https://www.frontal.ba/ Copyright 2025 Promotim d.o.o. Frontal RSS Feed Mon, 17 Mar 2025 09:02:12 +0100 Prije nekoliko dana na sjednici Glavnog odbora SDS, koja je održana u Bijeljini usvojena je Deklaracija povodom aktuelne političke situacije u Republici Srpskoj i BiH. Negdje pri kraju te deklaracije SDS “ukazuje na činjenicu da se Republika Srpska nalazi u do sada najtežem ekonomsko-socijalnom položaju od njenog nastanka, što potvrđuje stanje javnih finansija i javnih preduzeća”, te s tim u vezi, kako se dalje navodi, pokreće inicijativu za formiranje „Vlade u sjeni“. Na prvi pogled ništa spektakularno, jer takve stvari opozicija pravi u mnogim zemljama, ali ovdje imamo bazičan problem, što je i aktuelna Vlada Repubike Srpske ne samo u sijeni, već u debeloj pomrčini. Evo recimo da li znate ko je Selma Čabrić i čega je ona ministrica? Da li znate ko je Savo Minić i čega je on ministar? Da li znate ko je Bojan Vipotnik i čega je on ministar? Da li ste čuli za Senku Jujić i koje ministarstvo ona vodi? Da li znate čega je ministar Zlatan Klokić? Naravno ima i poznatih ministara, ali oni su poznati već od ranije Petar Đokić ministar Energetike je poznat po svom visokom obrazovanju. Alen Šeranić je poznat kao ministar zdravlja koji se nalazi na američkoj „crnoj listi“. Nedeljko Čubrilović je po svemu drugo poznat, nego da je mnistar saobraćaja i veza, ali ne tih veza. Imamo i posebne ministre koji su poznati po glupostima koje izgovore  kao naprimjer Denis Šulić, dok je ministar pravde Bukejlović poznat kao grobar slobode misli i izražavanja u Republici Srpskoj. Trenutno je najpopularniji ministar policije Karan, zadužen da se predsjednik Dodik, premijer Višković i prvi čovjek Narodne skupštine RS ne oSIPAju. O premijeru Vlade ne vrijedi trošiti riječi, evo kako je to fino sročio Chat GPT „iako Višković možda nije idealan premijer iz perspektive kompetencije, njegov izbor ima smisla iz partijske i političke perspektive. Dodik verovatno smatra da je on politički koristan i da može pružiti lojalnost, stabilnost i kontrolu koju SNSD traži, što je često važniji faktor od moralnih ili intelektualnih kvaliteta u autoritarnijim političkim sistemima.“ Šta hoću da kažem. Mi već imamo vladu koja je crna da crnja ne može biti, mada SNSD ne treba nikada potcjenjivati, pa nam je ova u sijenci potpuno bespotrebna. Nama treba „obična“ Vlada u kojoj će ministri i ministrice koje će od ranije biti poznati i priznati, a ne kad stupe na tu funkciju, a neki ni tada. Nama trebaju ministri koji će raditi svoj posao i snositi odgovornost za ono što su jesu ili nisu uradili. Nama trebaju ministri koji imaju znanje, koji imaju dignitet i koji će biti šefovi u svojim ministarstvima. Nama trebaju ministri kojima će interesi Republike Srpske biti ispred interesa partije. Nama trebaju ministi koji će prvo neke u ministarstvima otpustiti, a ne samo primati. Nama trebaju ministi koji će sami dati ostavku, a ne da ih šefovi partija otpuštaju kako im se ćefne. Dragi moj SDS nisam siguran da imaš takve ministre, kao ni čitava opozicija. Nisam siguran ni da ste spremni da ministre departizujete i oslobodite od sopstvenog uticaja. Zato ste sve ove godine u sjenci.   Preuzeto sa blogger.ba https://www.frontal.ba/blogovi/blog/62083/vlada-u-sjenci https://www.frontal.ba/blogovi/blog/62083/vlada-u-sjenci Mon, 17 Mar 2025 08:28:04 +0100 Zašto je naš fašizam uvijek bolji i zašto smo mi uvijek ljepši od drugih? Odgovor je neobjašnjivo jednostavan - ja uopšte ne mogu biti fašista jer moja ljepota pobija tu mogućnost. Fašisti su oni preko puta, i svaki pomen da sa nama nešto nije u redu dokaz je njihove zaostalosti, bolesti i sadizma. Onaj ko ljepotu proglašava neispravnom - zapravo je sam oličenje zla. Sve što kaže u svoju odbranu lijepo ćemo relativizovati, jer to je jedini mehanizam naše logike - izvrćući zadate premise kao 'rokodil malu srnu kad ščepa na obali, pa se izvrće dok je ne raskida na manje komade, lakše za proždrijet. Mi jednostavno ne možemo biti fašisti jer smo posebni. Sve velike osobine su na našoj strani - mi smo i plemeniti, lijepi i istinoljubivi. Grane morala se povijaju ponad mirisnog aprilskog lahora naših rascvjetalih misli. Za sve naše ružne misli krivi su drugi, dok je za njihove ružne misli kriva njihova unutrašnja, urođena rugoba. I to nije crno-bijeli svijet i crno-bijeli način razmišljanja (drugi su isključivo loši, mi smo isključivo dobri - ne, ne, nipošto; to nije farbanje svijeta u crno-bijelo), a ponajmanje je to crno-bijeli televizor - to su fakti, to su činjenijenice, to ti je tak'. Zar nije posvjedočeno do sada bezbroj puta da mi ne lažemo, ljepota ne može lagati. Naša vjera, naš hod, naše knjige - sve govori za nas i svjedoči našu posebnost. Znaš ti gdje sam ja odrastao? Znaš li ti u kakvim sam ja revolucijama učestvovao? Možda oni jesu odrasli na vrelijem asfaltu, al' zbog svoje prirodne zaostalosti i ograničenja, oni ti to ništa nisu zaista vidjeli i svarili. Šta ti vrijedi i Pariz i Beč, Jupiter i Saturn, ako nisi dovoljno lijep, nisi prave vjere ili pravog ateizma i ako nisi - a nisu - u milosti boginje istine i ljepote. Hrabrost, visprenost, viteštvo i širokogrudnost. A šta je prava širokogrudost - to ti nije kad si bolesno narcisodian, kad se uvlaćiš u anus jačeg, kad svima tapšeš i baš sve razumiješ - ja sam idealni mudrac i ni u šta se ne miješam, jer sve razumijem i iznad sam svega - to ti je kad dehumanizuješ svakog ko ne vidi koliko si ti lijep i genijalan. Avaj, to nije vrijeđanje i dehumanizovanje, jer ljepota ne može dehumanizovati - ljepota je apsolutna po-sebi. Dakle, naš fašizam je nad-fašizam, apsolutni fašizam, samo ime mu kaže - on nije onaj koji jeste. Pljuvanje i nipodaštavanje Drugog je objektivno, jer ja sam samo realan tip, delija od karaktera i zato ja ne mogu izreći laž, čak i da hoću. Moja nacionalna, lokal-patriotska i lična istorija sve to potvrđuje, ko sumnja taj i laže i krade. Moja dehumanizacija Drugog nije put ka fašizmu, ja sam iznad svega, ja sam odavno transcendirao Materiju, ja sam iznad takvih stvari, time se samo sirotinja bavi. Sirotinja i neljepota. Mi koje je boginja sudbe obilato blagosiljala bavimo se samo ženskim spolovilom i napretkom. Ponekad muškim, ako žensko već imamo. Uvijek je u drugima problem. Nikada nije u nama. Mi smo posebni.   Преношење блогова и текстова са портала Фронтал дозвољено је након истека 48 часова од објаве блога или уз писмено одобрење редакције (17.03.2025.) https://www.frontal.ba/blogovi/blog/62082/zasto-je-nas-fasizam-uvijek-bolji-i-zasto-smo-mi-uvijek-ljepsi-od-drugih https://www.frontal.ba/blogovi/blog/62082/zasto-je-nas-fasizam-uvijek-bolji-i-zasto-smo-mi-uvijek-ljepsi-od-drugih Tue, 11 Mar 2025 09:18:30 +0100 U petak popodne porodica Puhalo se skupila na ručku, što znači da smo imali kvorum za otvaranje posebne sjednice kućnog savjeta, s jedinom tačkom dnevnog reda i ona je glasila „procjena bezbjedonosne situacije u Bosni i Hercegovini i preduzimanje neophodnih aktivnosti povodom toga“. Glava porodice je prepustila riječ meni rekavši „de ti analitičar kaži šta imaš“ i ja sam napravio presjek trenutne situacije u državi. Dok je ona sipala supu, ja sam biranim riječima, primjerenim uzrastu omladine,  opisivao šta se dešava u Republici Srpskoj i kakve su reakcije domaćih i stranih političara na datu situaciju.   Objasnio sam im da je Republika Srpska izvršila državni udar, uz saglasnost Narodne skupštine Republike Srpske i da bi neko zbog toga mogao najebati. Obajsnio sam im da se SIPA ne osipa i da nakon donošenja novih zakona u Parlamentu Republike Srpske ne prihvatamo i ne priznajemo nijednu instituciju na nivou BiH koja nije spomenuta u Dejtonskom mirovnom sporazumu, a ni zakone koje je nametnuo (ne)legalni Visoki predstavnik u BiH. Prva se za riječ se javila kćerka, koja me upitala da li to znači da više neće moći da naručuje nakit i cipele iz Federacije BiH i da li je dozvoljeno glasno slušati Helem Nejse? Rekao, sam da je zvanični stav Milorada Dodika, a samim tim i Republike Srpske,  da se mora obezbijediti slobodan protok novca, ljudi i roba i da može naručivati šta hoće iz drugog entiteta i Distrikta Brčko, ali da je platni promet između njezinih staratelja i nje prekinut, zbog nedomaćinskog poslovanja. Ona je kazala da je uvrijeđena, jer koristim riječi, kojima se opisuju Šume Republike Srpske i da će nazvati babu tj. moju majku da joj ispriča kako se ponašam prema njoj. Ja sam kazao da ne želim da utičem na njene stavove, ali da je „prošlo vrijeme kada su stranci uređivali odnose u našoj kući“. Glava porodice je aplaudirala i iznijela glavno jelo, pohovana piletina i grašak.   Što se tiče Helem Nejsa, rekao sam da sluša na slušalice, jer oni nisu po „slovu Dejtona“ ali dok ne narušava mir u kući tolerisaćemo njene drekavce. Onda se za riječ javio sin i pitao da li će biti rata? Glava porodice se zagrcnula, a ja sam kazao da to pitanje nije relevantno, jer smo mi odlučili da „mi nećemo biti ratnici, već dezerteri i izbjeglice“. Sin se zgranuo na našu odluku i najavio bojkot graška, dok je nastavio da jede pohovanu piletinu. Potom je dodao, da on nije izdajnik da je časno poginuti za svoj narod, institucije i državu. Onda je pitao može li se rat prolongirati na mjesec dana dok ne vidimo šta će se desiti sa Borcem u Ligi Konferencija? NATO sam ja slegnu ramenima? Glava porodice je ljutitim glasom kazala da smo „nikakvi roditelji“, jer nismo naučili dijete da  razlikuje instituciju od ličnog interesa, kao i patriotizam od nacionalizma. Ja sam kazao da je to povukao na njene roditelje ili je pokupio u školi, ovo nije mogao čuti u kući. Kćerka je kazala da joj je kul da budemo izbjeglice, ali ne u Srbiji, već u Italiji, Austriji ili negdje još dalje. Žena se složila s njom, i kazala ako već moramo da se patimo, neko to uz krike galebova, šum mora i mediteransku hranu. Odmah sam zamislio kako na plaži jedemo paštete i mesne nareske, uz paradajz i jogurt. Složili smo se da to treba biti država koja izlazi na more, ali je ostalo da usaglasimo koje. Onda je žena iznijela puding i svečano kazala, evo dezerta za dezertere, a mi smo prolongirali rat za ponedeljak i vratili se planiranju vikenda.  Rat će morati da sačeka da ga odobre Amerikanci, Evropljani, Rusi, Kinezi i sl., jer ni to ne zavisi od nas.   https://www.frontal.ba/blogovi/blog/62081/dezert-za-dezertere https://www.frontal.ba/blogovi/blog/62081/dezert-za-dezertere Wed, 05 Mar 2025 09:47:00 +0100 Ono što se desilo na zasjedanju Skupštine Republike Srbije nešto je što se nikada u tom časnom domu nije desilo (ovdje namjerno preskačem ubistvo koje se desilo u Skupštini Srbije davno, onda kada su Hrvati zorno pokazali da ne žele da žive u Jugoslaviji, što je razumljivo, oni su postupili tako jer su bili razbijači jedne države koju oduvijek nisu htjeli, kao što će to biti i više godina kasnije). U ovoj Skupštini su opozicionari pravljim, neviđenim bezobrazlukom, niskim strastima uličara, licemjera bez mu*a koje nisu mogli obuzadati, jer su kukavice, suzavcem, dimnim bombama bačenim na žene -  poslanice u Skupštini, teško ih povrijedili i tako pali na ispitu ČASTI, ugrozivši živote žena na otvorenoj sceni na način koji preziru i okorjeli mafijaši. I oni imaju svoje kodekse, svoja pravila - oni ne  povređuju i ne ubijaju žene i djecu. Bar oni koji jesu muškarci, a ne  pi**e , oni su ONI koji gađaju državnu zastavu i grb svoje zemlje. Mogu li oni ikada voditi Srbiju?!! Čije oruđe je truba, brašno, suzavac, klepetuše itd. u zatvorenoj prostoriji osim KUKAVICAMA sumanutim, okorjelim mrziteljima svoje nemoći i osvete zbog toga. Oni su ćutali sve ovo vrijeme o šetnji studenata - nisu ih htjeli studenti - jer su znali da su oni bezvrijedni, nestrpljivi da zgrabe fotelje...   Da se razumijemo, opozicija ima pravo da postoji u svakoj demokratiji, ona koriguje postojeću vlast - i ima pravo na to. Ali, ova opozicija je napravila performans kakav se nije vidio ... Zašto? Zato što se opozicionari biju sa poslanicima iz vladajućih partija i u drugim zemljama, to smo vidjeli i to mi je na neki način muški, pobiju se, policija ih rastavi, i šta? Ništa? A ovo je baš prljava igra. Suprotno tome, Srbijom šetaju mladi ljudi, studenti, ponosno, MIRNO, ne vređajući nikoga, tražeći ponavljam,  mirno ono za šta misle da se može i mora popraviti u zemlji. I imaju pravo na to, žrtvujući gubitak godine, nepoložene ispite, žuljeve na nogama, kilometre i kilometre pređene s ciljem da u Srbiji bude BOLJE. Ovo što su uradili pomahnitali opzicionari, najavljujući licemjerno da će NEŠTO uraditi, e bravo, uradili su tačno ono što njih oslikava, prave gubitnike koje studenti NISU htjelu uz sebe, OBRUKALI su mlade i sve one koji su sa suzama u očima pratili njihove kolone, koji jesu vjesnici drugačijeg odnosa u državi, koji nisu agresija, ni rušenje zemlje - nego naprotiv želja da u svojoj zemlji Srbiji žive slobodno i zadovoljno. I najviše što su pokazali da je MRŽNJA ono što razdvaja,  a LJUBAV ono što povezuje.   Dipl. prof. Radmila Trbojević   Преношење блогова и текстова са портала Фронтал дозвољено је након истека 48 часова од објаве блога или уз писмено одобрење редакције (05.03.2025.) https://www.frontal.ba/blogovi/blog/62080/bruka https://www.frontal.ba/blogovi/blog/62080/bruka Wed, 05 Mar 2025 09:14:56 +0100 Da li ste čuli za pojam „zelena transverzala“? Ja sam ga čuo još kao srednjoškolac krajem 80-ih godina prošlog vijeka i to je plan muslimana da naprave koridor od Turske do Bosne i Hercegovine, a taj plan su nam ozvaničili još 1983. godine, pred olimpijadu,  kada su novosagrađeni kompleks klizališta besramno nazvali ZETRA. Srbi na čelu sa Radovanom Karadžićem su „raskrinkali“ taj pakleni plan i 90-ih godina uz pomoć svih artiljerijskih oruđa pretvorili ga u prah i pepeo. E danas su se vremena promijenila, sada predsjednik Republike Srpske Milorad Dodik govori o planu uspostavljenja  „tramvajske transverzale“ kojom je predviđeno da ovo prevozno sredstvo ide od „muslimanskog Sarajeva“ do Istočne Ilidže. Iskreno prvi put sam od Dodika čuo za taj plan, ali kako ne vjerovati čovjeku koji se poput Isusa žrtvovao za dobrobit svih Srba u Republici Srpskoj. Kako Dodik kaže to je „bolesno“ ne davajući racionalno objašnjenje zašto? Svako jutro iz Istočnog Sarajeva u bliskoistočno Sarajevo hrli hiljade ljudi na posao u javne ustanove, kao i u privatne firme i svako jutro između sedam i devet časova imate kolone automobila koje se za Sarajevo spuštaju od Pala, potom niz Vraca ili idu od Dobrinje prema Alipašinom Polju. Jednako tako ti isti ljudi se između 15 i 30 časova i 17 časova vraćaju u Istočno Sarajevo svojim kućama. Šta je tu bolesno?   Možda je bolesno što Srbi uopšte idu u Sarajevo na posao umjesto da nigdje ne mrdaju i žive od socijalne pomoći i patriotizma?   Možda je bolesno što uopšte idu u Sarajevu koje su u ratnim godinama držali u obruču i ubijali?   Možda je bolesno što uopšte pomišljaju da sebi olakšaju život koristeći zajednički javni prevoz umjesto što svaki dan gube živce zbog gužvi u saobraćaju i traženja parkinga u Sarajevu koji je skup ko đavo.   Možda je bolesno što se Srbi uopšte miješaju sa „muslimanima“ umjesto da žive u etnički čistoj sredini?   Možda je bolesno što Staša Košarac i ostala ekipa trebaju da idu u Sarajevo, a obični Srbi to ne bi trebali da čine?   Možda je bolesno da tramvaj prelazi međuentitetsku liniju, dok je to sasvim normalno za autobuse i privatne automobile?   Meni se čini da je najbolesnije od svega ovoga što se predsjednik Republike Srpske uopšte bavi ovim pitanjima koje bi trebalo da budu u ingerenciji gradonačelnika Istočnog Sarajeva i  prvog čovjeka Kantona Sarajevo.   Preuzeto sa blogger.ba https://www.frontal.ba/blogovi/blog/62079/tramvajska-transverzala https://www.frontal.ba/blogovi/blog/62079/tramvajska-transverzala Tue, 25 Feb 2025 13:27:36 +0100 U Republiku Srpsku je stigao Rudolf Đulijani, bivši gradonačelnik Nujorka i trenutni „veliki prijatelj“ trenutnog predsjednika Trampa. Nije stigao slučajno, jer se kod Dodika ne dolazi tako, došao je na tezgu, razgovaraće sa Miletom i to debelo naplatiti. Što bi rekli ovi iz USAID-a, nema bespaltnog ručka, a kamo li podkasta. Elem, Đulijani je dao „ekskluzivni“ intervju za Alternativnu televiziju gdje je iznio niz zanimljivih opservacija. Recimo, on je optužio Veliku Britaniju da u njoj nema slobode govora, jer su uhapsili nekog lika koji je kod sebe imao „neonacističku“ literaturu, a vjerovatno je i promovisao neonacizam u javnosti. Voditelj je sa smiješkom prihvatio tu konstataciju, a vjerujem da ne bi imao toliko razumijevanja za nekog mlađanog ustašu koji bi na taj način „slobodno govorio“ i promovisao ovaj pokret u Hrvatskoj.  Znate, nije to isto. Zamjerio je Đulijani Velikoj Britaniji, Francuskoj i Njemačkoj što nisu religiozne koliko bi trampova Amerika željela ili što njihove vrijednosti nisu kao u Poljskoj ili Srbiji. Razumijem, da se nekom ne Trampu ne sviđa kakvo je francusko ili njemačko društvo, ali optuživati ih za nedostatak slobode govora i izdaju nekih vrijednosti je potpuno suludo, pogotovo ako znamo da su to bile vrijednosti i Amerike do prije pet mjeseci. Onda je voditelj „briljirao“ da su Dodik i Tramp veoma slični „uspješni biznismeni i direktino govore“. Što se tiče uspješnog biznisa volio bih da mi objasni od kada se Dodik doživljava kao uspješan biznismen, kada svi u Laktašima, kao i u Republici Srpskoj, znamo da mu je tačniji opis „kontroverzan“. Što se tiče nekulture, bahatosti, bezobrazluka, psovanja, omalovažavanja i vrijeđanja tu i te kako postoji sličnost između ova dva političara. Potom Đulijani priznaje da je zamalo završio u zatvoru i za to optužuje bivšeg predsjednika Bajdena, koji ništa nije radio po cijeli dan nego upravljao svim polugama vlasti radi osvete neistomišljenicima. Ispada, da je Bajden u Americi radio isto ono što Dodik radi u Republici Srpskoj. Onda ide još jedna „bravura“ voditelja koji u intervju ubacuje i Kristija Šmita kao saveznika bivšeg američkog ambasadora u BiH Marfija i vi shvatate da Đulijani nema pojam o kome se radi i šta je problem sa suđenjem Dodiku, ali on to vješto prebacuje na svoj slučaj skrivajući da je bivši advokat tj. da su mu zabranili da se bavi advokaturom zbog davanja lažnih izjava. Voditelj potom „navodi vodu na svoj mlin“ spominjući da se Alternativna televizija nalazi na američkoj „crnoj listi“, da bi Đulijani pokazao da se i on na njoj nalazi jer je antivakser, dokazujući tako „opakost“ od Bajdenovog režima i da nema pojma šta se ovdje dešava. I onda kreće ludilo jer voditelj postavlja pitanje da li je „patriotizam  jedna od prepreka za liberalnu elitu?“. Đulijani se slaže sa ovom konstatacijom i počinje da priča kako se naježi i postane borben kada čuje američku himnu ili vidi zastavu. Jebiga, ne zna Đulijani kako je kod nas, jer on sve vrijeme govori o američkom nacionalizmu, a ne teksaškom, kalifornijskom ili floridskom. Da pojasnim, Đulijani govori o državnom patriotizmu, što bi se kod nas svelo na bosanskohercegovački. Voditelj je sve to stojički podnio. I onda kreće Đulijanijeva priča o kineskoj opasnosti i potrebi svih nas na „zapadu“ da se ujedinimo oko Amerike da bi joj se suprostavili. Voditelj klima glavom i konta „šta me snađe“ sad će ovaj starac da nas posvađa i sa Kinezima. U svakom slučaju brate Srbine i sestro Srpkinjo, ovi republikanci nemaju pojma ko smo i sta smo, a pogotovo šta hoćemo, Namjerili su da se bijemo sa Kinezima, ako to budemo izbjegavali dobicemo i mi po guzici, Rudolfa mi Đulijanija.   Preuzeto sa blogger.ba https://www.frontal.ba/blogovi/blog/62078/analiza-intervjua-rudolfa-dulijanija-ili-kako-cemo-sjebati-kineze https://www.frontal.ba/blogovi/blog/62078/analiza-intervjua-rudolfa-dulijanija-ili-kako-cemo-sjebati-kineze Sat, 22 Feb 2025 08:16:16 +0100 (како би неко могао закључити на основу медијских извјештаја о посјети предсједника Владе Републике Србије Сарајеву) У Кантону Сарајеву, чији дио је и Сарајево, данас живи и животари неколико хиљада Срба, а некад је било у Сарајеву, 1992. године око 170.000 хиљада Срба, тада је то био други српски град на свијету, послије Београда. Мислим да су заслужили да неко од њих буде у делегацији духовних и свјетовних Срба Сарајева која би Вас дочекали, била са Вама, са представницима православне цркве, и  са Србима из Источног Сарајева у шетњи и разговору! Телевизија БН обавјештава јавност да је Митрополију дабробосанску и Саборни храм у Сарајеву посјетили предсједник Владе Републике Србије Милош Вучевић и Никола Селаковић министар културе. Обрадовала ме је изјава предсједника Владе Републике Србије Милоша Вучевића који је изјавио у порти Саборног храма: „Посјета Митрополији дабробосанској и овом Саборном храму у самом центру Сарајева је потврда и доказ да је српска заједница нераскидиви део историје овог града, Града Сарајева. Надам се да и поред оног највећег проблема, а то је мањак људи (Д.