Угрожени народи и запостављене књиге

Пред почетак сајма књига у Лајпцигу секција организације „Друштво за угрожене народе“ у Њемачкој покренула је кампању против учесника овог сајма који „доводе у питање или потпуно негирају геноцид над Бошњацима“.


„Друштво за угрожене народе“ је путем интернета „затрпало“ поштом директора Сајма, Оливера Цилера.

У позиву који шаљу на адресе поптисника, представница ове организације за југоисточну Европу, Јасна Чаушевић, наводи:

Драги пријатељи,

Молимо потпишите наш онлајн-апел који упућујемо директору Сајма књига у Лајпцигу поводом планираног наступа више аутора/истраживача на долазећем сајму (од 17.3.-20.03. 2011) који, између осталог, доводе у питање или потпуно негирају геноцид над Бошњацима. Молимо прослиједите апел даље.“

„Друштво за заштиту народа - секција за БиХ“ на свом сајту нема ову акцију. Широј јавности је ово „друштво“ познато по учешћу у организовању прикупљања средстава за финансирање тужбе БиХ за геноцид против Србије, али и спремности уступања преосталих средстава од ове тужбе за плаћање кауције за пуштање на слободу Јована Дивјака.

Представница „Друштва за угрожене народе - секција за БиХ“, Фадила Мемишевић, је почетком 2003. године била и члан „Фонда за финансирање тужбе БиХ против Србије за геноцид“. У свом прогласу овај фонд је позвао грађане и радне организације у БиХ да се одазову и до 13. Марта 2005. године прикупили су 11,424KM. Интерсантно је да се на овај апел одазвало доста јавних организација, установа, предузећа из Федерације БиХ, али и фирми које послују и на територији Републике Српске.

О успјешности кампање против учешћа ових „што негирају геноцид“ на лајпцишком сајму књига смо покушали сазнати, али још нисмо добили одговор од госпође Јасне Чаушевић.

Вјероватно зато што и у овом друштву чекају, као додуше и јавност у РС, да сазнају учеснике и програм представљања Српске на Сајму у Лајпцигу.

Српска самостално

Према досадашњим информацијама за представнике из Српске се зна да ће због неуврштавања никог из РС у панел дискусију о ратовима на Балкану, ићи самостално.

Обавезу организације представљања књижевника и књижевности из РС на себе је преузело Министарство просвјете и културе РС заједно са задужбином „Петар Кочић, Бања Лука-Београд“ и у посљедњем обраћању јавности, прије неколико дана, саопштили су да „програм представљања Српске на сајму у Лајпцигу још није у потпуности припремљен, али да је за сада познато да ће на сајму наступити неколико књижевника из РС.“

Андрић на штанду Федерације БиХ

„Сарајевски отворени центар“, организатор представљања књижевника из Федерације БиХ, објавио је да ће пут Лајпцига из Сарајева кренути пет аутора: Адиса Башић, Мирсад Сијарић, Сузана Ловрић, Стеван Тонтић и Миле Стојић.

Како најављују из „Сарајевског отвореног центра“ , штанд Федерације БиХ ће представљати комбинацију класика и савремених бх. аутора, али ће указати и на обиљежавање 50. годишњице од додјеле Нобелове награде Иви Андрићу.

Андрић и на штанду „земље у фокусу“

Србија као овогодишња „земља у фокусу“, представиће више од 40 књижевника и 30 нових превода књига на њемачки језик. Програм који Министарство културе Србије припрема већ двије године, између осталог обухватиће и изложбу посвећену педесетогодишњици Нобелове награде додијељене Иви Андрићу.

Српски штанд који ће поред груписаних црно-бијелих фото-силуета писаца учесника красити и исписане мисли Иве Андрића свечано ће отворити директор Сајма, Оливер Циле, представници Владе Србије и амбасадор Србије у Берлину Иво Висковић, најављено је у публикацији “Литератур.рс”, коју је уз интернет сајт www.literatur.rs Министарство културе Србије представило овим поводом.

Сајам књига у Лајпцигу, најстарији и један од највећих у Европи, специфичан је по томе што придаје пажњу књижевностима такозваних “малих језика”. Прошле године привукао је за четири дана чак 156.000 посјетилаца, укључујући 45.000 трговаца и 2.071 излагача из 39 земаља, који су се представили на 65.000 квадратних метара.

Редакција Фронтала

Komentari
Twitter
Anketa

Da li će novi američki predsjednik Donald Tramp učiniti svijet boljim mjestom za život?

Rezultati ankete
Blog