других кандидата, нема на вару кесице отиснут рок трајања. Надаље, он је елоквентан, оштар, има став, јасну визију и радо одговара на питања о гранатирању Сарајева. Ипак, тај укус живог меса и благо психопатске амбиције, с преливодском анамнезом, и његовог је некадашњег гуруа коштао одсудне подршке умјерених бирача. Но, како Шешељ не блиста ни на РТРС, а нажалост ни у Хагу, тешко да ће му Благојевићев ИЦ-мамац превише шкодити.

Коначно, никоме није јасно што се кандидовао Иванић? Он је, истина, најбржа рука Дивљег Запада. Не треба додатно објашњење ко је, као за прва два, а има и физиономију која трансгенерацијски подсјећа на стереотип Предсједника. Али баш та, прва предност, доводи до биографије. Да је један од оних који су, при здравој памети, добровољно докинули титулу Врховног команданта. Биће да га та функција сад занима, јер позиција универзитетског професора не познаје имунитет.

Уколико смо политички зрели да бирамо личности, 2. круг нам не гине. А ако га не буде – зна се.

Да не изгубимо празнични дух из наслова, читаоцима од сљедећег броја поклањамо нов прелом колумне. Уз то, на адреси под мојим именом, управо вас чека новогодишњи бонус-текст. Али баш бонус, јер је огроман. Морах га обнародовати по сазнању да је Веран Матић (директор квислиншке ТВ Б92), својевремено у Српској речи писао о храбрим подвизима елитних четничких јединица.

Будућем Прешједнику бих поручио да уради нешто поводом проблема из бонуса, иначе би ми, који још увијек бесплатно бранимо српско достојанство, могли одабрати да личимо на шабана с фотографије. Није то тешко.

На кога народ подсјећају аудији, питање је коме би та прекомада највише сметала...