Ш. мисли на Србе), недостатак људи резултат пре свега оног што се дешавало деведесетих година прошлог века. Србија ће наставити да помаже српску цркву и народ гдје год да живи. Тако ћемо наставити помагати Митрополију дабробосанску, и да помажемо и чувамо српску заједницу у Сарајеву, не велику али значајну.“ Увријеђен сам, разочаран и тужан због тога што сам поруку предсједника Владе Србије господина Милоша Вучевића „да помажемо и чувамо српску заједницу у Сарајеву, не велику али значајну.“ чуо у вијестима БН телевизије, а не на лицу мјеста у порти Саборног храма, као дио српске заједнице Сарајева, којој ја припадам. До бола истинита тврдња предсједника Вучевића да је српска заједница у Сарајеву, не велика али је ипак значајна, не заслужује да му неко из те свјетовне заједнице, без обзира на политичка увјерења, не буде домаћин и да са њим поносно прошета градом који је оплемењен дјеловањем наших српских предака. Поносан сам на господина митрополита дабробосанског Хризостома, и свештенике наших сарајевских парохија, који својим присуством у Сарајеву истински представљају православну заједницу Срба Сарајева. Са предсједником Владе Републике Србије и министром културе у Сарајеву, домаћини су били, шетали градом, (21. фебруара 2025. године) и разговарали, моји пријатељи чији рад цијеним и подржавам, градоначелник Града Источног Сарајева Љубиша Ћосић, и Данијела Мрда директорица Архива Босне и Херцеговине, који су бивши становници Сарајева, а данас грађани Града Источно Сарајево, који су јуче (20. фебруара 2025. године) били домаћини предсједнику и министру у Граду Источно Сарајево. Са њима је био и професор др Драга Мастиловић, рођени Гачанин. Кад прочитате овај мој завршни коментар биће вам јасно зашто сам разочаран, увријеђен и тужан као Србин, члан српске заједнице Сарајева. Користим ову прилику да се јавно захвалим предсједнику Вучевићу и министру културе  Селаковићу на томе што сам имао могућност да , 2023. године на „Видовданском сабору“ и 2024. године  на „Сабору Јединство и снага-Србија“ у Београду, са њима разговарам. Током тих сусрета представио сам српску заједницу у Сарајеву, наше потребе и затражио подршку српској заједнице Сарајева од стране Републике Србије. Тада сте обећали да ће Република Србија подржати и српску заједницу у Сарајеву, Сигуран сам да ћете Ви а и други Срби из институција Републике Србије који буду у ланцу оних који одлучују о помоћи српској заједници Сарајева, та своја обећања испунити. Ова данашња Ваша посјета Сарајеву и Ваша  изјава су први охрабрујући добри корак. Желим Вам од срца мир, и стабилност и одговоран рад свих институција Републике Србије која ће радити за добробит Срба ма гдје живјели, у складу са „Декларацијом о заштити националних и политичких права и заједничкој будућности српског народа“ коју је прошле године усвојио Свесрпски сабору у Београду.   Преношење блогова и текстова са портала Фронтал дозвољено је након истека 48 часова од објаве блога или уз писмено одобрење редакције (22.02.2025.) https://www.frontal.ba/blogovi/blog/62077/zaednica-srba-u-saraevu-nie-svedena-na-nulu https://www.frontal.ba/blogovi/blog/62077/zaednica-srba-u-saraevu-nie-svedena-na-nulu Wed, 19 Feb 2025 09:25:03 +0100 Iuventus ventus. Mladost vjetar (ludost) Nama se dešava ono što je sasvim normalno među braćom iste nacije i vjere. Sloga. I bilo bi nenormalno da je drugačije. Ali, bilo je i drugih vremena, ne ponovila se. Slijedim ovu  prvu  latinsku izreku  i počeću  sa  našom  srpskom tradicijom, koja  svjedoči o sasvim drugom odnosu, u kojem je bilo mnogo manje ljubavi i bratske  sloge, a strast prema međama i komadu zemlje, nakon smrti oca, mnogo  jača i  često  krvava. Ovdje  mislim na  neshvatljivu  osobinu srpskog naroda  da  lako digne ruku na brata, oca, kuma... Nažalost,  to je istina. Utoliko je važnije zajedničko Sretenje  u Banja Luci, sretanje u dobroj namjeri i slozi, a Srpski sabor je pravo istog naroda da saboruje u miru gdje god bio, nudeći mir i drugima. Nije mi  namjera da   m r a č i m   protekle događaje u Banja Luci, naprotiv, nedavni Sabor Sretenjski  i svečana  akademija koja je  bila osmišljena i izvedena na veoma visokom nivou (emocije su prštale toliko da se bile skoro opipljive), a  govori oba  Predsjednika veoma emotivni, ali sa  puno osvrta na   s t v a r n o s t  koja se dešava u obe zemlje, nije najsjajnija. Obojica su svjesni da se stvari mjenjaju iz dana u dan i teku ka vrlo neizvjesnom razrješenju, mislim na Srbiju. Pri tome je Republika Srbija suvrena država, a  Republika Srpska entitet u drugoj suverenoj  državi. Imajući  u  vidu  šta je želja da Srpska Republika bude  u budućnosti (ako ne bude poštovana i uvažavana prema Dejtonskom  sporazumu) i da  li ta želja može da se ostvari, ili ne, mislim da je mnogo mudrije puno ne govoriti, a  puno raditi - kao što to rade naše komšije, do sada uspješno ostvarujući svoje ciljeve. Činjenica jeste da je animozitet Bošnjaka prema Srbiji i  Republici Srpskoj sada  puno snažniji i  toksičniji, čak ide do krajnjih granica mržnje, jači  nego što je bio odmah poslije završetka krvavog  građanskog rata  na ovom prostoru. Pri tome  je opšte  poznata  činjenica da  su prijateljske veze između Srbije i Republike Srpske, kao pravo naroda  na paralelne  veze  utvrđeno relevantnim Sporazumom, koji je svima poznat. Bilo je više  istupanja Predsjednika Republike Srpske na temu izlaska  Republike Srpske  iz BiH, ali  to je  uvijek bilo kao odgovor na zluradu retoriku, blaćenje Republike Srpske i nepoštovanja Dejtonskog sporazuma  iz  političkog Sarajeva, javno i  brutalno vređanje  Srba,  do same kvalifikacije da smo najgori među najgorima?! Nevjerovatno je  kako izdrže ovoliko dugo da im to bude ključna tema  na medijima kao da nemaju nikakvih  drugih problema. S razlogom se pitam  zašto FBiH ne učini nešto sa svoje strane da  ne  živi  sa takvim  komšijama, Srbima, ubicama četnicima, neljudima,  genocidašima  – nego svim  silama želi da  Srbe „vrati u suru“  kako kaže narod, da ih potčini centralnoj vlasti u Sarajevu (što je suporotno Dejtonu), prisili da ćute i ništa ne traže pa i ono što im po zakonima pripada. Vjerovati  u to da će neko od Srba  prihvatiti  tu politiku – pa ni opozicija koja možda vidi tu svoju šansu da konačno zgrabi vlast -teško mi je da povjerujem jer to bi narod kaznio, bez obzira što bi imalo smisla politiku voditi samo malo mudrije, a jačati Srpsku snažno ekonomski, ali ne i izdajnički. Samo mirno rješavanje nesuglasica i dobra volja da se stvari tumače onako kako su napisane u Dejtonu- mogu riješiti  sve postojeće probleme. Da li to Bošnjace hoće, ili čine sve da se situcija dovede do usijanja i sada vjerujući da će u pomoć stići „američka konjica“. Međutim nakon govora novog američkog potpredsjednika nedavno u Minhenu, u potpuno  zabezeknutoj sali punoj vladara  EU,  izgleda da  konjica neće stići, nego se treba konačno  okrenuti realnosti i stvaranju dobrih odnosa među narodima u BiH. Što prije to bolje. Da se osvrnem i na drugu poslovicu iz naslova, tj. na utemeljenom mišljenju  da je mladost ludost  (što može biti zbog snažnih  hormona hrabosti, neustrašivosti, pokretanja ustanaka i često samoubilačih juriša na jačeg neprijatelja  (napr. NOB), na  režim,  na kordone policije  itd.) ali  isto tako  mladost jeste vjetar koji kad dobije snagu uragana - ako je dobije naravno, može da povuče na onu  „da vjetra nema pauci bi nebo premrežili„ ..Ta vječna tema ostaje, kako se čini, i danas aktuelna. Analizirati  tu temu danas veoma je komplikovano (i nije bilo nikada lako, ni slobodno, a nije ni sada) ako se uzmu u obzir današnje političke prilike i neprilike koje, budu li se razvijale onako kako  to  s a d a   izgleda, nisu i  neće biti lako rješive u  Srbiji, jer se radi o snažnoj pobuni mladih, studenata, ali ne samo njih, nego i onih, koji nisu studenti -a javno blokiraju  rad mnogih ustanova, fakulteta, srednjih škola  itd.  i  faktički  stvaraju, da tako kažem,  „drugi politički front„ u  državi Srbiji, iako ističu da ih politika ne zanima. A šta je onda CILJ, mislim pravi?! Marševi studenata dobili su skoro pa epski karakter boraca za pravdu (njihov odlazak u  Kragujevac za Sretenje)  ikone, državene  zastave, pogače i so koje ih dočekuju  narod koji ih putem sreće, pozdravlja i hrani. Slike djeluju baš potresno na narod  i  to je ono što neumitno dijeli Srbiju na one koji su ZA  i  one  PROTIV predsjednika Vučića, jer miting podrške Predsjedniku u Sremskoj Mitrovici i podrška studentima u Kragujevcu - prava je slika stanja  u Srbiji.  Ja nisam upućena u priče da studente  strane službe regrutuju, njima upravljaju, podržavaju i finansiraju za obojenu  revoluciju koja se Srbiji sprema. Nisam aktivna u politici, nemam  tajnih informacija. Sve to može  biti,  jer zaista biva i  bilo je u mnogim zemljama. Mene u ovoj situaciji fascinira  jedna očigledna stvar – a to je ogromna energija, brojnost, kao i upornost mladih i  onih  koji se  svakodnevno  pridružuju   studentima  koji, uglavnom, traže p r a v d u  i   rad  institucija sistema koje jesu  zatajile  (Pravosuđa prije svega), jer    s a d a   je   konačno počelo  hapšenje onih,  čiji su predmeti bili godinama u ladici. Zašto  baš   s a d a!? Da li to znači da država Srbija  shvata i  prihvata da nešto treba da se mijenja. I da to nije uvijek  PROTIV države, dapače, da može da bude  vjetar, koji će  rastjerati oblake  razorne korupcije, koja uništava  bezbjednost ljudi i živote, a  za ovo je  nadstrešnica  bila  samo okidač. Kad prođe neko vrijeme (koje ne znam, ali znam da će doći)  blokade će  prestati  i  prelazi se na razgovor i dijalog, sada već sa nekim ko će biti  i z a b r a n   na toj drugoj strani, a morao  bi  biti dovoljno mlad, iskusan, obrazovan - i nepotkupljiv! Inače, biće ona narodna „džaba ste krečili „kilometrima, žuljevima, blokadama. S  kim i  kako -  ne mogu da prejudiciram, ali ovi događaji  u Srbiji  ne mogu da se nastave u beskraj, mora se naći način da se dođe  do utvrđivanja volje naroda, ma čiji ego da je u pitanju. Mislim da još nije kasno da se donesu prave  odluke. Pojedinci, koji snose odgovornost, usmjereni samo na sebe i svoje sve veće bogatstvo koji  nisu odgovorili preuzetim obavezama, a gomilali milione sebi u džepove -  ne smiju biti  važni, čak i  ako  su godinama na pozicijama, dapače, samo-pročišćavanje partije na vlasti  je  ljekovito i  potrebno,  a  izbori koji  bi   trebalo da  budu  i  regularni i  demokratski, kada  i  ako budu zakazani (za koje bi po logici stvari trebalo aktivno da se zalaže  opozicija u Srbiji (ako je ima, a ne da čeka da zagrize „beli  hleb“  uspjeha-pečen na  vrućim talasima bunta mladih) i  biće kao u onoj pjesmi,  završnih  riječi „ Jutro će promjeniti sve“.  Kako će to biti? Ostaje da se vidi.   Dipl. prof. Radmila Trbojević   Преношење блогова и текстова са портала Фронтал дозвољено је након истека 48 часова од објаве блога или уз писмено одобрење редакције (19.02.2025.) https://www.frontal.ba/blogovi/blog/62076/fratrum-concordia-rara-ovidije-rijetka-je-sloga-medu-bracom https://www.frontal.ba/blogovi/blog/62076/fratrum-concordia-rara-ovidije-rijetka-je-sloga-medu-bracom Mon, 17 Feb 2025 15:04:23 +0100 Elem, nekako „stidljivo“ ovih dana smo mogli pročitati informaciju o najavi štrajka u javnom servisu Republike Srpske tj. Radio televiziji Republike Srpske. Nešto što se zove Nezavisni sindikat radnika RTRS-a nije uspio da se dogovori sa rukovodstvom oko para ili kako se to danas kaže „o potpisivanju kolektivnog ugovora“. Kako smo mogli pročitati iz saopštenja Nezavisnog sindikata oni neće „neće prihvatiti situaciju u kojoj četiri petine zaposlenih imaju minimalne plate, dok rade poslove za koje je potrebno visoko obrazovanje i specijalizacija. "Mi ne pristajemo da četiri petine zaposlenih budu na minimalnim platama, a rade poslove za koje je manje od 1 posto radnog stanovništva u Republici Srpskoj i BiH osposobljeno i obučeno." Kao što možemo da vidimo radi se o „elitnim“ odredima RTRS-a koji više ne pristaju da rade za minimalac, što je sasvim uredu, ali samim tim problem koji ja vidim je onda mnogo ozbiljniji. Kako je moguće da toj eliti na RTRS-u samo smetaju plate i ništa više? Kako im recimo ne smeta informativni program koji se proizvodi u tom javnom servisu? Kako im ne smeta što su postali megafon vlasti i saučesnici u „prodavanju magle“ stanovnicima Republike Srpske? Ne samo da im ovo ne smeta nego ponosno ističu „da se sindikat ne miješa u uređivačku politiku RTRS-a, već samo traži zakonski i profesionalno zasnovana prava za svoje članove.“ Jednostavno rečeno, oni traže da budu bolje plaćeni da rade isto loše i neprofesionalno kao i do sada. Otuda i podrška direktorice RTRS-a Dijane Milanković koja je kazala da "slobodno štrajkujemo, a i ja ću se pridružiti štrajku." Ipak, izgleda da u RTRS-u nisu samo problem plate, poljuljani su i međuljudski odnosi. Tako da smo u pismu Nezavisnog sindikata mogli pročitati da "nakon odluke o mogućim radikalnijim mjerama i najave da će konačna odluka biti donesena na narednoj vanrednoj sjednici Skupštine sindikata uslijedili su pritisci, prije svega od glavnog urednika informativnog programa na predsjednika Sindikata pa potom i od pojedinih članova Poslovodnog odbora RTRS ka članstvu sa prijetnjama da se iščlane iz naše sindikalne organizacije."  Evo pitam se ako ovako pritišću nezadovoljne kolege, šta tek rade sa informacijama? Takođe vrlo je interesantno da „pritiske“ vrši od strane „glavnog urednika informativnog programa“ i „pojedinih članova Poslovodnog odbora RTRS“, a ne kako bi očekivali od direktorice, što dobro pokazuje odnos moći u javnom servisu i ko tu vedri, a ko oblači. Ostaje neizvjesno da li će Milorad Dodik uletiti u poslednjem trenutku sa nekom lovom za radnike Nezavisnog sindikata i po ko zna koji put pokazati ko je glavni baja u Republici Srpskoj ili ćemo svjedočiti još jednoj smjehotresnoj predstavi sindikata nezavisnog od profesionalnosti i morala. Na kraju krajeva nije ni važan epilog, jer će RTRS nastaviti da radi kao što je i do sada radio, neprofesionalno i jadno.   Preuzeto sa blogger.ba https://www.frontal.ba/blogovi/blog/62075/dok-cekamo-strajk-u-rtrs-u https://www.frontal.ba/blogovi/blog/62075/dok-cekamo-strajk-u-rtrs-u Thu, 13 Feb 2025 08:48:04 +0100 Da nisam čula ovu rečenicu  iz naslova ovoga bloga  - izgovorenu  od strane  jedne,  očigledno,  iskrene    i  atraktivne  mlade  poltičarke (kakvih ima sve više u vlasti i oko nje  i ne samo kod  nas) čije ime nije važno, ali  jeste postupak  koji govori  o  stanju društva  u kojem živimo. To stanje je potpuna apatija, bolje rečeno stanje zombija – jer na ovo, osim vijesti na  ATV – u  nema i neće ni biti nikakve reakcije. Saznajemo  tako da osoba zauzima  mjesto  članice  jednog  od bezbroj upravnih odbora i  teškoće  koje  u obavljanju  tog posla postoje. One se odnose na niska primanja! Shvatamo da ona odbornički  „upravlja“ u  istituciji od   javnog značaja u Republici Srpskoj. Nije važno u kojoj. I nije važno koliko članova ista broji – a  svi primaju odličan honorar (što kasnije saznajemo) za to članstvo. Broj upravnih i nadzornih odbora je nepoznat i javnost nema uvida u stvarno stanje, ali sudeći po  platama i izgledima da se one i POVEĆAJU, kako traži pomenuta osoba-čini se da se radi o PRAVOM RADU. Na ljestvici političkih funkcija, zapravo su vrlo privlačne one, koje se dobijaju KAO UTJEŠNA nagrada onima koji nisu uspjeli da se ubace u Skupšinu (a važe kao podobni i sutra perspektivni), ili bilo gdje u obimnoj ponudi, koju politička scena danas pruža u izobilju. Mogućnosti su praktično neiscrpne: agenicije, komisije, odbori upravni i nadzorni,  zamjenici, pomoćnici pomoćnika, saradnici na projektima itd. Pri tome naglašavam da ja lično  nemam  pojma  o stvarnim kvalitetitima pomenute osobe  o kojoj je riječ (možda ih ona i ima, ali je za širu javost bila potpuno nepoznata), niti su meni važne njene promjene nacionalne pripadnosti nekad i sada. U borbi za vlast, čitaj,  platu i beneficije, čini se sve i svašta. O  njenoj stručnoj spremi, diplomi, eventualnom magisteriju, doktoratu  ne znam ništa – niti me zanima   t o k    i   dostignuća  njene,  očigledno vrlo uspješne,  karijere- jer ona jeste  dobila  bingo dobitak! Svoju odličnu poziciju je sama problematizovala (nešto lupeta o moralu na TV -u  kao da smo svi mi retardi) time što je zatražila veću platu, inače, da nije javno, sve bi ostalo kao i do sada, odnosno stvari bi tekle svojim tokom. Koga je briga u ovome društvu za  nešto takvo..?! Nema pobune zbog astronomskog povećanja cijena, nema nezadovoljstva, nema kritike.. čak i onih koji jedva preživljavaju! Ćutanje je dobilo takve razmjere da, čak i na ulici, nasumice (valjda)  izabrani ljudi  da nešto kažu, ne smiju da kažu da su troškovi života porasli do granice izdržljiosti, naravno mislim na ogroman dio populacije. Pojedinci nešto promrse u kameru, kao, pa mora se, šta se može kao da su već mrtvi samo još nisu sahranjeni. Iz perspektive penzionisane  profesorice fakulteta  PMF -a  (uz  još neke fakultete u Banja Luci, honorarno, sve dok nisam dobila redovan posao, i značajne poslove i funkcije  koje sam obavljala u poznatim firmama u Sarajevu 22 godine - onda kada je to nešto značilo i kada izgled ženske osobe nije imao odlučujuću ulogu u dobijanju posla)  sada  sa pristojnom  penzijom i punim radnim stažom)  izjava gore pomenute osobe  jasno govori da ona, a može joj se, niti  haje, niti  je boli uvo zbog onoga što je izjavila. Jer, kako drugačije objasniti da se političari svih stranaka  na izborima bore praktično na život i smrt da dobiju funkciju, bilo koju,  (najbolje Skupština), ili gore u Sarajevu (naročito privlačno)  a može i u lokalnim institucijama, jer sve skupa donosi veoma dobru  „fajdu„ -  a   uloženo  se  vraća najmanje dvostruko ili trostruko - ako ta osoba zna koja su pravila igre.  Ako ne zna – kao što to onomad nisam znala ja - ne treba da se hvata u koštac sa  dvoglavom hidrom (politikom) naravno ovo samo metaforički, osim ako ima čvrstu  garancije da će uspjeti na izborima, ili poslije dogovora stranaka nakon izbora, što su neki imali  i imaće i dalje. Kada  o ovoj  temi  pišem iz mene  progovara utemeljeno i  kontinuirano obrazovanje, I Klasična gimnazija, ona stara na obali Miljacke, a kasnije i  diploma Filozofskog fakulteta u  Sarajevu 1970 godine, grupa Germanistika (njemački i engleski jezik) i danas rijetka i cijenjena grupa jezika, moje dugogodišenje iskustvo prevodioca u  privredi i reosiguranju, bezbrojni  susreti,  pregovori  i  ugovori,  putovanja bezmalo po cijelom svijetu, a  kasnije u Banja Luci,  godine na fakutetu sa studentima, od kojih me neki bivši i danas  prepoznaju i , mislim,  po dobru  se  sjećaju ..i , naravno,  događaji, koji su obilježili moj nekadašnji, vrlo poučan, a  dosta  kratak  „politički put“. Moja profesionalna i politička  karijera uvijek je  bila isključivo  samo moj   put  i  samo za  moje zasluge - nikada niko  u bilo kojem  segmentu  mog života nije  morao da mi nešto poklanja ili daje. Nikad!  Napokon, poslije neuspjeha na tim davnim  izborima (o čemu spremam  moju treću knjigu, nešto kao  vodič za neupućene u politici) vratila sam se svom poslu i objavila dvije knjige. Politiku sam prepustila onome ko može da je podnese i koja onda postane put sa kojeg, veoma često, nema povratka - kao nije baš kao droga,  ali nije ni puno daleko.  Mislim ono osjećanje punoće  kad  te obuhvati, cijelog/-u, ne možeš je ispustiti, po cijenu života, želiš je  sve više i sve strasnije. I vraćaš joj se bez obzira na sve. Objašnjenje  je nepotrebno. Onaj ko to osjeti zna o  čemu pišem. Pametnom dosta. I, da se vratim na, prvi put  javno,  izrečene  riječi (sve u politici odvija se tajno iza kulisa, pa je ovaj događaj skoro pa nečuven) da je pomenutoj dami  malo da primi, nekih  2.000 KM  mjesečno   ili  više  za neki rad, koji, realno gledano, ne postoji, osim nekoliko sastanka koji  ne moraju imati nikakav značaj.  Mogu joj  samo  čestitati  na hrabrosti  (naravno, ironična sam, jer to nije hrabrost već bezobrazluk),  na odsustvu skrupula, svake empatije (nemati emocija za bilo koga danas je na veoma visokoj cijeni, očigledno), o moralu da ne pričam, jer ko danas cijeni moralne osobe, a  empatiju osjećaju samo slabići - dakle na  tome da  bez ustezanja i stida, pljune u  lice svima koji žive veoma  skromno, dakle običnom narodu,  mada su  mnogi od njih  bili  navikli  na  mnogo, mnogo bolje, a danas  ćute, misleći, valjda, da je važno samo da nema rata ili kakve druge velike nevolje. I šta? Ništa. Dipl. prof. Radmila Trbojević   Преношење блогова и текстова са портала Фронтал дозвољено је након истека 48 часова од објаве блога или уз писмено одобрење редакције (13.02.2025.) https://www.frontal.ba/blogovi/blog/62074/nije-moralno-ali-je-zakonito https://www.frontal.ba/blogovi/blog/62074/nije-moralno-ali-je-zakonito Tue, 11 Feb 2025 08:25:51 +0100 Studenti i profesori plenumaši u Republici Srbiji ko babe vračare izgleda da gledaju u pasulj i karte! Jedan od mojih najdražih profesora, profesor  Esad Ćimić“, sociolog, poznat i po knjizi  „Politika kao sudbina“ nam je na jednom od predavanja slikovito, duhovito predstavio šta je to metodologija društvenih nauka, preciznije, statistička analiza kao metoda i izjavio da se tom metodom može izmjeriti zadovoljstvo životom neke seoske snaše. Napisao je kredom na tabli: „Ide snaša diljem sela 32% nevesela!“ Gledajući vijesti o aktivnostima plenumaša u Republici Srbiji vidim i čitam da su oni nezadovoljni ispunjavanjem njihovih zahtjeva i pišu crvenom bojom na asfaltu „Od 100% naših zahtjeva ispunjeno je 0% zahtjeva.“ Istraživači naklonjeni plenumašima bi postavili hipotezu da su plenumaši 100% nezadovoljni radom institucija Republike Srbije na rješavanju njihovih zahtjeva, a oni koji su naklonjeni vlasti postavili bi hipotezu da je 51% plenumaša nezadovoljno, a objektivni istraživači bi bili negdje između ove dvije krajnosti. Opraštam im 100% jer vidim da nisu slušali i čitali ono što su nakada pisali ozbiljni profesori društvenih nauka kako se kojim metodama društvenih istraživanja utvrđuju neki parametri koji karakterišu neku društvenu pojavu. Predmet njihove analize je društveno-političko djelovanje institucija Republike Srbije su aktivnosti na ispunjavanju njihova četiri zahtjeva. Društvena pojava je najopštiji sociološki pojam koji se odnosi na sve ono što je društveno. Društvena pojava se može definisati kao svako djelovanje i ponašanje pojedinaca ili grupa koje se neposredno ili posredno povezano sa djelovanjem i ponašanjem dugih pojedinaca i grupa. Društvena pojava nastaje kao rezultat društvenog ponašanja pojedinaca koji se nalaze u međusobnoj iterakciji. Ovaj pojam se podjednako odnosi na društveno djelovanje, društvene odnose, društvene procese i kolektivne društvene tvorevine, instucije. Nekako bih mogao oprostiti studentima plenumašima, prekinuli su studij, svoje moždane vijuge danas koriste za slušanje onih koji ih savjetuju šta da misle i rade. Ne mogu oprostiti profesorima koji na plenumu pred Fakultetom dramskih umjetnosti na pitanje voditelja, profesora glumca, jednoglasno podržavaju stav voditelja da zahtjevi 100% nisu ispunjeni. Ko je to utvrdio koliki je stepen, procenat ispunjenosti zahtjeva, pitam se sad! Na koga se pozivaju studenti i profesori koji tvrde da je stepen ispunjenja studentskih zahtjeva 0%! Ko nas to na naše oči laže kad kaže da je ispunjenost studentskih zahtjeva 0% kada svojim očima vidimo da institucije Republike Srbije rade i da su nešto uradili na ispunjavanju studentskih zahtjeva. Moja hipoteza, sociologa koji je studirao i položio sa odličnim uspjehom dvije metodologije društvenih istraživanja, je da su institucije Republike Srbije sa danom (nedjelja, 9. februar 2025. godine) ispunile  52% posto studentskih zahtjeva. Nadam se da će formirani Anketni odbori, u kojima sjede, nadam se odgovorni profesori,  koji će raditi na utvrđivanju stepena ispunjavanja studentskih zahtjeva poštovati postulate nauke, poštovati metode društvenih istraživanja i obavijestiti javnost, ponuditi objektivnu  istinu u kom procentu su ispunjeni zahtjevi studenata u određenom vremenskom trenutku.   Преношење блогова и текстова са портала Фронтал дозвољено је након истека 48 часова од објаве блога или уз писмено одобрење редакције (11.02.2025.) https://www.frontal.ba/blogovi/blog/62073/ko-je-to-utvrdio-da-su-institucije-republike-srbije-ispunile-0-studentskih-zahtjeva https://www.frontal.ba/blogovi/blog/62073/ko-je-to-utvrdio-da-su-institucije-republike-srbije-ispunile-0-studentskih-zahtjeva Mon, 10 Feb 2025 08:18:47 +0100 Или како пленумаши измишљају топлу воду! Нуде нам формулу за рјешавање свих друштвених проблема. Телевизија Н1, Република Србија, цијели дан (9. фебруар 2025. године) цитира изјаву Душана Кокота, предсједника Независног синдиката просвјетних радника Србије која гласи: “Немогуће је у разореном друштву тражити појединачна решења“ као одговор на питање „Када ће се просвјетари вратити у учионице?“ Проблем је стање ствари које су нежељене за неке људе и захтјева рјешење. Озбиљни и одговорни људи, грађани кад крену у рјешавање било ког проблема прво  утврде, именују тај проблем, утврде узроке, коријен проблема и посљедице проблема. Најчешће, више од једног фактора улази у интеракцију са другим факторима, што утиче или доприноси проблему. Укратко, постављају себи сљедећа питања: a) На које се очигледне начине јавља одређени проблем? б) Гдје долази до проблема? ц) Када долази до проблема? д) На кога све утиче тај проблем? е) Чије понашање узрокује, доприноси или дозвољава да дође до проблема? ф) Какво понашање узрокује, доприноси или дозвољава да дође до проблема? За рјешење појединачног проблема потребно је примијенити одговарајуће стартегије: образовање, информисање, убјеђивање, сарадња, мобилизација волонтера, директна помоћ, пружање услуга. Није битно гдје се проблеми јављају јер нема посебних протокола, посебних путева за рјешавање проблема  и потребно је за њихово рјешавање поштовати јединствени одређени протокол и пут. Протокол  рјешавања проблема просвјетних радника не разликује се од рјешавања проблема студената, пољопривредника, љекара, војника, полицајаца, индустријских радника или оних који су запослени у јавном сектору. Чији је интерес да се ова изјава Душана Кокота, предсједника Независног синдиката просвјетних радника Србије која гласи: “Немогуће је у разореном друштву тражити појединачна решења“ врти на телевизијским екранима више пута? По њему, и по другим гласноговорницима пленумаша, владајуће партије на челу са Александром Вучићем су од Републике Србије, од друштва правде и слободе  направили разорено друштво и са њима нема дијалога, сарадње да се ријеши проблеми које виде и именују митингаши, пленумаши. Иза изјаве се крије нечији интерес да се не анализирају узроци и посљедице појединачног проблема, и која је адекватна, одговарајућа стратегија рјешавања тог конкретног проблема. То је јединствени протокол како се рјешавају проблеми у цивилизованом свијету. Садржај поруке која је упућена јавности и пленумашима је да инсистирају само на једној стратегији рјешавања било ког проблема, а то је смјена свих изабраних/именованих кадрова владајућих партија, који су изабрани/именовани у републичке институције, од Кућног савјета до Владе Републике Србије.   Преношење блогова и текстова са портала Фронтал дозвољено је након истека 48 часова од објаве блога или уз писмено одобрење редакције (10.02.2025.) https://www.frontal.ba/blogovi/blog/62072/za-plenumashe-u-republici-srbii-postoi-samo-edno-reshee https://www.frontal.ba/blogovi/blog/62072/za-plenumashe-u-republici-srbii-postoi-samo-edno-reshee Sun, 09 Feb 2025 08:48:28 +0100 (Кратка анализа једног захтјева протестаната и пленума у Републици Србији) Једна брижна мама на протесту подршке судентима, јуче 8. јануара 2025. године, тражи да институције у Републици Србији раде свој посао! Подржавам је! Нешто размишљам на шта то мама мисли! Зна она а знам и ја, а и ви који ово читате да институције у Републици Србији раде свој посао. Питање је како то оне раде? Очито је да протестанти свих врста, а и њихови пленуми мисле да институције у Репубици Србији не раде добро свој посао! Нека са ријечи мама, маме пређе на дјела, да покажу недјела институција и утичу на њих да раде боље у складу са својим мандатом. Колико ми је познато, све институције у било којој држави су предмет управљања од некога и контроле од некога или морају оснивачима поднијети извјештај. И зато нека незадовољни студенти заједно са незадовољним мамама и татама крену у читање извјештаја о раду иснтитуција, (за које тврде да не раде) читајте налазе, мишљења и препоруке оних који су задужени за контролу институција. И друго, ако су незадовољни са радом институција, или са онима који сам њима управљају или их контролишу, нека се активирају да легалним путем, у скаду са Уставом, Законима активно утичете да добијете боље раднике управе и боље контролоре институција. Улица, а ни пленуми нису мјесто гдје то можете урадити. Имате мјеста у друштвеном политичком систему Републике Србије гдје можете дјеловати. Ту скочите и ту будите активни! За добробит Вас и Ваше дјеце. Не губите вријеме на улицама. Помозите себи. Не помажите другима!   Prenošenje blogova i tekstova sa portala Frontal dozvoljeno je nakon isteka 48 časova od objave bloga ili uz pismeno odobrenje redakcije (09.02.2025.) https://www.frontal.ba/blogovi/blog/62071/mame-deco-preite-sa-riechi-na-dela https://www.frontal.ba/blogovi/blog/62071/mame-deco-preite-sa-riechi-na-dela Fri, 07 Feb 2025 09:12:11 +0100 Mislim da sam jedan od rijetkih koji čita časopis „Argumenti“. Za one koji ne znaju, a niko ne zna,  Argumenti su “časopis za društvena i politička pitanja koji izlazi tri puta godišnje, svaka četiri mjeseca, u aprilu, avgustu i decembru. Izdavač časopisa koji izlazi punih 18 godina (u ovoj godini je postao punoljetan) je Savez nezavisnih socijaldemokrata.” U decembru 2024. godine je izašao 53. broj časopisa, što morate priznati nije mala stvar, a u uvodu tog broja fino piše da je Argumentima “na prvome mjestu je primijenjena nauka, a ne prodaja magle i neko prazno filozofiranje i apstrahiranje. Fokus su društveni i politički odnosi u Republici Srpskoj, BiH, regionu, Evroaziji, Evropskoj uniji i ostalom dijelu svijeta. Prednost imaju mladi autori, ali samo pod uslovom da ispune standarde kvaliteta koje su postavili Argumenti i koji su opšte prihvaćeni.” Pored ostalih autora tu je i članak  glavnog urednika Milana Ljepojevića pod nazivom “DRUŠTVENI I POLITIČKI KONTEKST LOKALNIH IZBORA 2024. GODINE” Ako mislite da sam pogriješio u pisanju naslova tj. da sam sličano ostavio velika slova, grdno se varate, cijeli tekst je napisan velikim slovima, što vjerovatno treba da nam kaže koliko je on važan, argumentovan i da autor, za razliku od drugih, nije prazno apstrahovao i filozofirao. Milan Ljepojević članak počinje potpuno logično sa UVODOM u kojem možete pročitati sljedeće: “ANALITIČARI I SAVJETNICI IZNOSE SVOJA VIĐENJA STANJA DRUŠTVENIH I POLITIČKIH ODNOSA IZ UGLA I SA ČINJENICAMA I ARGUMENTIMA KOJE SMATRAJU BITNIM ALI ODLUKE DONOSE PREDSEDNICI.” “ARISTOTEL JE KORISTIO METOD NEPOSREDNOG POSMATRANJA U ČETVRTOM VIJEKU PRIJE NOVE ERE. PLATONOV UČENIK KOJI JE ŽIVJEO OD 384. DO 322. GODINE p.n.e. JE IZA SEBE OSTAVIO PRISTUP KOJI JE I DANAS ITEKAKO AKTUELAN I PRIMJENJIV.” Osmijeh mi se razvukao od uva do uva, članak obećava i vidimo da je Ljepojević, aristotelovac, ne samo po metodu već i po svjetonazoru, a mogao je povući na stoike ili Platona. Kad smo već kod metodologije, posebno je interesantno što u svojim “istraživanjima” koristi antičku metodologiju. Ispod nečega što ima naslov DOMINACIJA, jer svakako nije poglavlje, piše: “OVO JE BILA KAMPANJA MILORADA DODIKA I NJEGOVI IZBORI, ON JE DOMINIRAO, NJEGOV AUTORITET, HARIZMA, REJTING. POVJERENJE.” “TO NIJE NIKAKVA METAFORA. TO JE KORISTEĆI SE ARISTOTELOVIM METODOM NEPOSREDNOG POSMATRANJA MOJ ZAKLJUČAK KOJI JE SIGURNO REALNOST I STVARNOST.” Rekao bi čovjek da du dosadašnje kampanje SNSD bile drugačije, a kampanje Milorada Dodika, ali opet kako ne vjerovati Ljepojeviću i Aristotelu. Onda ide naslov DJECA i sljedeće opservacije: “PRATIO SAM PRISUSTVO VELIKOG BROJA DJECE I MLADIH.. ONI SU VELIKI INDIKATOR PODRŠKE.. DJECU NE MOŽEŠ PREVARITI, ONI PREPOZNAJU SAMO PRAVE, ISTINSKE VRIJEDNOSTI.” “TO SA DJECOM JE SPONTANO IZ SRCA. SA NJIMA SAM RAZGOVARAO I SLIKAO IH.. TU DJECU SU DOVODILI NJIHOVI RODITELJI. SVOJE DJETE SVAKI NORMALAN ČOVJEK VODI ONDJE GDJE MU JE PRIJATNO I LIJEPO.” Ovdje možemo primijetiti nelogičnosti koje se tiče spontanosti i dovođenja djece, ali svakako možemo posumnjati u njihovu zloupotrebu od strane SNSD-a. Ono što nikako ne smijemo dovesti u pitanje je aristotelovski model zaključivanja. Potom piše BANJALUKA, a ispod toga: “POZVONIŠ, I KADA ČOVJEK ILI ŽENA OTVORI VRATA, KAŽEŠ: „DOBAR DAN, JA SAM MILAN LJEPOJEVIĆ IZ SNSDa“. NEKO ĆE ZALUPITI VRATA, NEKO ĆE TE ISPSOVATI, ALI ĆE NEKO I RAZGOVARATI NA VRATIMA SA TOBOM. ČETVRTI ILI PETI ĆE TE POZVATI U STAN NA KAFU. TAJ KOJI TE PUSTI U STAN JE SIGURAN GLAS.” Imajući u vidu rezultate izbora u Banjaluci, aktivisti SNSD-a mnogo bolje poznaju stanje na terenu od Milana Ljepojevića i nisu bili spremni na toliko samožrtvovanje i mazohizam. Ne znam šta bi Aristotel rekao na to obilaženje kuća, ali treba vjerovati savjetniku. Imamo i SMJERNICE ili ti putokaze šta raditi dalje. “GRADSKI ODBOR BANJALUKA JE ZATVOREN. KVALITET, INTELEKT, OBRAZOVANJE I SPOSOBNOSTI LIČNOSTI NISU DOVOLJNA PREPORUKA ZA ULAZAK U ELITU U VRH. OČIGLEDNO JE DA SU PRESUDNI DRUGI PARAMETRI. GRAĐANI TO NE PRAŠTAJU.” Živo me interesuje koji su to parametri koji su važni Banjalučanima, a nisu kvalitet, intelekt, obrazovanje i sposobnosti ličnosti. Šta je to sposobnost ličnosti? Možda su ti parametri ucjene, prijetnje, nepotizam, novac ili prehrambeni paketi, ko će ga znati? U odjeljku OCJENA piše: “DRAŠKA STANIVUKOVIĆA, TREBA KAO POJAVU OZBILJNO SHVATITI, ALI JE ČINJENICA DA NJEGOVOG PDP-a GOTOVO DA NEMA OSIM BANJALUKE I KOTOR VAROŠA U REPUBLICI SRPSKOJ.” Aristotel se ne bi postidio ovog zaključka. Naravno ima još toga, ali ostatak  morate sami da pročitate.   Preuzeto sa blogger.ba https://www.frontal.ba/blogovi/blog/62070/aristotel-i-ljepojevic https://www.frontal.ba/blogovi/blog/62070/aristotel-i-ljepojevic Tue, 04 Feb 2025 16:00:16 +0100 Iz zbirke budućih tesktova o vremenu sadašnjem, neobavezno o ovoj temi: Nihil potest evenire nisi causa antecedente (Ciceron) (Ništa se ne može dogoditi ako ne prethodi uzrok) i Rara tempora felicitas ,ubi sentire quae velis et sentias dicere liceat.(Tacit)(Retka su srećna vremena kad je slobodno misliti šta hoćeš i govoriti šta misliš)   Nije ovo u Republici  Srbiji  samo studentska  šetnja , gubljenje vremena nadobudnih studenata. Vidno nema  LGBT grupa i  duginih boja na zastavama ( da se razumijemo ,ja samo nisam bila za  sintagmu „parada ponosa") , ali ima   mnogo  državnih  zastava Republike Srbije, pjeva se „Ustani Srbijo zašto si zaspala“.. , pjeva se „Tamo daleko“ ...Veoma me je to obradovalo. Znači znaju ko su i kome narodu pripadaju. Ovo nikako nije  bunt onih koje  treba   tući, lomiti „ kao slamčice“ što reče tamo neki poslanik Skupštine Srbije .. OVI  protesti  i  studentske  (i  ne samo studentske ) šetnje  nisu nešto što,  eto,  jeste, biće uvijek - i   proći će  kao  i sve  druge -,   ne, ovo ne  izgleda kao ONE igre... Evo, u poznim godinama života, nakon   radnih akcija u  onim vremenima, kada se kalio čelik, onih  susreta omladine  iz  ONE   zemlje, grunula  me ova  energija  mladih do suza, dirnula me  u srce ..Gledala sam kolone mladih  (i starih) nije važno, kako  pješače do Novog Sada, grada, koji NEKO izvana, ili iznutra  kažu, hoće da otrgne od majke Srbije  (Vojvodina hoće da se otrgne od matice, što po dočeku kolona  duž  puta do  „srpske Atine“  od naroda  ne  vidjeh .... Naprotiv,   bili  su dočekivani  ti mladi ljudi  kao ono nekad partizani, oslobodioci - što neko reče... Ali neću o tome, neću da ih poredim sa prošlim vremenima. Oni su drugačiji, to je jasno kao dan. Oni su potpuno  n o v a , generacija koja se igra kompjuterima, koja zna sve moguće programe, koja govori strane jezike, engleski im je  drugi jezik -valjada  to svi znaju -  koja putuje, koja je vidjela svijet mnogo ranije nego što sam to ja i  mnoge generacije iza mene  - ovo su   i n d i g o   djeca, koja  već  znaju  za vještačku intelogenciju, koja su obrazovana, mada mnogi misle da nisu, ali  o n i    neće da pamte samo loše i teške  dane, priče o užasima, jamama i leševima - oni žele da se dekontaminiraju ( ma koliko mi nastojali da  im  isipričamo šta je bilo i kako je bilo, a bilo je teško), oni žele slobodu s a d a, u  o v o m  vremenu,  koju oni   v i d e  i  slute. Imaju pravo na to. Da li će uspjeti - ne mogu prognozirati, nisam još uspjela da povežem  sve  konce u ovoj priči, ali emocije jesam. Počeću  priču o  pečetku, dakle o vremenu koje su pojeli skakvci.  Zašto?  Zato  što su  SVE  vlasti poslije propasti  ONE  zemlje (osim Slovenije, koja je naviknuta  bila na rad i disciplinu i sada se veoma razlikuje od drugih bivših republika), raspadnute po šavovima, snagom rušilačkom, razorenom iznutra, a više  izvana) bile slijepe  i  gluve, bezidejne , bahate, okrenute sebi,  gomilanju bogatstva za sebe i porodicu, rodila se nova  klasa profitera  od -i iz rata ..  Zaboravili  su  da je snaga u mladima , da je njihova enerija ako se ne usmjeri, razorna, da je  treba okrenuti ka  RADU , omladinskim akcijama ,sportu , aktivnostima u školi, sekcijama druženjima, nije to vraćanje na bratstvo i jedinstvo, moglo je unutar svoje Republike, a ne prihvatanje  Bolonje, koja je upropastila i ono malo individulanog, našeg , davno potvrdjenog u  naučnom svijetu. Ako i   ne grade  autoputeve i pruge  kao mi (  jer je mnogo toga bilo izgradjeno rukama akcijaša)  možda su mogli da  pošumljavaju  goleti , da  izgrade   ekološki čistu,  uzornu zemlju,  zemlju prirodnih ljepota,  da se NAUČE  da se  DRUŽE . Mislili su  ti  novodošli vlasnici vlasti  da je to zastarjelo, da mladi   hoće nešto drugo, pa  su primjerom pokazali  to nešto drugo .Posljedice uzora  su vidljive, a oni ih sda brišu..   Duhoviti natpisi na transparentima, poruke pune smisla i značaja, susreti studenata  na mostu u Novom Sadu nakon sati i sati  pješačenja, scene nevjerovatne , nezamislive ...Suze, zagrljaji, ljudi se grle .Kad smo to gledali zadnji put, a da nije sastanak nekog odbora partije, gdje  jedni druge VOLE samo dok  čekaju funkcije i bolje pozicije, pa se onda ljube..  Šta  se desilo  -to   je kompleksno pitanje. O   ovome treba  s a d a  da razmisle oni koji vode Republiku Srbiju. U Sribiju se zadnjih godina  uvlači pesimizam, mada se grade autoputevi, zgrade, neboderi itd.  Dolaze državnici stranih zemalja. Što bi  rekli neki: „ I sve liči na sreću ... Ali, ne lezi vraže.. Odjednom   NEKO   postavlja  pitanje funkconisanje SISTEMA, i ne samo u Srbiji..! Kako je to bilo moguće?  Postavljeni su  na funkcije   ljudi  koji su  bili zatvoreni u  prošlosti , toksični  (neki duboko povredjeni gubicima u porodici, što  nije za osudu, bio je gradjanski rat  i  masovne pogibije  kod svih zaraćenih naroda, ali  niko  nije mogao istrebiti jedne , a ostaviti druge. Medjutim, bilo je onih koji su postali  dežurni nacionalisti, huškači, i baš oni  su odlično naplatili tu ulogu gomilajući enormno bogatstvo, kriminalni klanovi su kadrirali, odlučivali i po potrebi ubijali, a neki od  stekli su  ONO  što  nikada prije nisu imali, kuće i stanove čak na drugim kontinentima.  I oni su bili najglasniji. Nepodobni i neposlušni  bili su  uklonjeni vrlo brzo. Pametni i obrazovani bili  su  nepotrebni. Došlo je vrijeme anonimusa. Neznalica. Ljudi bez morala i znanja, ljudi koji su samo klimali glavom vodjama. I ništa drugo. Novi magistri, novi doktori  nauka, koji čak nisu mogli ni da se sjete koju srednju školu su završili ,o fakultetu da se ne govori. Korupcija je postala modus operandi svih akcija, svega što se gradilo -danas tako omiljene riječi  PROJEKAT. Toliko bizarna riječ  da su pjevači počeli da svoje pjesme, čitaj albume ,zovu „projektima“..Da nije  smiješno, bilo bi ..... – ne,  to   je  u Republici  Srbiji  STVARNOST.  Reality -programi, gole starlete koje pjevaju  itd.  gledaju milioni   i  oni  to smatraju dostignućem. Samo pjevači i pjevačice, i ne samo oni, voze najskuplje automobile, putuju svakodnevno avionima (pjevajući neki nešto što ne liči na muziku) vuku  firmirani prtljag , projektujući  kulturu i  budućnost Srbije, sričući   rečenice  kad ih neko nešto pita,  ali  KUPUJU  STANOVE  KAO  OD  ŠALE  na obali Save - od  dva-tri koncerta u Sava -Centru.  (ne svi naravno,ali većina) dok oni koji su zvijezde nauke odlučuju da li će da odmah  odu li kasnije. Moram napomenuti da se Republika  Hrvatska  mijenja  ISKLJUČIVO zato što je članica EU (mada je na dočeku hrvatske rukometne reprezentacije u Zagrebu pjevao Tompson, tako lagane i emotivne pjesme !!) i  institucije sistema počinju da rade. Sami nikada ne bi ni htjeli , ni  mogli (jer  dežurni Srbi i dalje kvare idilu)   da urade  ovo što sada izgleda  kao  civilizovana država. EU tužiteljica je počela da čisti njihove  ministre. Tako je kod njih počelo. Šta počinje u Srbiji? Vidjećemo . Pad nadstrešnice je samo okidač. Problem je očigledno mnogo dublji.  Samo jedno je  izgleda sigurno: Ovo je više od igre. Dipl. prof . Radmila Trbojević https://www.frontal.ba/blogovi/blog/62068/ovo-je-vise-od-igre https://www.frontal.ba/blogovi/blog/62068/ovo-je-vise-od-igre Fri, 31 Jan 2025 13:25:31 +0100 Profesori banjalučke Gimnazije, Red bi bio da na početku napišem poštovani profesori, ali mislim da ćete to poštovanje morati ponovo kod mene da zaslužite, mada realno baš vas briga za moje poštovanje. Obraćam vam se kao roditelj djeteta koji pohađa vašu školu, jer danas je uprava škole zabranila njenim drugarima da izađu u školsko dvorište tokom pauze između dva časa. Zabranila baš onda kada je postojala mogućnost da odu sa časova na skup podrške studentima u Srbiji. Razlog se zna, Uprava se plašila da će se učenici okupiti ispred zgrade i otići na skup podrške u Kampus. Ne ljutim se ja na Upravu, zna se kako se u našim školama biraju direktori i direktorice i kako oni biraju svoje pomoćnike. Isto kao i u Srbiji, moraš biti ambicioznam politički podoban i partijski lojalan i nije to od juče. Od njih čovjek ništa drugo i ne može očekivati, njihov posao je da sve drže pod kontrolom. Problem ste vi, koji ćete spustiti glavu i ćutati iako duboko u sebi znate da je to jadno i pogrešno. Pristali ste da budete podanici umjesto prosvjetni radnici. Pristali ste da budete nevidljivi, umjesto da budete svetionici slobode, ljudskosti, znanja i njihovi uzori. Vrijedi li taj vaš posao i  plata, tolikog poniženja? Plašite li se da javno podržite svoje kolege u Srbiji, u koju se toliko kunete. Plašite se da javno podržite svoje kolege sa kojima ste zajedno studirali. Plašite se da podržite svoje kolege sa kojima ste demonstrirali protiv vlasti u zimu 1996. godine. Kako je živjeti u strahu? Možda se i ne plašite, ali mislite da je u pitanju „obojena revolucija“. Onda smo tek najebali. Kako ćete sutra kolegama iz Srbije pogledati u oči kad se sretnete na nekom seminaru, edukaciji ili kad vam dođe škola sa kojom ste se pobratimili? To je vaš izbor, nije ni ministarstva, ni uprave. Samo vaš i ničiji drugo. Kako ćete sutra đacima predavati etiku, sociologiju, filozofiju, psihologiju, kulturu religije, kada ste sebe poništili kao čovjek koji ima kičmu i dostojanstvo. Kako ćete sutra predavati istoriju, kada ste dobovoljno postali robovi i kmetovi? Kako ćete na srpskom jeziku tumačiti antičke mitove, našu epsku poeziju ili Don Kihota, kada niste spremi da javno ustanete protiv nepravde? Kako ćete im na vjeronauci objasniti da je Hrist stradao zbog drugih? Kako ćete predavati matematiku, hemiju i fiziku, znajući da su neki od najvećih naučnika stradali zarad  nauke, principa i istine? Naravno ima vas i koji ste za Vučića i to je vaše pravo. Na kraju krajeva, vi ne stvarate samo buduće matematičare, fizičare, lingviste, inženjere i ljekare, vi stvarate i ljude koji trebaju da misle svojom glavom, da se ne plaše reći šta misle i da se ponašaju onako kako govore. Takvi se ne zaključavaju, već se sa njima razgovara. Kako ćete svojim učenicima objasniti zašto su danas prije podne vrata bila zaključana i zašto im nisu dali da izađu? Juče i  preključe su bila otključana, baš kao što će biti i od ponedeljka? Da li ćete im priznati da ste pizde koje ćute ili ćete se praviti da se ništa nije desilo.  Nisam siguran da ćete imati hrabrosti da sve svalite na Upravu, a možete im reći da ste to uradili za njihovo dobro. Znam reći ćete da politici nije mjesto u školi i tako bi trebalo da bude, ali nije. Politika vam je izabrala Upravu, politika je mnoge od vas zaposlila, politika je u planovima i programima, politika je u udžbenicima, politika je na školskim proslavama. Politika nas je i dovela u ovakvu situaciju. Mnoge od vas znam i drago mi je što vas znam, ali to nije alibi da prećutim ovo što se danas desilo. Velika je ovo sramota, velika. Ovaj tekst će pročitati moja kćerka, jer mora znati da je u životu važnije biti dobar čovjek, dobar drug i imati stav, od deklinacija logaritama, palatalizacije i fotosinteze. To se da naučiti.   Srđan Puhalo P.S. Profesori banjalučke Gimnazije nadam se da sam u velikoj zabludi i da ćete pokazati da nisam u pravu, a ja jedva čekam da vam se izvinim.   Preuzeto sa blogger.ba   https://www.frontal.ba/blogovi/blog/62067/pismo-profesorima-banjalucke-gimnazije-ili-da-li-cete-i-ovo-ocutati https://www.frontal.ba/blogovi/blog/62067/pismo-profesorima-banjalucke-gimnazije-ili-da-li-cete-i-ovo-ocutati Mon, 27 Jan 2025 09:18:37 +0100 Mlada glumica  se saginje, grči se, kao da se porađa i ... povraća po državnoj zastavi  svoje zemlje  - Republike Srbije. Kažu da je to bilo davno nekada, ne znam ko je u pravu, ali kad god da je bilo sramotno je. Dakle, u  nekoj predstavi, u nekom pozorištu u Beogradu, u  kojem pozorištu nije važno, u jednoj zemlji u kojoj se digla intelektualna i druga  kuka i motika  da se uradi ono što bi trebalo da se radi na izborima u svakoj normalnoj zemlji, osim u  vremenima kad  ništa, što je normalno nije moderno,  nije kul, nije evropsko i  nije prema pravilima Nešto drugo Srbiji  treba. To drugo je  haos, dokaz da se u haosu  još  samo čaka da  se  prolije srpska krv..Ništa novo. Ja ne komentarišem ovo što se sada dešava  u Srbiji, ne stavljam sebe ni na jednu stranu, (nisam politički analitičar)  niti želim, niti mogu - jer je ta pobuna, to talasanje beogradsko (u početku  uslovljeno strašnom  tragedijom nadstrešnice) mladosrbijansko , srednješkolsko i studenstsko- veoma kompleksno pitanje  i  traži  ozbiljnu, stručnu analizu pretvaranja demonstracija u opšti narodni  BUNT protiv nepravde i korupcije. Jasno je nakoga se cilja. Vučić treba da ode, mada svi  znamo da  bilo koji  predsjednik nije  i ne može  biti  DRŽAVA, ali institucije  JESU)   za koju (analizu) nisam voljna  da je  pišem, a nisam, kažem, dovoljno  ni informisana   – ali ono što znam sasvim sigurno jeste  da  pomenuto  povraćanje  na  zastavu svoje   zemlje  znači  brutalno  SAMOPONIŽAVANJE i  SAMOPLJUVANJE  - a to  nikada  nikoga nije navelo da poštuje zemlju i narod koji može da pogazi  simbol svoje države. Nije to ništa novo, nažalost, ubijali su  Srbi   (Srbija  je imala mnogo  toga  u svojoj istoriji)  sami svoje prvake, slali  ih u kazamate, izdavali svoje heroje, borce  i  invalide  -  lako se  odricali svojih žrtava, lako zaoboravljali, lako se prodavali. Za mlade je, vjerovatno,  donekle, opravdanje što niti znaju, niti  ih je  baš  briga, niti  ih uče  šta se  sve  dešavalo prije, oni  nisu bili napadani, nisu  bili bombardovani (a  njihovi dede i bake jesu) nisu gladovali  - i   hvala Bogu da nisu i da to zlo (sadašnjih prijatelja ) nikada  ne upoznaju. Pljuvanje  po  svojoj   zastavi – ima  li sramotnijeg   istupa, bolje rečeno nastupa  neke  cure,  glumice, koja bi, da to uradi u nekoj zemlji, koja drži do sebe i  do svoje istorije  (koja Srbiji  nije do  koljena)  bila sankcionisana i  to najozbiljnije. Ona (glumica koja pristaje  na  taj odvratni  postupak, pa i na pozornici)  gazi  sve  godine   PRIJE  NJE, o kojima nema pojma i  koje je ne interesuju, dapače ona  prezire  (a  nije sve bilo  najgore) SVOJU  zastavu,  za koju su  hiljade  mladih  ginuli, koju (zastavu) su  iz  rovova  krvavu,  iznosili  njihovi  vršnjaci,  Solunci, i za koju su prije samo koju godinu ginuli regruti, mladi vojnici, heroji, sa  Košara, jednako tako mladi, ali  bez pirsinga, bez naušnica, u uniformama vojske svoje države. Nema budućnosti u kojoj nema prošlosti, bar onog dijela prošlosti na koju jedan narod može biti ponosan. Sramotno skrnavljenje svoga identiteta  porazno je. Bitno je pripadati   onome što se nekad zvalo slobodni Zapad, Europa uspjeha. Pripadati treba po svaku cijenu  novim, mladim, briselskim  snagama, ovoj  novoj demokratiji, novom  vremenu, koje okreće leđa  prošlosti i gleda u budućnost (imaju  pravo, naravno), diviti se   neobičnoj  sveslobodi  koju  nose prijateljski  vjetrovi  ujedinjene Evrope, one  Europe  koja, ipak, Srbe neće.  Ili hoće, ali po koju cijenu ? Zašto? To nije tema za ovaj blog,  priča je  šira... Pravo na  umjetničku  slobodu ?!! Nemojmo se zavaravati. Umjetnička sloboda nije gaženje simbola svoje države. Ne, ono sa  zastavom  je JAVNO ponižavanje svoje zemlje, ma kakva da je ona, a Srbija  nije  ni najbolja,  ni najslobodnija zemlja na svijetu, ima puno nedostataka - kao i  što  mnoge druge  zemlje  nisu.  Ali,  samo jedno  ALI, pogledajmo zapadne demokratske demonstracije građana, studenata  -  gaze  se  sa mo   tuđe  zastave,  svete knjige  drugih  religija se pale, surovo  se  gaze demonstranti, ali se ne gazi svoja zastava. Čak i u umjetničkoj slobodi. Nikada ništa Srbi ne nauče do kraja!     Poštuju se danas i  nacističke zastave, otvoreno, ponosno – čak   i oni koji  su spaljivani u gasnim komorama nemaju ništa protiv ovih svakodnevnih pojava negiranja i pohvala nacizma  (Poljska napr.), neonacisti   bujaju  kao  pečurke poslije kiše -ne kriju  se  više  kukasti  krstovi, svastike -  poštuje  se  revidirana  istorija  koju   pišu oni,   koji peru svoju sopstvenu  zločinačku  istoriju. Može im se. Pitanje je kada i kako će se ovaj užas završiti, jer kako je moguće izostaviti  Sovjetsku Rusiju  iz veličanstvene proslave  pobjede u 2. svjetskom ratu, čije  ogromne  žrtve sada  nisu važne. Važno je ono što je SADA. I da stavim tačku   - ona cura, koja  povraća   na   časnu    zastavu  svoje sopstvene  zemlje -   može samo da izazove  GAĐENJE  i   OTPOR   građana   Srbije,  koji su, možda,  snažno   naginjali  i  naginju   prema parolama i  buntu  studenata  i   svih drugih građana  –  koje (ponavljam)  ne komentarišem, niti analiziram -  ali  sada bi  trebalo ozbiljno  da  razmislie  ŠTA OVO ZNAČI !     P.S. Moram dadati da mi je jedina utjeha u svemu ovome  što  mi roditelji, prvoborci partizani iz onoga rata -nisu živi i što ja, u godinama u kojima sam, imam još snažna sjećanja na godine -kakave god da  su bile, bile su dobre i srećne, a kako se skoro svakodnevno uvjeravam - tako i  za mnoge ljude iz naše surovo  razbijene, one  zemlje.... što nije valjala.     Prenošenje blogova i tekstova sa portala Frontal dozvoljeno je nakon isteka 48 časova od objave bloga ili uz pismeno odobrenje redakcije (27.01.2025.) Stavovi izraženi u ovom tekstu su autorovi i ne predstavljaju nužno uredničku politiku portala Frontal                    https://www.frontal.ba/blogovi/blog/62066/umjetnicka-sloboda-ili-izdaja-svoje-zemlje https://www.frontal.ba/blogovi/blog/62066/umjetnicka-sloboda-ili-izdaja-svoje-zemlje Thu, 23 Jan 2025 14:48:41 +0100 Neki dan je savjetnik predsjednika Republike Srpske Marko Romić poručio iz Amerike da “Tramp želi da u Ameriku vrati duh porodičnog okupljanja”, a onda je dodao "Ono što je značajno za Republiku Srpsku, nešto što je predsjednik Republike Srpske Milorad Dodik od prvih dana svog političkog djelovanja zagovarao, jesu porodične vrijednosti i prave iskonske vrijednosti. Tramp želi da u Ameriku vrati duh porodičnog okupljanja i vrlo snažno se putem nekoliko uredbi usprotivio rodnoj ideologiji i platformi LGBT populacije“. Mladi Romić ne zna ili ne želi da zna da se Donald Tramp ženio tri puta, a koga je sve u međevremenu jebao teško je reći, toliko o njegovim porodičnim vrijednostima. Ne zna ili ne želi da zna mladi Romić da se Ilon Mask takođe ženio tri puta i da od porodičnih vrijednosti preferira nekorišćenje kontracepcije. Nego vratimo se porodičnim vrijednostima, šta se pod tim tačno podrazumijeva? Porodica na prvom mjestu. Morate priznati da ovo fino zvuči, ali koja porodica? Ona nuklearna koja se kod nas formirala u vrijeme socijalizma (otac, majka i dvoje djece) ili one porodične zadruge (više porodica u zajednici) koje su dominirale prije Drugog svjetskog rata. Fino je kada je porodica kompletna, funkcionalna i ekonomski stabilna, ali šta ćemo ako to nije? Da li žena treba da sluša muškarca, a muškarac da poštuje ženu, kako nam poručuju popovi na crkvenim vjenčanjima? Da li je porodica važnija od zadovoljstva muža i žene? Da li jedan od nezadovoljnih bračnih partnera treba da upropasti svoj život, zarad dobrobiti drugog partnera i djece? Da li je bolji dobar razvod ili loš brak? Koliko zlostavljanja partnera ili partnerke treba da se toleriše i trpi zarad porodice? Porodica mora da bude složna. Potpisujem, ali da li to znači da žena mora slušati muža ili je u pitanju obostrano uvažavanje. U Bibliji fino piše “žene da se pokoravaju svojim muževima kao Gospodu, jer muž je ženina glava kao što je i Hristos glava Crkve, on kao Spasitelj svoga tela". Opet, šta ako porodica nije složna? Ko treba da ćuti i trpi ili je dobro da se partneri raziđu. Koja su sredstva dozvoljena da se koriste u svrhu postizanja sloge u porodici? Kod nas se tradicionalno najčešće koristi fizičko nasilje, a potom i verbalno, psihičko, ekomomsko i to najčešće prema ženama, ali uvijek ima izuzetaka. Porodica bez djece, nije porodica. Nema tu šta da se filozofira i pametuje. Što ste se vjenčavali, ako nećete da se razmnožavate. Ne pravite vi samo djecu za sebe, nego i za naš narod i našu Republiku Srpsku. Sva ta djecu su budući vojnici. Naravno, teško je reći koliko djece da imate, tradicija je promjenjiva stvar. Moja baba je imala njih osmero, majka dvoje, pa eto sami odlučite između ovoga. Je li sramota biti samohrana majka i da li ćemo za to okriviti feminizam? Žena je tri stuba porodice, a otac jedan. Znam da često čujete ovu popularnu frazu i to nam je jasna poruka gdje je mjesto žene u porodici. Mjesto joj je u kući. Ona je ta koja mora da omogući besprijekorno funkcionisanje domaćinstva, brine se o djeci, o mužu, a zašto ne i o roditeljima svojim i muževljevim. Samim tim ona nema kad da bude zaposlena. Muž je taj koji treba da zaradi da prehrani svoju porodicu, ali nisam baš siguran da je jedna prosječna plata dovoljna da prehrani četveročlanu porodicu. Vidite kako porodične vrijednosti mogu biti opasne i za muškarce, ako ne ispunjavaju očekivanja sredine. Briga o roditeljima je posebna briga, kako im pomoći u starosti, kada su penzije male, plata nedovoljna, a oni sve bolesniji, nepokretniji i dementniji. Starački domovi su se pretvorili u preskupe stacionare za umiranje. Porodica treba da bude religiozna i poštuje našu tradiciju. Nemam nikakav problem da neki bračni par svoj život uredi i organizuje u skladu sa svojim vjerskim ubjeđenjima. Nemam problem dok to rade dobrovoljno i svojevoljno. Bilo kakvo nametanje ne dolazi u obzir. Opet, znamo da je ljubav čudnovata i prilično iracionalna i šta ćemo sa onim porodicama koje su ateističke ili gdje su parovi različitih konfesija, da li toga trebaju da se stide ili treba da ih odbacimo i preziremo? Mojoj tetki su zabranili da se školuje, jer to nije za žene, da li je to naša tradicija koju treba da primjenim i na kćerku? Šta ćemo sa abortusom, razvodima i preljubom? Porodične vrijednosti kažu da to nije dobro, ali se i te kako dešava. O abortusu ne znamo skoro ništa, jer validna statistika ne postoji, pogotovo otkada postoje privatne klinike. Ako je abortus jedno od najopasnijih po zdravlje žene sredstava kontracepcije, zašto ne edukujete mlade ljude kako da se zaštite od neželjene trudnoće? O razvodima sam već govorio, da li je bolji dobar razvod ili loš brak? Preljuba je grijeh, ali naša tradicija kaže da je to malo manji grijeh za muškarce nego za žene. Trampa mi. U društvu divljeg kapitalizma u kojem su pojedinci i porodice prepušteni sami sebi, uz malu pomoć sistema, govoriti o porodičnim vrijednostima je čisti populizam ili najelegantniji način da se sav teret nefunkcionisanja sistema svali na oca i majku, kao glavne krivce za sve ono što se dešava. Takođe, maštati o stari dobrim vremenima jeste milozvučno, ali ta se vremena više nikada neće vratiti. Niti će žene prestati da se školuju, niti će prestati da se zapošljavaju, niti će se odreći svoga prava glasa. Uzdržavanje od seksa prije braka je odavno ismijano među mladim ljudima, a muškarac kao jedini hranilac porodice je već sada endemska vrsta. Povratka na staro nema, a sve što je novo ne znači i da je dobro. Porodične vrijednosti su onoliko dobre koliko dopinose zadovoljstvu svakog člana porodice, koje su lični izbor porodice, koje vode ka kompromisu, toleranciji i boljoj funkcionalnosti porodice. Porodične vrijednosti se mijenjaju kako se mijenja i porodica i to ne mogu zaustaviti, niti spriječiti, ni Tramp, ni Dodik, ni Orban, ni Putin. P.S. Rod i rodni identitet nisu ideologije, već verifikovane naučne činjenice i savjetnik Romić bi to trebao da zna i da uvažava, koliko god mu to bilo mrsko.   Preuzeto sa blogger.ba https://www.frontal.ba/blogovi/blog/62065/porodicne-vrijednosti-i-sta-s-njima https://www.frontal.ba/blogovi/blog/62065/porodicne-vrijednosti-i-sta-s-njima Mon, 20 Jan 2025 08:41:58 +0100 „KRENULA JE HAJKA-KRENI I TI“ Tokom javljanja novinara N1 – Srbija sa protesta u Nišu, juče, nedjelja 19. januar 2025. godine na ekranu piše „KRENULA JE HAJKA-KRENI I TI“. Da bi razumjeli ovu poruku podsjećam Vas na značenje pojma Hajka.Hajka: • organizovano gonjenje, ganjanje, potraga, lov sa psima tragačima divljači ili štetočina prema zasjedi u lovištu, potjera, hajka;• figurativno to je lov na vještice ili vještce, osmišljena akcija hvatanja i likvidiranja insana i hajvana. Ovo je nečuven skandal, javno N1 Srbija poručuje da je otvorena sezona lova na Aleksandara Vučića, predsjednika Republike Srbije. Poručuju psi rata da treba ubiti Aleksandra Vučića, predsjednika Republike Srbije. Nisu uspjeli politički psi da olovkom ubiju Aleksandra Vučića, i ovo nije poziv da se uzmu olovke u ruke već danas, u nedjelju 19. januara 2025. godine televizija N1 Srbija javno obavještava da su psi rata organizovali hajku, lov na Aleksandra Vučića. Pitanje je ko je naredbodavac i organizator ove hajke, lova i ko su mogući izvršioci koji će u hajci, lovu koji je juče po TV N1 Srbija započeo i sa kojim oružjem i oruđem planiraju ubiti predsjednika Republike Srbije gospodina Aleksandra Vučića?   Stavovi autora blogova predstavljaju njihov lični stav i ne podrazumijevaju nužno uredničku politiku portala Frontal. https://www.frontal.ba/blogovi/blog/62064/otvorena-je-sezona-lova-na-aleksandra-vucica https://www.frontal.ba/blogovi/blog/62064/otvorena-je-sezona-lova-na-aleksandra-vucica Sat, 18 Jan 2025 14:28:38 +0100 Nakon što je Novak Đoković na Australijan openu pobijedio je Čeha Tomaša Mahača sa 6:1, 6:4, 6:4 na objektivu kamere napisao „Za Sonju“ u Republici Srpskoj se rasplamsala debata o kojoj se Sonji radi? Milorad Dodik je ma mreži X naglasio da je Novakova pobjeda pobjeda svih nas, a da je sve posle završetka meča obična ciganija. SDS je u svom saopštenju naglasio da se vjerovatno radi o Sonji Karadžić, što još jednom pokazuje da je Novak Đoković veliki rodoljub koji razumije šta je nepravda i kroz šta prolaze Srbi u inostranstvu. Alternativna televizija nema pojma o čemu se konkretno radi, jer se oni ne bave takvim trivijalnosti. U ovom trenutku njihovi istraživački novinari pokušavaju da identifikuju muškarca koji je javno zaprosio Novaka na ovom turniru. Predsjednik Narodne skupštine Republike Srpske Nenad Stevandić je kazao da je kao i svaki srpski rodoljub pratio meč našeg najvećeg tenisera, ali vjeruje da je nakon meča CIA pravog Novaka Đokovića lažnim i da je taj Novak napisao ovu poruku. Dževad Galijašević i Predrag Ćeranić su se složili da je riječ o hibridnom ratu u kojem se ne biraj sredstav i sigurni su da je Novak Đoković napiso „Kosovo je Srbija“, ali se to uz pomoć specifičnih softvera promijenilo u natpis „Za Sonju“. Lider PDP-a Draško Stanivuković je demantovao da poznaje bilo kakvu Sonju, niti je bio u vezi sa njom. Njemu je Banjaluka i Republike Srpska na prvom mjestu. Studentske organizacije Fakulteta političkih nauka i Filozofskog fakulteta u Banjaluci su kazali da oni ne prate sport i da ne znaju ništa od tome. Jelena Trivić je na fejsbuku napisala da joj je omiljena pjesma „Pozdravi Sonju“ od Indexa i da joj je drago da se njen muzičku ukus poklapa sa ukusom GOAT-a Novaka Đokovića i da jedva čeka referendum u Srbiji pa skokne do Beograda i podrži predsjednika Vučića. Ako mislite da pretjerujem sa ovim budalaštinama varate se. U ovome trenutko u Republici Srpskoj političari, političke partije, fakulteti, mediji, provladina uduženja, veoma vode računa da na bilo koji način na naljute Aleksandra Vučića i da na bilo koji način podrže studentske proteste. Razlozi su različiti jedni čekaju odobrenja Milorada Dodika da krenu sa „objektivnim izvještavanjem“ o protestima u Srbiji, drugi čekaju da vide hoće li Vučić posustati pa da ga u skladu sa profesionalnim standardima cipelare. A ko je Sonja? Sonja je studentica koja je povrjeđenja u centru Beograda kad se vozač zaletio u grupu studenata dok su 15-minutnom šutnjom odavali počast poginulima u padu nadstrešnice na novosadskoj željezničkoj stanici. https://www.frontal.ba/blogovi/blog/62063/za-sonju https://www.frontal.ba/blogovi/blog/62063/za-sonju

This XML file does not appear to have any style information associated with it. The document tree is shown below.

<rss xmlns:atom="http://www.w3.org/2005/Atom" version="2.0">

<channel>

<title>Frontal RSS Feed</title>

<link>https://www.frontal.ba/</link>

<copyright>Copyright 2025 Promotim d.o.o.</copyright>

<description>Frontal RSS Feed</description>

<item>

<title>Vlada u sjenci</title>

<pubDate>Mon, 17 Mar 2025 09:02:12 +0100</pubDate>

<description>Prije nekoliko dana na sjednici Glavnog odbora SDS, koja je održana u Bijeljini usvojena je Deklaracija povodom aktuelne političke situacije u Republici Srpskoj i BiH. Negdje pri kraju te deklaracije SDS “ukazuje na činjenicu da se Republika Srpska nalazi u do sada najtežem ekonomsko-socijalnom položaju od njenog nastanka, što potvrđuje stanje javnih finansija i javnih preduzeća”, te s tim u vezi, kako se dalje navodi, pokreće inicijativu za formiranje „Vlade u sjeni“. Na prvi pogled ništa spektakularno, jer takve stvari opozicija pravi u mnogim zemljama, ali ovdje imamo bazičan problem, što je i aktuelna Vlada Repubike Srpske ne samo u sijeni, već u debeloj pomrčini. Evo recimo da li znate ko je Selma Čabrić i čega je ona ministrica? Da li znate ko je Savo Minić i čega je on ministar? Da li znate ko je Bojan Vipotnik i čega je on ministar? Da li ste čuli za Senku Jujić i koje ministarstvo ona vodi? Da li znate čega je ministar Zlatan Klokić? Naravno ima i poznatih ministara, ali oni su poznati već od ranije Petar Đokić ministar Energetike je poznat po svom visokom obrazovanju. Alen Šeranić je poznat kao ministar zdravlja koji se nalazi na američkoj „crnoj listi“. Nedeljko Čubrilović je po svemu drugo poznat, nego da je mnistar saobraćaja i veza, ali ne tih veza. Imamo i posebne ministre koji su poznati po glupostima koje izgovore  kao naprimjer Denis Šulić, dok je ministar pravde Bukejlović poznat kao grobar slobode misli i izražavanja u Republici Srpskoj. Trenutno je najpopularniji ministar policije Karan, zadužen da se predsjednik Dodik, premijer Višković i prvi čovjek Narodne skupštine RS ne oSIPAju. O premijeru Vlade ne vrijedi trošiti riječi, evo kako je to fino sročio Chat GPT „iako Višković možda nije idealan premijer iz perspektive kompetencije, njegov izbor ima smisla iz partijske i političke perspektive. Dodik verovatno smatra da je on politički koristan i da može pružiti lojalnost, stabilnost i kontrolu koju SNSD traži, što je često važniji faktor od moralnih ili intelektualnih kvaliteta u autoritarnijim političkim sistemima.“ Šta hoću da kažem. Mi već imamo vladu koja je crna da crnja ne može biti, mada SNSD ne treba nikada potcjenjivati, pa nam je ova u sijenci potpuno bespotrebna. Nama treba „obična“ Vlada u kojoj će ministri i ministrice koje će od ranije biti poznati i priznati, a ne kad stupe na tu funkciju, a neki ni tada. Nama trebaju ministri koji će raditi svoj posao i snositi odgovornost za ono što su jesu ili nisu uradili. Nama trebaju ministri koji imaju znanje, koji imaju dignitet i koji će biti šefovi u svojim ministarstvima. Nama trebaju ministri kojima će interesi Republike Srpske biti ispred interesa partije. Nama trebaju ministi koji će prvo neke u ministarstvima otpustiti, a ne samo primati. Nama trebaju ministi koji će sami dati ostavku, a ne da ih šefovi partija otpuštaju kako im se ćefne. Dragi moj SDS nisam siguran da imaš takve ministre, kao ni čitava opozicija. Nisam siguran ni da ste spremni da ministre departizujete i oslobodite od sopstvenog uticaja. Zato ste sve ove godine u sjenci.   Preuzeto sa blogger.ba</description>

<link>https://www.frontal.ba/blogovi/blog/62083/vlada-u-sjenci</link>

<guid>https://www.frontal.ba/blogovi/blog/62083/vlada-u-sjenci</guid>

...

</item>

<item>

<title>Zašto je naš fašizam uvijek bolji i zašto smo mi uvijek ljepši od drugih</title>

<pubDate>Mon, 17 Mar 2025 08:28:04 +0100</pubDate>

<description>Zašto je naš fašizam uvijek bolji i zašto smo mi uvijek ljepši od drugih? Odgovor je neobjašnjivo jednostavan - ja uopšte ne mogu biti fašista jer moja ljepota pobija tu mogućnost. Fašisti su oni preko puta, i svaki pomen da sa nama nešto nije u redu dokaz je njihove zaostalosti, bolesti i sadizma. Onaj ko ljepotu proglašava neispravnom - zapravo je sam oličenje zla. Sve što kaže u svoju odbranu lijepo ćemo relativizovati, jer to je jedini mehanizam naše logike - izvrćući zadate premise kao 'rokodil malu srnu kad ščepa na obali, pa se izvrće dok je ne raskida na manje komade, lakše za proždrijet. Mi jednostavno ne možemo biti fašisti jer smo posebni. Sve velike osobine su na našoj strani - mi smo i plemeniti, lijepi i istinoljubivi. Grane morala se povijaju ponad mirisnog aprilskog lahora naših rascvjetalih misli. Za sve naše ružne misli krivi su drugi, dok je za njihove ružne misli kriva njihova unutrašnja, urođena rugoba. I to nije crno-bijeli svijet i crno-bijeli način razmišljanja (drugi su isključivo loši, mi smo isključivo dobri - ne, ne, nipošto; to nije farbanje svijeta u crno-bijelo), a ponajmanje je to crno-bijeli televizor - to su fakti, to su činjenijenice, to ti je tak'. Zar nije posvjedočeno do sada bezbroj puta da mi ne lažemo, ljepota ne može lagati. Naša vjera, naš hod, naše knjige - sve govori za nas i svjedoči našu posebnost. Znaš ti gdje sam ja odrastao? Znaš li ti u kakvim sam ja revolucijama učestvovao? Možda oni jesu odrasli na vrelijem asfaltu, al' zbog svoje prirodne zaostalosti i ograničenja, oni ti to ništa nisu zaista vidjeli i svarili. Šta ti vrijedi i Pariz i Beč, Jupiter i Saturn, ako nisi dovoljno lijep, nisi prave vjere ili pravog ateizma i ako nisi - a nisu - u milosti boginje istine i ljepote. Hrabrost, visprenost, viteštvo i širokogrudnost. A šta je prava širokogrudost - to ti nije kad si bolesno narcisodian, kad se uvlaćiš u anus jačeg, kad svima tapšeš i baš sve razumiješ - ja sam idealni mudrac i ni u šta se ne miješam, jer sve razumijem i iznad sam svega - to ti je kad dehumanizuješ svakog ko ne vidi koliko si ti lijep i genijalan. Avaj, to nije vrijeđanje i dehumanizovanje, jer ljepota ne može dehumanizovati - ljepota je apsolutna po-sebi. Dakle, naš fašizam je nad-fašizam, apsolutni fašizam, samo ime mu kaže - on nije onaj koji jeste. Pljuvanje i nipodaštavanje Drugog je objektivno, jer ja sam samo realan tip, delija od karaktera i zato ja ne mogu izreći laž, čak i da hoću. Moja nacionalna, lokal-patriotska i lična istorija sve to potvrđuje, ko sumnja taj i laže i krade. Moja dehumanizacija Drugog nije put ka fašizmu, ja sam iznad svega, ja sam odavno transcendirao Materiju, ja sam iznad takvih stvari, time se samo sirotinja bavi. Sirotinja i neljepota. Mi koje je boginja sudbe obilato blagosiljala bavimo se samo ženskim spolovilom i napretkom. Ponekad muškim, ako žensko već imamo. Uvijek je u drugima problem. Nikada nije u nama. Mi smo posebni.   Преношење блогова и текстова са портала Фронтал дозвољено је након истека 48 часова од објаве блога или уз писмено одобрење редакције (17.03.2025.)</description>

<link>https://www.frontal.ba/blogovi/blog/62082/zasto-je-nas-fasizam-uvijek-bolji-i-zasto-smo-mi-uvijek-ljepsi-od-drugih</link>

<guid>https://www.frontal.ba/blogovi/blog/62082/zasto-je-nas-fasizam-uvijek-bolji-i-zasto-smo-mi-uvijek-ljepsi-od-drugih</guid>

...

</item>

<item>

<title>Dezert za dezertere</title>

<pubDate>Tue, 11 Mar 2025 09:18:30 +0100</pubDate>

<description>U petak popodne porodica Puhalo se skupila na ručku, što znači da smo imali kvorum za otvaranje posebne sjednice kućnog savjeta, s jedinom tačkom dnevnog reda i ona je glasila „procjena bezbjedonosne situacije u Bosni i Hercegovini i preduzimanje neophodnih aktivnosti povodom toga“. Glava porodice je prepustila riječ meni rekavši „de ti analitičar kaži šta imaš“ i ja sam napravio presjek trenutne situacije u državi. Dok je ona sipala supu, ja sam biranim riječima, primjerenim uzrastu omladine,  opisivao šta se dešava u Republici Srpskoj i kakve su reakcije domaćih i stranih političara na datu situaciju.   Objasnio sam im da je Republika Srpska izvršila državni udar, uz saglasnost Narodne skupštine Republike Srpske i da bi neko zbog toga mogao najebati. Obajsnio sam im da se SIPA ne osipa i da nakon donošenja novih zakona u Parlamentu Republike Srpske ne prihvatamo i ne priznajemo nijednu instituciju na nivou BiH koja nije spomenuta u Dejtonskom mirovnom sporazumu, a ni zakone koje je nametnuo (ne)legalni Visoki predstavnik u BiH. Prva se za riječ se javila kćerka, koja me upitala da li to znači da više neće moći da naručuje nakit i cipele iz Federacije BiH i da li je dozvoljeno glasno slušati Helem Nejse? Rekao, sam da je zvanični stav Milorada Dodika, a samim tim i Republike Srpske,  da se mora obezbijediti slobodan protok novca, ljudi i roba i da može naručivati šta hoće iz drugog entiteta i Distrikta Brčko, ali da je platni promet između njezinih staratelja i nje prekinut, zbog nedomaćinskog poslovanja. Ona je kazala da je uvrijeđena, jer koristim riječi, kojima se opisuju Šume Republike Srpske i da će nazvati babu tj. moju majku da joj ispriča kako se ponašam prema njoj. Ja sam kazao da ne želim da utičem na njene stavove, ali da je „prošlo vrijeme kada su stranci uređivali odnose u našoj kući“. Glava porodice je aplaudirala i iznijela glavno jelo, pohovana piletina i grašak.   Što se tiče Helem Nejsa, rekao sam da sluša na slušalice, jer oni nisu po „slovu Dejtona“ ali dok ne narušava mir u kući tolerisaćemo njene drekavce. Onda se za riječ javio sin i pitao da li će biti rata? Glava porodice se zagrcnula, a ja sam kazao da to pitanje nije relevantno, jer smo mi odlučili da „mi nećemo biti ratnici, već dezerteri i izbjeglice“. Sin se zgranuo na našu odluku i najavio bojkot graška, dok je nastavio da jede pohovanu piletinu. Potom je dodao, da on nije izdajnik da je časno poginuti za svoj narod, institucije i državu. Onda je pitao može li se rat prolongirati na mjesec dana dok ne vidimo šta će se desiti sa Borcem u Ligi Konferencija? NATO sam ja slegnu ramenima? Glava porodice je ljutitim glasom kazala da smo „nikakvi roditelji“, jer nismo naučili dijete da  razlikuje instituciju od ličnog interesa, kao i patriotizam od nacionalizma. Ja sam kazao da je to povukao na njene roditelje ili je pokupio u školi, ovo nije mogao čuti u kući. Kćerka je kazala da joj je kul da budemo izbjeglice, ali ne u Srbiji, već u Italiji, Austriji ili negdje još dalje. Žena se složila s njom, i kazala ako već moramo da se patimo, neko to uz krike galebova, šum mora i mediteransku hranu. Odmah sam zamislio kako na plaži jedemo paštete i mesne nareske, uz paradajz i jogurt. Složili smo se da to treba biti država koja izlazi na more, ali je ostalo da usaglasimo koje. Onda je žena iznijela puding i svečano kazala, evo dezerta za dezertere, a mi smo prolongirali rat za ponedeljak i vratili se planiranju vikenda.  Rat će morati da sačeka da ga odobre Amerikanci, Evropljani, Rusi, Kinezi i sl., jer ni to ne zavisi od nas.  </description>

<link>https://www.frontal.ba/blogovi/blog/62081/dezert-za-dezertere</link>

<guid>https://www.frontal.ba/blogovi/blog/62081/dezert-za-dezertere</guid>

...

</item>

<item>

<title>BRUKA</title>

<pubDate>Wed, 05 Mar 2025 09:47:00 +0100</pubDate>

<description>Ono što se desilo na zasjedanju Skupštine Republike Srbije nešto je što se nikada u tom časnom domu nije desilo (ovdje namjerno preskačem ubistvo koje se desilo u Skupštini Srbije davno, onda kada su Hrvati zorno pokazali da ne žele da žive u Jugoslaviji, što je razumljivo, oni su postupili tako jer su bili razbijači jedne države koju oduvijek nisu htjeli, kao što će to biti i više godina kasnije). U ovoj Skupštini su opozicionari pravljim, neviđenim bezobrazlukom, niskim strastima uličara, licemjera bez mu*a koje nisu mogli obuzadati, jer su kukavice, suzavcem, dimnim bombama bačenim na žene -  poslanice u Skupštini, teško ih povrijedili i tako pali na ispitu ČASTI, ugrozivši živote žena na otvorenoj sceni na način koji preziru i okorjeli mafijaši. I oni imaju svoje kodekse, svoja pravila - oni ne  povređuju i ne ubijaju žene i djecu. Bar oni koji jesu muškarci, a ne  pi**e , oni su ONI koji gađaju državnu zastavu i grb svoje zemlje. Mogu li oni ikada voditi Srbiju?!! Čije oruđe je truba, brašno, suzavac, klepetuše itd. u zatvorenoj prostoriji osim KUKAVICAMA sumanutim, okorjelim mrziteljima svoje nemoći i osvete zbog toga. Oni su ćutali sve ovo vrijeme o šetnji studenata - nisu ih htjeli studenti - jer su znali da su oni bezvrijedni, nestrpljivi da zgrabe fotelje...   Da se razumijemo, opozicija ima pravo da postoji u svakoj demokratiji, ona koriguje postojeću vlast - i ima pravo na to. Ali, ova opozicija je napravila performans kakav se nije vidio ... Zašto? Zato što se opozicionari biju sa poslanicima iz vladajućih partija i u drugim zemljama, to smo vidjeli i to mi je na neki način muški, pobiju se, policija ih rastavi, i šta? Ništa? A ovo je baš prljava igra. Suprotno tome, Srbijom šetaju mladi ljudi, studenti, ponosno, MIRNO, ne vređajući nikoga, tražeći ponavljam,  mirno ono za šta misle da se može i mora popraviti u zemlji. I imaju pravo na to, žrtvujući gubitak godine, nepoložene ispite, žuljeve na nogama, kilometre i kilometre pređene s ciljem da u Srbiji bude BOLJE. Ovo što su uradili pomahnitali opzicionari, najavljujući licemjerno da će NEŠTO uraditi, e bravo, uradili su tačno ono što njih oslikava, prave gubitnike koje studenti NISU htjelu uz sebe, OBRUKALI su mlade i sve one koji su sa suzama u očima pratili njihove kolone, koji jesu vjesnici drugačijeg odnosa u državi, koji nisu agresija, ni rušenje zemlje - nego naprotiv želja da u svojoj zemlji Srbiji žive slobodno i zadovoljno. I najviše što su pokazali da je MRŽNJA ono što razdvaja,  a LJUBAV ono što povezuje.   Dipl. prof. Radmila Trbojević   Преношење блогова и текстова са портала Фронтал дозвољено је након истека 48 часова од објаве блога или уз писмено одобрење редакције (05.03.2025.)</description>

<link>https://www.frontal.ba/blogovi/blog/62080/bruka</link>

<guid>https://www.frontal.ba/blogovi/blog/62080/bruka</guid>

...

</item>

<item>

<title>Tramvajska transverzala</title>

<pubDate>Wed, 05 Mar 2025 09:14:56 +0100</pubDate>

<description>Da li ste čuli za pojam „zelena transverzala“? Ja sam ga čuo još kao srednjoškolac krajem 80-ih godina prošlog vijeka i to je plan muslimana da naprave koridor od Turske do Bosne i Hercegovine, a taj plan su nam ozvaničili još 1983. godine, pred olimpijadu,  kada su novosagrađeni kompleks klizališta besramno nazvali ZETRA. Srbi na čelu sa Radovanom Karadžićem su „raskrinkali“ taj pakleni plan i 90-ih godina uz pomoć svih artiljerijskih oruđa pretvorili ga u prah i pepeo. E danas su se vremena promijenila, sada predsjednik Republike Srpske Milorad Dodik govori o planu uspostavljenja  „tramvajske transverzale“ kojom je predviđeno da ovo prevozno sredstvo ide od „muslimanskog Sarajeva“ do Istočne Ilidže. Iskreno prvi put sam od Dodika čuo za taj plan, ali kako ne vjerovati čovjeku koji se poput Isusa žrtvovao za dobrobit svih Srba u Republici Srpskoj. Kako Dodik kaže to je „bolesno“ ne davajući racionalno objašnjenje zašto? Svako jutro iz Istočnog Sarajeva u bliskoistočno Sarajevo hrli hiljade ljudi na posao u javne ustanove, kao i u privatne firme i svako jutro između sedam i devet časova imate kolone automobila koje se za Sarajevo spuštaju od Pala, potom niz Vraca ili idu od Dobrinje prema Alipašinom Polju. Jednako tako ti isti ljudi se između 15 i 30 časova i 17 časova vraćaju u Istočno Sarajevo svojim kućama. Šta je tu bolesno?   Možda je bolesno što Srbi uopšte idu u Sarajevo na posao umjesto da nigdje ne mrdaju i žive od socijalne pomoći i patriotizma?   Možda je bolesno što uopšte idu u Sarajevu koje su u ratnim godinama držali u obruču i ubijali?   Možda je bolesno što uopšte pomišljaju da sebi olakšaju život koristeći zajednički javni prevoz umjesto što svaki dan gube živce zbog gužvi u saobraćaju i traženja parkinga u Sarajevu koji je skup ko đavo.   Možda je bolesno što se Srbi uopšte miješaju sa „muslimanima“ umjesto da žive u etnički čistoj sredini?   Možda je bolesno što Staša Košarac i ostala ekipa trebaju da idu u Sarajevo, a obični Srbi to ne bi trebali da čine?   Možda je bolesno da tramvaj prelazi međuentitetsku liniju, dok je to sasvim normalno za autobuse i privatne automobile?   Meni se čini da je najbolesnije od svega ovoga što se predsjednik Republike Srpske uopšte bavi ovim pitanjima koje bi trebalo da budu u ingerenciji gradonačelnika Istočnog Sarajeva i  prvog čovjeka Kantona Sarajevo.   Preuzeto sa blogger.ba</description>

<link>https://www.frontal.ba/blogovi/blog/62079/tramvajska-transverzala</link>

<guid>https://www.frontal.ba/blogovi/blog/62079/tramvajska-transverzala</guid>

...

</item>

<item>

<title>Analiza intervjua Rudolfa Đulijanija ili kako ćemo sjebati Kineze</title>

<pubDate>Tue, 25 Feb 2025 13:27:36 +0100</pubDate>

<description>U Republiku Srpsku je stigao Rudolf Đulijani, bivši gradonačelnik Nujorka i trenutni „veliki prijatelj“ trenutnog predsjednika Trampa. Nije stigao slučajno, jer se kod Dodika ne dolazi tako, došao je na tezgu, razgovaraće sa Miletom i to debelo naplatiti. Što bi rekli ovi iz USAID-a, nema bespaltnog ručka, a kamo li podkasta. Elem, Đulijani je dao „ekskluzivni“ intervju za Alternativnu televiziju gdje je iznio niz zanimljivih opservacija. Recimo, on je optužio Veliku Britaniju da u njoj nema slobode govora, jer su uhapsili nekog lika koji je kod sebe imao „neonacističku“ literaturu, a vjerovatno je i promovisao neonacizam u javnosti. Voditelj je sa smiješkom prihvatio tu konstataciju, a vjerujem da ne bi imao toliko razumijevanja za nekog mlađanog ustašu koji bi na taj način „slobodno govorio“ i promovisao ovaj pokret u Hrvatskoj.  Znate, nije to isto. Zamjerio je Đulijani Velikoj Britaniji, Francuskoj i Njemačkoj što nisu religiozne koliko bi trampova Amerika željela ili što njihove vrijednosti nisu kao u Poljskoj ili Srbiji. Razumijem, da se nekom ne Trampu ne sviđa kakvo je francusko ili njemačko društvo, ali optuživati ih za nedostatak slobode govora i izdaju nekih vrijednosti je potpuno suludo, pogotovo ako znamo da su to bile vrijednosti i Amerike do prije pet mjeseci. Onda je voditelj „briljirao“ da su Dodik i Tramp veoma slični „uspješni biznismeni i direktino govore“. Što se tiče uspješnog biznisa volio bih da mi objasni od kada se Dodik doživljava kao uspješan biznismen, kada svi u Laktašima, kao i u Republici Srpskoj, znamo da mu je tačniji opis „kontroverzan“. Što se tiče nekulture, bahatosti, bezobrazluka, psovanja, omalovažavanja i vrijeđanja tu i te kako postoji sličnost između ova dva političara. Potom Đulijani priznaje da je zamalo završio u zatvoru i za to optužuje bivšeg predsjednika Bajdena, koji ništa nije radio po cijeli dan nego upravljao svim polugama vlasti radi osvete neistomišljenicima. Ispada, da je Bajden u Americi radio isto ono što Dodik radi u Republici Srpskoj. Onda ide još jedna „bravura“ voditelja koji u intervju ubacuje i Kristija Šmita kao saveznika bivšeg američkog ambasadora u BiH Marfija i vi shvatate da Đulijani nema pojam o kome se radi i šta je problem sa suđenjem Dodiku, ali on to vješto prebacuje na svoj slučaj skrivajući da je bivši advokat tj. da su mu zabranili da se bavi advokaturom zbog davanja lažnih izjava. Voditelj potom „navodi vodu na svoj mlin“ spominjući da se Alternativna televizija nalazi na američkoj „crnoj listi“, da bi Đulijani pokazao da se i on na njoj nalazi jer je antivakser, dokazujući tako „opakost“ od Bajdenovog režima i da nema pojma šta se ovdje dešava. I onda kreće ludilo jer voditelj postavlja pitanje da li je „patriotizam  jedna od prepreka za liberalnu elitu?“. Đulijani se slaže sa ovom konstatacijom i počinje da priča kako se naježi i postane borben kada čuje američku himnu ili vidi zastavu. Jebiga, ne zna Đulijani kako je kod nas, jer on sve vrijeme govori o američkom nacionalizmu, a ne teksaškom, kalifornijskom ili floridskom. Da pojasnim, Đulijani govori o državnom patriotizmu, što bi se kod nas svelo na bosanskohercegovački. Voditelj je sve to stojički podnio. I onda kreće Đulijanijeva priča o kineskoj opasnosti i potrebi svih nas na „zapadu“ da se ujedinimo oko Amerike da bi joj se suprostavili. Voditelj klima glavom i konta „šta me snađe“ sad će ovaj starac da nas posvađa i sa Kinezima. U svakom slučaju brate Srbine i sestro Srpkinjo, ovi republikanci nemaju pojma ko smo i sta smo, a pogotovo šta hoćemo, Namjerili su da se bijemo sa Kinezima, ako to budemo izbjegavali dobicemo i mi po guzici, Rudolfa mi Đulijanija.   Preuzeto sa blogger.ba</description>

<link>https://www.frontal.ba/blogovi/blog/62078/analiza-intervjua-rudolfa-dulijanija-ili-kako-cemo-sjebati-kineze</link>

<guid>https://www.frontal.ba/blogovi/blog/62078/analiza-intervjua-rudolfa-dulijanija-ili-kako-cemo-sjebati-kineze</guid>

...

</item>

<item>

<title>Заједница Срба у Сарајеву није сведена на нулу</title>

<pubDate>Sat, 22 Feb 2025 08:16:16 +0100</pubDate>

<description>(како би неко могао закључити на основу медијских извјештаја о посјети предсједника Владе Републике Србије Сарајеву) У Кантону Сарајеву, чији дио је и Сарајево, данас живи и животари неколико хиљада Срба, а некад је било у Сарајеву, 1992. године око 170.000 хиљада Срба, тада је то био други српски град на свијету, послије Београда. Мислим да су заслужили да неко од њих буде у делегацији духовних и свјетовних Срба Сарајева која би Вас дочекали, била са Вама, са представницима православне цркве, и  са Србима из Источног Сарајева у шетњи и разговору! Телевизија БН обавјештава јавност да је Митрополију дабробосанску и Саборни храм у Сарајеву посјетили предсједник Владе Републике Србије Милош Вучевић и Никола Селаковић министар културе. Обрадовала ме је изјава предсједника Владе Републике Србије Милоша Вучевића који је изјавио у порти Саборног храма: „Посјета Митрополији дабробосанској и овом Саборном храму у самом центру Сарајева је потврда и доказ да је српска заједница нераскидиви део историје овог града, Града Сарајева. Надам се да и поред оног највећег проблема, а то је мањак људи (Д.Ш. мисли на Србе), недостатак људи резултат пре свега оног што се дешавало деведесетих година прошлог века. Србија ће наставити да помаже српску цркву и народ гдје год да живи. Тако ћемо наставити помагати Митрополију дабробосанску, и да помажемо и чувамо српску заједницу у Сарајеву, не велику али значајну.“ Увријеђен сам, разочаран и тужан због тога што сам поруку предсједника Владе Србије господина Милоша Вучевића „да помажемо и чувамо српску заједницу у Сарајеву, не велику али значајну.“ чуо у вијестима БН телевизије, а не на лицу мјеста у порти Саборног храма, као дио српске заједнице Сарајева, којој ја припадам. До бола истинита тврдња предсједника Вучевића да је српска заједница у Сарајеву, не велика али је ипак значајна, не заслужује да му неко из те свјетовне заједнице, без обзира на политичка увјерења, не буде домаћин и да са њим поносно прошета градом који је оплемењен дјеловањем наших српских предака. Поносан сам на господина митрополита дабробосанског Хризостома, и свештенике наших сарајевских парохија, који својим присуством у Сарајеву истински представљају православну заједницу Срба Сарајева. Са предсједником Владе Републике Србије и министром културе у Сарајеву, домаћини су били, шетали градом, (21. фебруара 2025. године) и разговарали, моји пријатељи чији рад цијеним и подржавам, градоначелник Града Источног Сарајева Љубиша Ћосић, и Данијела Мрда директорица Архива Босне и Херцеговине, који су бивши становници Сарајева, а данас грађани Града Источно Сарајево, који су јуче (20. фебруара 2025. године) били домаћини предсједнику и министру у Граду Источно Сарајево. Са њима је био и професор др Драга Мастиловић, рођени Гачанин. Кад прочитате овај мој завршни коментар биће вам јасно зашто сам разочаран, увријеђен и тужан као Србин, члан српске заједнице Сарајева. Користим ову прилику да се јавно захвалим предсједнику Вучевићу и министру културе  Селаковићу на томе што сам имао могућност да , 2023. године на „Видовданском сабору“ и 2024. године  на „Сабору Јединство и снага-Србија“ у Београду, са њима разговарам. Током тих сусрета представио сам српску заједницу у Сарајеву, наше потребе и затражио подршку српској заједнице Сарајева од стране Републике Србије. Тада сте обећали да ће Република Србија подржати и српску заједницу у Сарајеву, Сигуран сам да ћете Ви а и други Срби из институција Републике Србије који буду у ланцу оних који одлучују о помоћи српској заједници Сарајева, та своја обећања испунити. Ова данашња Ваша посјета Сарајеву и Ваша  изјава су први охрабрујући добри корак. Желим Вам од срца мир, и стабилност и одговоран рад свих институција Републике Србије која ће радити за добробит Срба ма гдје живјели, у складу са „Декларацијом о заштити националних и политичких права и заједничкој будућности српског народа“ коју је прошле године усвојио Свесрпски сабору у Београду.   Преношење блогова и текстова са портала Фронтал дозвољено је након истека 48 часова од објаве блога или уз писмено одобрење редакције (22.02.2025.)</description>

<link>https://www.frontal.ba/blogovi/blog/62077/zaednica-srba-u-saraevu-nie-svedena-na-nulu</link>

<guid>https://www.frontal.ba/blogovi/blog/62077/zaednica-srba-u-saraevu-nie-svedena-na-nulu</guid>

...

</item>

<item>

<title>Fratrum concordia rara (Ovidije) (Rijetka je sloga među braćom)</title>

<pubDate>Wed, 19 Feb 2025 09:25:03 +0100</pubDate>

<description>Iuventus ventus. Mladost vjetar (ludost) Nama se dešava ono što je sasvim normalno među braćom iste nacije i vjere. Sloga. I bilo bi nenormalno da je drugačije. Ali, bilo je i drugih vremena, ne ponovila se. Slijedim ovu  prvu  latinsku izreku  i počeću  sa  našom  srpskom tradicijom, koja  svjedoči o sasvim drugom odnosu, u kojem je bilo mnogo manje ljubavi i bratske  sloge, a strast prema međama i komadu zemlje, nakon smrti oca, mnogo  jača i  često  krvava. Ovdje  mislim na  neshvatljivu  osobinu srpskog naroda  da  lako digne ruku na brata, oca, kuma... Nažalost,  to je istina. Utoliko je važnije zajedničko Sretenje  u Banja Luci, sretanje u dobroj namjeri i slozi, a Srpski sabor je pravo istog naroda da saboruje u miru gdje god bio, nudeći mir i drugima. Nije mi  namjera da   m r a č i m   protekle događaje u Banja Luci, naprotiv, nedavni Sabor Sretenjski  i svečana  akademija koja je  bila osmišljena i izvedena na veoma visokom nivou (emocije su prštale toliko da se bile skoro opipljive), a  govori oba  Predsjednika veoma emotivni, ali sa  puno osvrta na   s t v a r n o s t  koja se dešava u obe zemlje, nije najsjajnija. Obojica su svjesni da se stvari mjenjaju iz dana u dan i teku ka vrlo neizvjesnom razrješenju, mislim na Srbiju. Pri tome je Republika Srbija suvrena država, a  Republika Srpska entitet u drugoj suverenoj  državi. Imajući  u  vidu  šta je želja da Srpska Republika bude  u budućnosti (ako ne bude poštovana i uvažavana prema Dejtonskom  sporazumu) i da  li ta želja može da se ostvari, ili ne, mislim da je mnogo mudrije puno ne govoriti, a  puno raditi - kao što to rade naše komšije, do sada uspješno ostvarujući svoje ciljeve. Činjenica jeste da je animozitet Bošnjaka prema Srbiji i  Republici Srpskoj sada  puno snažniji i  toksičniji, čak ide do krajnjih granica mržnje, jači  nego što je bio odmah poslije završetka krvavog  građanskog rata  na ovom prostoru. Pri tome  je opšte  poznata  činjenica da  su prijateljske veze između Srbije i Republike Srpske, kao pravo naroda  na paralelne  veze  utvrđeno relevantnim Sporazumom, koji je svima poznat. Bilo je više  istupanja Predsjednika Republike Srpske na temu izlaska  Republike Srpske  iz BiH, ali  to je  uvijek bilo kao odgovor na zluradu retoriku, blaćenje Republike Srpske i nepoštovanja Dejtonskog sporazuma  iz  političkog Sarajeva, javno i  brutalno vređanje  Srba,  do same kvalifikacije da smo najgori među najgorima?! Nevjerovatno je  kako izdrže ovoliko dugo da im to bude ključna tema  na medijima kao da nemaju nikakvih  drugih problema. S razlogom se pitam  zašto FBiH ne učini nešto sa svoje strane da  ne  živi  sa takvim  komšijama, Srbima, ubicama četnicima, neljudima,  genocidašima  – nego svim  silama želi da  Srbe „vrati u suru“  kako kaže narod, da ih potčini centralnoj vlasti u Sarajevu (što je suporotno Dejtonu), prisili da ćute i ništa ne traže pa i ono što im po zakonima pripada. Vjerovati  u to da će neko od Srba  prihvatiti  tu politiku – pa ni opozicija koja možda vidi tu svoju šansu da konačno zgrabi vlast -teško mi je da povjerujem jer to bi narod kaznio, bez obzira što bi imalo smisla politiku voditi samo malo mudrije, a jačati Srpsku snažno ekonomski, ali ne i izdajnički. Samo mirno rješavanje nesuglasica i dobra volja da se stvari tumače onako kako su napisane u Dejtonu- mogu riješiti  sve postojeće probleme. Da li to Bošnjace hoće, ili čine sve da se situcija dovede do usijanja i sada vjerujući da će u pomoć stići „američka konjica“. Međutim nakon govora novog američkog potpredsjednika nedavno u Minhenu, u potpuno  zabezeknutoj sali punoj vladara  EU,  izgleda da  konjica neće stići, nego se treba konačno  okrenuti realnosti i stvaranju dobrih odnosa među narodima u BiH. Što prije to bolje. Da se osvrnem i na drugu poslovicu iz naslova, tj. na utemeljenom mišljenju  da je mladost ludost  (što može biti zbog snažnih  hormona hrabosti, neustrašivosti, pokretanja ustanaka i često samoubilačih juriša na jačeg neprijatelja  (napr. NOB), na  režim,  na kordone policije  itd.) ali  isto tako  mladost jeste vjetar koji kad dobije snagu uragana - ako je dobije naravno, može da povuče na onu  „da vjetra nema pauci bi nebo premrežili„ ..Ta vječna tema ostaje, kako se čini, i danas aktuelna. Analizirati  tu temu danas veoma je komplikovano (i nije bilo nikada lako, ni slobodno, a nije ni sada) ako se uzmu u obzir današnje političke prilike i neprilike koje, budu li se razvijale onako kako  to  s a d a   izgleda, nisu i  neće biti lako rješive u  Srbiji, jer se radi o snažnoj pobuni mladih, studenata, ali ne samo njih, nego i onih, koji nisu studenti -a javno blokiraju  rad mnogih ustanova, fakulteta, srednjih škola  itd.  i  faktički  stvaraju, da tako kažem,  „drugi politički front„ u  državi Srbiji, iako ističu da ih politika ne zanima. A šta je onda CILJ, mislim pravi?! Marševi studenata dobili su skoro pa epski karakter boraca za pravdu (njihov odlazak u  Kragujevac za Sretenje)  ikone, državene  zastave, pogače i so koje ih dočekuju  narod koji ih putem sreće, pozdravlja i hrani. Slike djeluju baš potresno na narod  i  to je ono što neumitno dijeli Srbiju na one koji su ZA  i  one  PROTIV predsjednika Vučića, jer miting podrške Predsjedniku u Sremskoj Mitrovici i podrška studentima u Kragujevcu - prava je slika stanja  u Srbiji.  Ja nisam upućena u priče da studente  strane službe regrutuju, njima upravljaju, podržavaju i finansiraju za obojenu  revoluciju koja se Srbiji sprema. Nisam aktivna u politici, nemam  tajnih informacija. Sve to može  biti,  jer zaista biva i  bilo je u mnogim zemljama. Mene u ovoj situaciji fascinira  jedna očigledna stvar – a to je ogromna energija, brojnost, kao i upornost mladih i  onih  koji se  svakodnevno  pridružuju   studentima  koji, uglavnom, traže p r a v d u  i   rad  institucija sistema koje jesu  zatajile  (Pravosuđa prije svega), jer    s a d a   je   konačno počelo  hapšenje onih,  čiji su predmeti bili godinama u ladici. Zašto  baš   s a d a!? Da li to znači da država Srbija  shvata i  prihvata da nešto treba da se mijenja. I da to nije uvijek  PROTIV države, dapače, da može da bude  vjetar, koji će  rastjerati oblake  razorne korupcije, koja uništava  bezbjednost ljudi i živote, a  za ovo je  nadstrešnica  bila  samo okidač. Kad prođe neko vrijeme (koje ne znam, ali znam da će doći)  blokade će  prestati  i  prelazi se na razgovor i dijalog, sada već sa nekim ko će biti  i z a b r a n   na toj drugoj strani, a morao  bi  biti dovoljno mlad, iskusan, obrazovan - i nepotkupljiv! Inače, biće ona narodna „džaba ste krečili „kilometrima, žuljevima, blokadama. S  kim i  kako -  ne mogu da prejudiciram, ali ovi događaji  u Srbiji  ne mogu da se nastave u beskraj, mora se naći način da se dođe  do utvrđivanja volje naroda, ma čiji ego da je u pitanju. Mislim da još nije kasno da se donesu prave  odluke. Pojedinci, koji snose odgovornost, usmjereni samo na sebe i svoje sve veće bogatstvo koji  nisu odgovorili preuzetim obavezama, a gomilali milione sebi u džepove -  ne smiju biti  važni, čak i  ako  su godinama na pozicijama, dapače, samo-pročišćavanje partije na vlasti  je  ljekovito i  potrebno,  a  izbori koji  bi   trebalo da  budu  i  regularni i  demokratski, kada  i  ako budu zakazani (za koje bi po logici stvari trebalo aktivno da se zalaže  opozicija u Srbiji (ako je ima, a ne da čeka da zagrize „beli  hleb“  uspjeha-pečen na  vrućim talasima bunta mladih) i  biće kao u onoj pjesmi,  završnih  riječi „ Jutro će promjeniti sve“.  Kako će to biti? Ostaje da se vidi.   Dipl. prof. Radmila Trbojević   Преношење блогова и текстова са портала Фронтал дозвољено је након истека 48 часова од објаве блога или уз писмено одобрење редакције (19.02.2025.)</description>

<link>https://www.frontal.ba/blogovi/blog/62076/fratrum-concordia-rara-ovidije-rijetka-je-sloga-medu-bracom</link>

<guid>https://www.frontal.ba/blogovi/blog/62076/fratrum-concordia-rara-ovidije-rijetka-je-sloga-medu-bracom</guid>

...

</item>

<item>

<title>Dok čekamo štrajk u RTRS-u</title>

<pubDate>Mon, 17 Feb 2025 15:04:23 +0100</pubDate>

<description>Elem, nekako „stidljivo“ ovih dana smo mogli pročitati informaciju o najavi štrajka u javnom servisu Republike Srpske tj. Radio televiziji Republike Srpske. Nešto što se zove Nezavisni sindikat radnika RTRS-a nije uspio da se dogovori sa rukovodstvom oko para ili kako se to danas kaže „o potpisivanju kolektivnog ugovora“. Kako smo mogli pročitati iz saopštenja Nezavisnog sindikata oni neće „neće prihvatiti situaciju u kojoj četiri petine zaposlenih imaju minimalne plate, dok rade poslove za koje je potrebno visoko obrazovanje i specijalizacija. "Mi ne pristajemo da četiri petine zaposlenih budu na minimalnim platama, a rade poslove za koje je manje od 1 posto radnog stanovništva u Republici Srpskoj i BiH osposobljeno i obučeno." Kao što možemo da vidimo radi se o „elitnim“ odredima RTRS-a koji više ne pristaju da rade za minimalac, što je sasvim uredu, ali samim tim problem koji ja vidim je onda mnogo ozbiljniji. Kako je moguće da toj eliti na RTRS-u samo smetaju plate i ništa više? Kako im recimo ne smeta informativni program koji se proizvodi u tom javnom servisu? Kako im ne smeta što su postali megafon vlasti i saučesnici u „prodavanju magle“ stanovnicima Republike Srpske? Ne samo da im ovo ne smeta nego ponosno ističu „da se sindikat ne miješa u uređivačku politiku RTRS-a, već samo traži zakonski i profesionalno zasnovana prava za svoje članove.“ Jednostavno rečeno, oni traže da budu bolje plaćeni da rade isto loše i neprofesionalno kao i do sada. Otuda i podrška direktorice RTRS-a Dijane Milanković koja je kazala da "slobodno štrajkujemo, a i ja ću se pridružiti štrajku." Ipak, izgleda da u RTRS-u nisu samo problem plate, poljuljani su i međuljudski odnosi. Tako da smo u pismu Nezavisnog sindikata mogli pročitati da "nakon odluke o mogućim radikalnijim mjerama i najave da će konačna odluka biti donesena na narednoj vanrednoj sjednici Skupštine sindikata uslijedili su pritisci, prije svega od glavnog urednika informativnog programa na predsjednika Sindikata pa potom i od pojedinih članova Poslovodnog odbora RTRS ka članstvu sa prijetnjama da se iščlane iz naše sindikalne organizacije."  Evo pitam se ako ovako pritišću nezadovoljne kolege, šta tek rade sa informacijama? Takođe vrlo je interesantno da „pritiske“ vrši od strane „glavnog urednika informativnog programa“ i „pojedinih članova Poslovodnog odbora RTRS“, a ne kako bi očekivali od direktorice, što dobro pokazuje odnos moći u javnom servisu i ko tu vedri, a ko oblači. Ostaje neizvjesno da li će Milorad Dodik uletiti u poslednjem trenutku sa nekom lovom za radnike Nezavisnog sindikata i po ko zna koji put pokazati ko je glavni baja u Republici Srpskoj ili ćemo svjedočiti još jednoj smjehotresnoj predstavi sindikata nezavisnog od profesionalnosti i morala. Na kraju krajeva nije ni važan epilog, jer će RTRS nastaviti da radi kao što je i do sada radio, neprofesionalno i jadno.   Preuzeto sa blogger.ba</description>

<link>https://www.frontal.ba/blogovi/blog/62075/dok-cekamo-strajk-u-rtrs-u</link>

<guid>https://www.frontal.ba/blogovi/blog/62075/dok-cekamo-strajk-u-rtrs-u</guid>

...

</item>

<item>

<title>Nije moralno ali je zakonito</title>

<pubDate>Thu, 13 Feb 2025 08:48:04 +0100</pubDate>

<description>Da nisam čula ovu rečenicu  iz naslova ovoga bloga  - izgovorenu  od strane  jedne,  očigledno,  iskrene    i  atraktivne  mlade  poltičarke (kakvih ima sve više u vlasti i oko nje  i ne samo kod  nas) čije ime nije važno, ali  jeste postupak  koji govori  o  stanju društva  u kojem živimo. To stanje je potpuna apatija, bolje rečeno stanje zombija – jer na ovo, osim vijesti na  ATV – u  nema i neće ni biti nikakve reakcije. Saznajemo  tako da osoba zauzima  mjesto  članice  jednog  od bezbroj upravnih odbora i  teškoće  koje  u obavljanju  tog posla postoje. One se odnose na niska primanja! Shvatamo da ona odbornički  „upravlja“ u  istituciji od   javnog značaja u Republici Srpskoj. Nije važno u kojoj. I nije važno koliko članova ista broji – a  svi primaju odličan honorar (što kasnije saznajemo) za to članstvo. Broj upravnih i nadzornih odbora je nepoznat i javnost nema uvida u stvarno stanje, ali sudeći po  platama i izgledima da se one i POVEĆAJU, kako traži pomenuta osoba-čini se da se radi o PRAVOM RADU. Na ljestvici političkih funkcija, zapravo su vrlo privlačne one, koje se dobijaju KAO UTJEŠNA nagrada onima koji nisu uspjeli da se ubace u Skupšinu (a važe kao podobni i sutra perspektivni), ili bilo gdje u obimnoj ponudi, koju politička scena danas pruža u izobilju. Mogućnosti su praktično neiscrpne: agenicije, komisije, odbori upravni i nadzorni,  zamjenici, pomoćnici pomoćnika, saradnici na projektima itd. Pri tome naglašavam da ja lično  nemam  pojma  o stvarnim kvalitetitima pomenute osobe  o kojoj je riječ (možda ih ona i ima, ali je za širu javost bila potpuno nepoznata), niti su meni važne njene promjene nacionalne pripadnosti nekad i sada. U borbi za vlast, čitaj,  platu i beneficije, čini se sve i svašta. O  njenoj stručnoj spremi, diplomi, eventualnom magisteriju, doktoratu  ne znam ništa – niti me zanima   t o k    i   dostignuća  njene,  očigledno vrlo uspješne,  karijere- jer ona jeste  dobila  bingo dobitak! Svoju odličnu poziciju je sama problematizovala (nešto lupeta o moralu na TV -u  kao da smo svi mi retardi) time što je zatražila veću platu, inače, da nije javno, sve bi ostalo kao i do sada, odnosno stvari bi tekle svojim tokom. Koga je briga u ovome društvu za  nešto takvo..?! Nema pobune zbog astronomskog povećanja cijena, nema nezadovoljstva, nema kritike.. čak i onih koji jedva preživljavaju! Ćutanje je dobilo takve razmjere da, čak i na ulici, nasumice (valjda)  izabrani ljudi  da nešto kažu, ne smiju da kažu da su troškovi života porasli do granice izdržljiosti, naravno mislim na ogroman dio populacije. Pojedinci nešto promrse u kameru, kao, pa mora se, šta se može kao da su već mrtvi samo još nisu sahranjeni. Iz perspektive penzionisane  profesorice fakulteta  PMF -a  (uz  još neke fakultete u Banja Luci, honorarno, sve dok nisam dobila redovan posao, i značajne poslove i funkcije  koje sam obavljala u poznatim firmama u Sarajevu 22 godine - onda kada je to nešto značilo i kada izgled ženske osobe nije imao odlučujuću ulogu u dobijanju posla)  sada  sa pristojnom  penzijom i punim radnim stažom)  izjava gore pomenute osobe  jasno govori da ona, a može joj se, niti  haje, niti  je boli uvo zbog onoga što je izjavila. Jer, kako drugačije objasniti da se političari svih stranaka  na izborima bore praktično na život i smrt da dobiju funkciju, bilo koju,  (najbolje Skupština), ili gore u Sarajevu (naročito privlačno)  a može i u lokalnim institucijama, jer sve skupa donosi veoma dobru  „fajdu„ -  a   uloženo  se  vraća najmanje dvostruko ili trostruko - ako ta osoba zna koja su pravila igre.  Ako ne zna – kao što to onomad nisam znala ja - ne treba da se hvata u koštac sa  dvoglavom hidrom (politikom) naravno ovo samo metaforički, osim ako ima čvrstu  garancije da će uspjeti na izborima, ili poslije dogovora stranaka nakon izbora, što su neki imali  i imaće i dalje. Kada  o ovoj  temi  pišem iz mene  progovara utemeljeno i  kontinuirano obrazovanje, I Klasična gimnazija, ona stara na obali Miljacke, a kasnije i  diploma Filozofskog fakulteta u  Sarajevu 1970 godine, grupa Germanistika (njemački i engleski jezik) i danas rijetka i cijenjena grupa jezika, moje dugogodišenje iskustvo prevodioca u  privredi i reosiguranju, bezbrojni  susreti,  pregovori  i  ugovori,  putovanja bezmalo po cijelom svijetu, a  kasnije u Banja Luci,  godine na fakutetu sa studentima, od kojih me neki bivši i danas  prepoznaju i , mislim,  po dobru  se  sjećaju ..i , naravno,  događaji, koji su obilježili moj nekadašnji, vrlo poučan, a  dosta  kratak  „politički put“. Moja profesionalna i politička  karijera uvijek je  bila isključivo  samo moj   put  i  samo za  moje zasluge - nikada niko  u bilo kojem  segmentu  mog života nije  morao da mi nešto poklanja ili daje. Nikad!  Napokon, poslije neuspjeha na tim davnim  izborima (o čemu spremam  moju treću knjigu, nešto kao  vodič za neupućene u politici) vratila sam se svom poslu i objavila dvije knjige. Politiku sam prepustila onome ko može da je podnese i koja onda postane put sa kojeg, veoma često, nema povratka - kao nije baš kao droga,  ali nije ni puno daleko.  Mislim ono osjećanje punoće  kad  te obuhvati, cijelog/-u, ne možeš je ispustiti, po cijenu života, želiš je  sve više i sve strasnije. I vraćaš joj se bez obzira na sve. Objašnjenje  je nepotrebno. Onaj ko to osjeti zna o  čemu pišem. Pametnom dosta. I, da se vratim na, prvi put  javno,  izrečene  riječi (sve u politici odvija se tajno iza kulisa, pa je ovaj događaj skoro pa nečuven) da je pomenutoj dami  malo da primi, nekih  2.000 KM  mjesečno   ili  više  za neki rad, koji, realno gledano, ne postoji, osim nekoliko sastanka koji  ne moraju imati nikakav značaj.  Mogu joj  samo  čestitati  na hrabrosti  (naravno, ironična sam, jer to nije hrabrost već bezobrazluk),  na odsustvu skrupula, svake empatije (nemati emocija za bilo koga danas je na veoma visokoj cijeni, očigledno), o moralu da ne pričam, jer ko danas cijeni moralne osobe, a  empatiju osjećaju samo slabići - dakle na  tome da  bez ustezanja i stida, pljune u  lice svima koji žive veoma  skromno, dakle običnom narodu,  mada su  mnogi od njih  bili  navikli  na  mnogo, mnogo bolje, a danas  ćute, misleći, valjda, da je važno samo da nema rata ili kakve druge velike nevolje. I šta? Ništa. Dipl. prof. Radmila Trbojević   Преношење блогова и текстова са портала Фронтал дозвољено је након истека 48 часова од објаве блога или уз писмено одобрење редакције (13.02.2025.)</description>

<link>https://www.frontal.ba/blogovi/blog/62074/nije-moralno-ali-je-zakonito</link>

<guid>https://www.frontal.ba/blogovi/blog/62074/nije-moralno-ali-je-zakonito</guid>

...

</item>

<item>

<title>Ko je to utvrdio da su institucije Republike Srbije ispunile 0% studentskih zahtjeva?</title>

<pubDate>Tue, 11 Feb 2025 08:25:51 +0100</pubDate>

<description>Studenti i profesori plenumaši u Republici Srbiji ko babe vračare izgleda da gledaju u pasulj i karte! Jedan od mojih najdražih profesora, profesor  Esad Ćimić“, sociolog, poznat i po knjizi  „Politika kao sudbina“ nam je na jednom od predavanja slikovito, duhovito predstavio šta je to metodologija društvenih nauka, preciznije, statistička analiza kao metoda i izjavio da se tom metodom može izmjeriti zadovoljstvo životom neke seoske snaše. Napisao je kredom na tabli: „Ide snaša diljem sela 32% nevesela!“ Gledajući vijesti o aktivnostima plenumaša u Republici Srbiji vidim i čitam da su oni nezadovoljni ispunjavanjem njihovih zahtjeva i pišu crvenom bojom na asfaltu „Od 100% naših zahtjeva ispunjeno je 0% zahtjeva.“ Istraživači naklonjeni plenumašima bi postavili hipotezu da su plenumaši 100% nezadovoljni radom institucija Republike Srbije na rješavanju njihovih zahtjeva, a oni koji su naklonjeni vlasti postavili bi hipotezu da je 51% plenumaša nezadovoljno, a objektivni istraživači bi bili negdje između ove dvije krajnosti. Opraštam im 100% jer vidim da nisu slušali i čitali ono što su nakada pisali ozbiljni profesori društvenih nauka kako se kojim metodama društvenih istraživanja utvrđuju neki parametri koji karakterišu neku društvenu pojavu. Predmet njihove analize je društveno-političko djelovanje institucija Republike Srbije su aktivnosti na ispunjavanju njihova četiri zahtjeva. Društvena pojava je najopštiji sociološki pojam koji se odnosi na sve ono što je društveno. Društvena pojava se može definisati kao svako djelovanje i ponašanje pojedinaca ili grupa koje se neposredno ili posredno povezano sa djelovanjem i ponašanjem dugih pojedinaca i grupa. Društvena pojava nastaje kao rezultat društvenog ponašanja pojedinaca koji se nalaze u međusobnoj iterakciji. Ovaj pojam se podjednako odnosi na društveno djelovanje, društvene odnose, društvene procese i kolektivne društvene tvorevine, instucije. Nekako bih mogao oprostiti studentima plenumašima, prekinuli su studij, svoje moždane vijuge danas koriste za slušanje onih koji ih savjetuju šta da misle i rade. Ne mogu oprostiti profesorima koji na plenumu pred Fakultetom dramskih umjetnosti na pitanje voditelja, profesora glumca, jednoglasno podržavaju stav voditelja da zahtjevi 100% nisu ispunjeni. Ko je to utvrdio koliki je stepen, procenat ispunjenosti zahtjeva, pitam se sad! Na koga se pozivaju studenti i profesori koji tvrde da je stepen ispunjenja studentskih zahtjeva 0%! Ko nas to na naše oči laže kad kaže da je ispunjenost studentskih zahtjeva 0% kada svojim očima vidimo da institucije Republike Srbije rade i da su nešto uradili na ispunjavanju studentskih zahtjeva. Moja hipoteza, sociologa koji je studirao i položio sa odličnim uspjehom dvije metodologije društvenih istraživanja, je da su institucije Republike Srbije sa danom (nedjelja, 9. februar 2025. godine) ispunile  52% posto studentskih zahtjeva. Nadam se da će formirani Anketni odbori, u kojima sjede, nadam se odgovorni profesori,  koji će raditi na utvrđivanju stepena ispunjavanja studentskih zahtjeva poštovati postulate nauke, poštovati metode društvenih istraživanja i obavijestiti javnost, ponuditi objektivnu  istinu u kom procentu su ispunjeni zahtjevi studenata u određenom vremenskom trenutku.   Преношење блогова и текстова са портала Фронтал дозвољено је након истека 48 часова од објаве блога или уз писмено одобрење редакције (11.02.2025.)</description>

<link>https://www.frontal.ba/blogovi/blog/62073/ko-je-to-utvrdio-da-su-institucije-republike-srbije-ispunile-0-studentskih-zahtjeva</link>

<guid>https://www.frontal.ba/blogovi/blog/62073/ko-je-to-utvrdio-da-su-institucije-republike-srbije-ispunile-0-studentskih-zahtjeva</guid>

...

</item>

<item>

<title>За пленумаше у Републици Србији постоји само једно рјешење</title>

<pubDate>Mon, 10 Feb 2025 08:18:47 +0100</pubDate>

<description>Или како пленумаши измишљају топлу воду! Нуде нам формулу за рјешавање свих друштвених проблема. Телевизија Н1, Република Србија, цијели дан (9. фебруар 2025. године) цитира изјаву Душана Кокота, предсједника Независног синдиката просвјетних радника Србије која гласи: “Немогуће је у разореном друштву тражити појединачна решења“ као одговор на питање „Када ће се просвјетари вратити у учионице?“ Проблем је стање ствари које су нежељене за неке људе и захтјева рјешење. Озбиљни и одговорни људи, грађани кад крену у рјешавање било ког проблема прво  утврде, именују тај проблем, утврде узроке, коријен проблема и посљедице проблема. Најчешће, више од једног фактора улази у интеракцију са другим факторима, што утиче или доприноси проблему. Укратко, постављају себи сљедећа питања: a) На које се очигледне начине јавља одређени проблем? б) Гдје долази до проблема? ц) Када долази до проблема? д) На кога све утиче тај проблем? е) Чије понашање узрокује, доприноси или дозвољава да дође до проблема? ф) Какво понашање узрокује, доприноси или дозвољава да дође до проблема? За рјешење појединачног проблема потребно је примијенити одговарајуће стартегије: образовање, информисање, убјеђивање, сарадња, мобилизација волонтера, директна помоћ, пружање услуга. Није битно гдје се проблеми јављају јер нема посебних протокола, посебних путева за рјешавање проблема  и потребно је за њихово рјешавање поштовати јединствени одређени протокол и пут. Протокол  рјешавања проблема просвјетних радника не разликује се од рјешавања проблема студената, пољопривредника, љекара, војника, полицајаца, индустријских радника или оних који су запослени у јавном сектору. Чији је интерес да се ова изјава Душана Кокота, предсједника Независног синдиката просвјетних радника Србије која гласи: “Немогуће је у разореном друштву тражити појединачна решења“ врти на телевизијским екранима више пута? По њему, и по другим гласноговорницима пленумаша, владајуће партије на челу са Александром Вучићем су од Републике Србије, од друштва правде и слободе  направили разорено друштво и са њима нема дијалога, сарадње да се ријеши проблеми које виде и именују митингаши, пленумаши. Иза изјаве се крије нечији интерес да се не анализирају узроци и посљедице појединачног проблема, и која је адекватна, одговарајућа стратегија рјешавања тог конкретног проблема. То је јединствени протокол како се рјешавају проблеми у цивилизованом свијету. Садржај поруке која је упућена јавности и пленумашима је да инсистирају само на једној стратегији рјешавања било ког проблема, а то је смјена свих изабраних/именованих кадрова владајућих партија, који су изабрани/именовани у републичке институције, од Кућног савјета до Владе Републике Србије.   Преношење блогова и текстова са портала Фронтал дозвољено је након истека 48 часова од објаве блога или уз писмено одобрење редакције (10.02.2025.)</description>

<link>https://www.frontal.ba/blogovi/blog/62072/za-plenumashe-u-republici-srbii-postoi-samo-edno-reshee</link>

<guid>https://www.frontal.ba/blogovi/blog/62072/za-plenumashe-u-republici-srbii-postoi-samo-edno-reshee</guid>

...

</item>

<item>

<title>Маме, дјецо пређите са ријечи на дјела</title>

<pubDate>Sun, 09 Feb 2025 08:48:28 +0100</pubDate>

<description>(Кратка анализа једног захтјева протестаната и пленума у Републици Србији) Једна брижна мама на протесту подршке судентима, јуче 8. јануара 2025. године, тражи да институције у Републици Србији раде свој посао! Подржавам је! Нешто размишљам на шта то мама мисли! Зна она а знам и ја, а и ви који ово читате да институције у Републици Србији раде свој посао. Питање је како то оне раде? Очито је да протестанти свих врста, а и њихови пленуми мисле да институције у Репубици Србији не раде добро свој посао! Нека са ријечи мама, маме пређе на дјела, да покажу недјела институција и утичу на њих да раде боље у складу са својим мандатом. Колико ми је познато, све институције у било којој држави су предмет управљања од некога и контроле од некога или морају оснивачима поднијети извјештај. И зато нека незадовољни студенти заједно са незадовољним мамама и татама крену у читање извјештаја о раду иснтитуција, (за које тврде да не раде) читајте налазе, мишљења и препоруке оних који су задужени за контролу институција. И друго, ако су незадовољни са радом институција, или са онима који сам њима управљају или их контролишу, нека се активирају да легалним путем, у скаду са Уставом, Законима активно утичете да добијете боље раднике управе и боље контролоре институција. Улица, а ни пленуми нису мјесто гдје то можете урадити. Имате мјеста у друштвеном политичком систему Републике Србије гдје можете дјеловати. Ту скочите и ту будите активни! За добробит Вас и Ваше дјеце. Не губите вријеме на улицама. Помозите себи. Не помажите другима!   Prenošenje blogova i tekstova sa portala Frontal dozvoljeno je nakon isteka 48 časova od objave bloga ili uz pismeno odobrenje redakcije (09.02.2025.)</description>

<link>https://www.frontal.ba/blogovi/blog/62071/mame-deco-preite-sa-riechi-na-dela</link>

<guid>https://www.frontal.ba/blogovi/blog/62071/mame-deco-preite-sa-riechi-na-dela</guid>

...

</item>

<item>

<title>Aristotel i Ljepojević</title>

<pubDate>Fri, 07 Feb 2025 09:12:11 +0100</pubDate>

<description>Mislim da sam jedan od rijetkih koji čita časopis „Argumenti“. Za one koji ne znaju, a niko ne zna,  Argumenti su “časopis za društvena i politička pitanja koji izlazi tri puta godišnje, svaka četiri mjeseca, u aprilu, avgustu i decembru. Izdavač časopisa koji izlazi punih 18 godina (u ovoj godini je postao punoljetan) je Savez nezavisnih socijaldemokrata.” U decembru 2024. godine je izašao 53. broj časopisa, što morate priznati nije mala stvar, a u uvodu tog broja fino piše da je Argumentima “na prvome mjestu je primijenjena nauka, a ne prodaja magle i neko prazno filozofiranje i apstrahiranje. Fokus su društveni i politički odnosi u Republici Srpskoj, BiH, regionu, Evroaziji, Evropskoj uniji i ostalom dijelu svijeta. Prednost imaju mladi autori, ali samo pod uslovom da ispune standarde kvaliteta koje su postavili Argumenti i koji su opšte prihvaćeni.” Pored ostalih autora tu je i članak  glavnog urednika Milana Ljepojevića pod nazivom “DRUŠTVENI I POLITIČKI KONTEKST LOKALNIH IZBORA 2024. GODINE” Ako mislite da sam pogriješio u pisanju naslova tj. da sam sličano ostavio velika slova, grdno se varate, cijeli tekst je napisan velikim slovima, što vjerovatno treba da nam kaže koliko je on važan, argumentovan i da autor, za razliku od drugih, nije prazno apstrahovao i filozofirao. Milan Ljepojević članak počinje potpuno logično sa UVODOM u kojem možete pročitati sljedeće: “ANALITIČARI I SAVJETNICI IZNOSE SVOJA VIĐENJA STANJA DRUŠTVENIH I POLITIČKIH ODNOSA IZ UGLA I SA ČINJENICAMA I ARGUMENTIMA KOJE SMATRAJU BITNIM ALI ODLUKE DONOSE PREDSEDNICI.” “ARISTOTEL JE KORISTIO METOD NEPOSREDNOG POSMATRANJA U ČETVRTOM VIJEKU PRIJE NOVE ERE. PLATONOV UČENIK KOJI JE ŽIVJEO OD 384. DO 322. GODINE p.n.e. JE IZA SEBE OSTAVIO PRISTUP KOJI JE I DANAS ITEKAKO AKTUELAN I PRIMJENJIV.” Osmijeh mi se razvukao od uva do uva, članak obećava i vidimo da je Ljepojević, aristotelovac, ne samo po metodu već i po svjetonazoru, a mogao je povući na stoike ili Platona. Kad smo već kod metodologije, posebno je interesantno što u svojim “istraživanjima” koristi antičku metodologiju. Ispod nečega što ima naslov DOMINACIJA, jer svakako nije poglavlje, piše: “OVO JE BILA KAMPANJA MILORADA DODIKA I NJEGOVI IZBORI, ON JE DOMINIRAO, NJEGOV AUTORITET, HARIZMA, REJTING. POVJERENJE.” “TO NIJE NIKAKVA METAFORA. TO JE KORISTEĆI SE ARISTOTELOVIM METODOM NEPOSREDNOG POSMATRANJA MOJ ZAKLJUČAK KOJI JE SIGURNO REALNOST I STVARNOST.” Rekao bi čovjek da du dosadašnje kampanje SNSD bile drugačije, a kampanje Milorada Dodika, ali opet kako ne vjerovati Ljepojeviću i Aristotelu. Onda ide naslov DJECA i sljedeće opservacije: “PRATIO SAM PRISUSTVO VELIKOG BROJA DJECE I MLADIH.. ONI SU VELIKI INDIKATOR PODRŠKE.. DJECU NE MOŽEŠ PREVARITI, ONI PREPOZNAJU SAMO PRAVE, ISTINSKE VRIJEDNOSTI.” “TO SA DJECOM JE SPONTANO IZ SRCA. SA NJIMA SAM RAZGOVARAO I SLIKAO IH.. TU DJECU SU DOVODILI NJIHOVI RODITELJI. SVOJE DJETE SVAKI NORMALAN ČOVJEK VODI ONDJE GDJE MU JE PRIJATNO I LIJEPO.” Ovdje možemo primijetiti nelogičnosti koje se tiče spontanosti i dovođenja djece, ali svakako možemo posumnjati u njihovu zloupotrebu od strane SNSD-a. Ono što nikako ne smijemo dovesti u pitanje je aristotelovski model zaključivanja. Potom piše BANJALUKA, a ispod toga: “POZVONIŠ, I KADA ČOVJEK ILI ŽENA OTVORI VRATA, KAŽEŠ: „DOBAR DAN, JA SAM MILAN LJEPOJEVIĆ IZ SNSDa“. NEKO ĆE ZALUPITI VRATA, NEKO ĆE TE ISPSOVATI, ALI ĆE NEKO I RAZGOVARATI NA VRATIMA SA TOBOM. ČETVRTI ILI PETI ĆE TE POZVATI U STAN NA KAFU. TAJ KOJI TE PUSTI U STAN JE SIGURAN GLAS.” Imajući u vidu rezultate izbora u Banjaluci, aktivisti SNSD-a mnogo bolje poznaju stanje na terenu od Milana Ljepojevića i nisu bili spremni na toliko samožrtvovanje i mazohizam. Ne znam šta bi Aristotel rekao na to obilaženje kuća, ali treba vjerovati savjetniku. Imamo i SMJERNICE ili ti putokaze šta raditi dalje. “GRADSKI ODBOR BANJALUKA JE ZATVOREN. KVALITET, INTELEKT, OBRAZOVANJE I SPOSOBNOSTI LIČNOSTI NISU DOVOLJNA PREPORUKA ZA ULAZAK U ELITU U VRH. OČIGLEDNO JE DA SU PRESUDNI DRUGI PARAMETRI. GRAĐANI TO NE PRAŠTAJU.” Živo me interesuje koji su to parametri koji su važni Banjalučanima, a nisu kvalitet, intelekt, obrazovanje i sposobnosti ličnosti. Šta je to sposobnost ličnosti? Možda su ti parametri ucjene, prijetnje, nepotizam, novac ili prehrambeni paketi, ko će ga znati? U odjeljku OCJENA piše: “DRAŠKA STANIVUKOVIĆA, TREBA KAO POJAVU OZBILJNO SHVATITI, ALI JE ČINJENICA DA NJEGOVOG PDP-a GOTOVO DA NEMA OSIM BANJALUKE I KOTOR VAROŠA U REPUBLICI SRPSKOJ.” Aristotel se ne bi postidio ovog zaključka. Naravno ima još toga, ali ostatak  morate sami da pročitate.   Preuzeto sa blogger.ba</description>

<link>https://www.frontal.ba/blogovi/blog/62070/aristotel-i-ljepojevic</link>

<guid>https://www.frontal.ba/blogovi/blog/62070/aristotel-i-ljepojevic</guid>

...

</item>

<item>

<title>OVO JE VIŠE OD IGRE</title>

<pubDate>Tue, 04 Feb 2025 16:00:16 +0100</pubDate>

<description>Iz zbirke budućih tesktova o vremenu sadašnjem, neobavezno o ovoj temi: Nihil potest evenire nisi causa antecedente (Ciceron) (Ništa se ne može dogoditi ako ne prethodi uzrok) i Rara tempora felicitas ,ubi sentire quae velis et sentias dicere liceat.(Tacit)(Retka su srećna vremena kad je slobodno misliti šta hoćeš i govoriti šta misliš)   Nije ovo u Republici  Srbiji  samo studentska  šetnja , gubljenje vremena nadobudnih studenata. Vidno nema  LGBT grupa i  duginih boja na zastavama ( da se razumijemo ,ja samo nisam bila za  sintagmu „parada ponosa") , ali ima   mnogo  državnih  zastava Republike Srbije, pjeva se „Ustani Srbijo zašto si zaspala“.. , pjeva se „Tamo daleko“ ...Veoma me je to obradovalo. Znači znaju ko su i kome narodu pripadaju. Ovo nikako nije  bunt onih koje  treba   tući, lomiti „ kao slamčice“ što reče tamo neki poslanik Skupštine Srbije .. OVI  protesti  i  studentske  (i  ne samo studentske ) šetnje  nisu nešto što,  eto,  jeste, biće uvijek - i   proći će  kao  i sve  druge -,   ne, ovo ne  izgleda kao ONE igre... Evo, u poznim godinama života, nakon   radnih akcija u  onim vremenima, kada se kalio čelik, onih  susreta omladine  iz  ONE   zemlje, grunula  me ova  energija  mladih do suza, dirnula me  u srce ..Gledala sam kolone mladih  (i starih) nije važno, kako  pješače do Novog Sada, grada, koji NEKO izvana, ili iznutra  kažu, hoće da otrgne od majke Srbije  (Vojvodina hoće da se otrgne od matice, što po dočeku kolona  duž  puta do  „srpske Atine“  od naroda  ne  vidjeh .... Naprotiv,   bili  su dočekivani  ti mladi ljudi  kao ono nekad partizani, oslobodioci - što neko reče... Ali neću o tome, neću da ih poredim sa prošlim vremenima. Oni su drugačiji, to je jasno kao dan. Oni su potpuno  n o v a , generacija koja se igra kompjuterima, koja zna sve moguće programe, koja govori strane jezike, engleski im je  drugi jezik -valjada  to svi znaju -  koja putuje, koja je vidjela svijet mnogo ranije nego što sam to ja i  mnoge generacije iza mene  - ovo su   i n d i g o   djeca, koja  već  znaju  za vještačku intelogenciju, koja su obrazovana, mada mnogi misle da nisu, ali  o n i    neće da pamte samo loše i teške  dane, priče o užasima, jamama i leševima - oni žele da se dekontaminiraju ( ma koliko mi nastojali da  im  isipričamo šta je bilo i kako je bilo, a bilo je teško), oni žele slobodu s a d a, u  o v o m  vremenu,  koju oni   v i d e  i  slute. Imaju pravo na to. Da li će uspjeti - ne mogu prognozirati, nisam još uspjela da povežem  sve  konce u ovoj priči, ali emocije jesam. Počeću  priču o  pečetku, dakle o vremenu koje su pojeli skakvci.  Zašto?  Zato  što su  SVE  vlasti poslije propasti  ONE  zemlje (osim Slovenije, koja je naviknuta  bila na rad i disciplinu i sada se veoma razlikuje od drugih bivših republika), raspadnute po šavovima, snagom rušilačkom, razorenom iznutra, a više  izvana) bile slijepe  i  gluve, bezidejne , bahate, okrenute sebi,  gomilanju bogatstva za sebe i porodicu, rodila se nova  klasa profitera  od -i iz rata ..  Zaboravili  su  da je snaga u mladima , da je njihova enerija ako se ne usmjeri, razorna, da je  treba okrenuti ka  RADU , omladinskim akcijama ,sportu , aktivnostima u školi, sekcijama druženjima, nije to vraćanje na bratstvo i jedinstvo, moglo je unutar svoje Republike, a ne prihvatanje  Bolonje, koja je upropastila i ono malo individulanog, našeg , davno potvrdjenog u  naučnom svijetu. Ako i   ne grade  autoputeve i pruge  kao mi (  jer je mnogo toga bilo izgradjeno rukama akcijaša)  možda su mogli da  pošumljavaju  goleti , da  izgrade   ekološki čistu,  uzornu zemlju,  zemlju prirodnih ljepota,  da se NAUČE  da se  DRUŽE . Mislili su  ti  novodošli vlasnici vlasti  da je to zastarjelo, da mladi   hoće nešto drugo, pa  su primjerom pokazali  to nešto drugo .Posljedice uzora  su vidljive, a oni ih sda brišu..   Duhoviti natpisi na transparentima, poruke pune smisla i značaja, susreti studenata  na mostu u Novom Sadu nakon sati i sati  pješačenja, scene nevjerovatne , nezamislive ...Suze, zagrljaji, ljudi se grle .Kad smo to gledali zadnji put, a da nije sastanak nekog odbora partije, gdje  jedni druge VOLE samo dok  čekaju funkcije i bolje pozicije, pa se onda ljube..  Šta  se desilo  -to   je kompleksno pitanje. O   ovome treba  s a d a  da razmisle oni koji vode Republiku Srbiju. U Sribiju se zadnjih godina  uvlači pesimizam, mada se grade autoputevi, zgrade, neboderi itd.  Dolaze državnici stranih zemalja. Što bi  rekli neki: „ I sve liči na sreću ... Ali, ne lezi vraže.. Odjednom   NEKO   postavlja  pitanje funkconisanje SISTEMA, i ne samo u Srbiji..! Kako je to bilo moguće?  Postavljeni su  na funkcije   ljudi  koji su  bili zatvoreni u  prošlosti , toksični  (neki duboko povredjeni gubicima u porodici, što  nije za osudu, bio je gradjanski rat  i  masovne pogibije  kod svih zaraćenih naroda, ali  niko  nije mogao istrebiti jedne , a ostaviti druge. Medjutim, bilo je onih koji su postali  dežurni nacionalisti, huškači, i baš oni  su odlično naplatili tu ulogu gomilajući enormno bogatstvo, kriminalni klanovi su kadrirali, odlučivali i po potrebi ubijali, a neki od  stekli su  ONO  što  nikada prije nisu imali, kuće i stanove čak na drugim kontinentima.  I oni su bili najglasniji. Nepodobni i neposlušni  bili su  uklonjeni vrlo brzo. Pametni i obrazovani bili  su  nepotrebni. Došlo je vrijeme anonimusa. Neznalica. Ljudi bez morala i znanja, ljudi koji su samo klimali glavom vodjama. I ništa drugo. Novi magistri, novi doktori  nauka, koji čak nisu mogli ni da se sjete koju srednju školu su završili ,o fakultetu da se ne govori. Korupcija je postala modus operandi svih akcija, svega što se gradilo -danas tako omiljene riječi  PROJEKAT. Toliko bizarna riječ  da su pjevači počeli da svoje pjesme, čitaj albume ,zovu „projektima“..Da nije  smiješno, bilo bi ..... – ne,  to   je  u Republici  Srbiji  STVARNOST.  Reality -programi, gole starlete koje pjevaju  itd.  gledaju milioni   i  oni  to smatraju dostignućem. Samo pjevači i pjevačice, i ne samo oni, voze najskuplje automobile, putuju svakodnevno avionima (pjevajući neki nešto što ne liči na muziku) vuku  firmirani prtljag , projektujući  kulturu i  budućnost Srbije, sričući   rečenice  kad ih neko nešto pita,  ali  KUPUJU  STANOVE  KAO  OD  ŠALE  na obali Save - od  dva-tri koncerta u Sava -Centru.  (ne svi naravno,ali većina) dok oni koji su zvijezde nauke odlučuju da li će da odmah  odu li kasnije. Moram napomenuti da se Republika  Hrvatska  mijenja  ISKLJUČIVO zato što je članica EU (mada je na dočeku hrvatske rukometne reprezentacije u Zagrebu pjevao Tompson, tako lagane i emotivne pjesme !!) i  institucije sistema počinju da rade. Sami nikada ne bi ni htjeli , ni  mogli (jer  dežurni Srbi i dalje kvare idilu)   da urade  ovo što sada izgleda  kao  civilizovana država. EU tužiteljica je počela da čisti njihove  ministre. Tako je kod njih počelo. Šta počinje u Srbiji? Vidjećemo . Pad nadstrešnice je samo okidač. Problem je očigledno mnogo dublji.  Samo jedno je  izgleda sigurno: Ovo je više od igre. Dipl. prof . Radmila Trbojević</description>

<link>https://www.frontal.ba/blogovi/blog/62068/ovo-je-vise-od-igre</link>

<guid>https://www.frontal.ba/blogovi/blog/62068/ovo-je-vise-od-igre</guid>

...

</item>

<item>

<title>Pismo profesorima banjalučke Gimnazije ili da li ćete i ovo oćutati?</title>

<pubDate>Fri, 31 Jan 2025 13:25:31 +0100</pubDate>

<description>Profesori banjalučke Gimnazije, Red bi bio da na početku napišem poštovani profesori, ali mislim da ćete to poštovanje morati ponovo kod mene da zaslužite, mada realno baš vas briga za moje poštovanje. Obraćam vam se kao roditelj djeteta koji pohađa vašu školu, jer danas je uprava škole zabranila njenim drugarima da izađu u školsko dvorište tokom pauze između dva časa. Zabranila baš onda kada je postojala mogućnost da odu sa časova na skup podrške studentima u Srbiji. Razlog se zna, Uprava se plašila da će se učenici okupiti ispred zgrade i otići na skup podrške u Kampus. Ne ljutim se ja na Upravu, zna se kako se u našim školama biraju direktori i direktorice i kako oni biraju svoje pomoćnike. Isto kao i u Srbiji, moraš biti ambicioznam politički podoban i partijski lojalan i nije to od juče. Od njih čovjek ništa drugo i ne može očekivati, njihov posao je da sve drže pod kontrolom. Problem ste vi, koji ćete spustiti glavu i ćutati iako duboko u sebi znate da je to jadno i pogrešno. Pristali ste da budete podanici umjesto prosvjetni radnici. Pristali ste da budete nevidljivi, umjesto da budete svetionici slobode, ljudskosti, znanja i njihovi uzori. Vrijedi li taj vaš posao i  plata, tolikog poniženja? Plašite li se da javno podržite svoje kolege u Srbiji, u koju se toliko kunete. Plašite se da javno podržite svoje kolege sa kojima ste zajedno studirali. Plašite se da podržite svoje kolege sa kojima ste demonstrirali protiv vlasti u zimu 1996. godine. Kako je živjeti u strahu? Možda se i ne plašite, ali mislite da je u pitanju „obojena revolucija“. Onda smo tek najebali. Kako ćete sutra kolegama iz Srbije pogledati u oči kad se sretnete na nekom seminaru, edukaciji ili kad vam dođe škola sa kojom ste se pobratimili? To je vaš izbor, nije ni ministarstva, ni uprave. Samo vaš i ničiji drugo. Kako ćete sutra đacima predavati etiku, sociologiju, filozofiju, psihologiju, kulturu religije, kada ste sebe poništili kao čovjek koji ima kičmu i dostojanstvo. Kako ćete sutra predavati istoriju, kada ste dobovoljno postali robovi i kmetovi? Kako ćete na srpskom jeziku tumačiti antičke mitove, našu epsku poeziju ili Don Kihota, kada niste spremi da javno ustanete protiv nepravde? Kako ćete im na vjeronauci objasniti da je Hrist stradao zbog drugih? Kako ćete predavati matematiku, hemiju i fiziku, znajući da su neki od najvećih naučnika stradali zarad  nauke, principa i istine? Naravno ima vas i koji ste za Vučića i to je vaše pravo. Na kraju krajeva, vi ne stvarate samo buduće matematičare, fizičare, lingviste, inženjere i ljekare, vi stvarate i ljude koji trebaju da misle svojom glavom, da se ne plaše reći šta misle i da se ponašaju onako kako govore. Takvi se ne zaključavaju, već se sa njima razgovara. Kako ćete svojim učenicima objasniti zašto su danas prije podne vrata bila zaključana i zašto im nisu dali da izađu? Juče i  preključe su bila otključana, baš kao što će biti i od ponedeljka? Da li ćete im priznati da ste pizde koje ćute ili ćete se praviti da se ništa nije desilo.  Nisam siguran da ćete imati hrabrosti da sve svalite na Upravu, a možete im reći da ste to uradili za njihovo dobro. Znam reći ćete da politici nije mjesto u školi i tako bi trebalo da bude, ali nije. Politika vam je izabrala Upravu, politika je mnoge od vas zaposlila, politika je u planovima i programima, politika je u udžbenicima, politika je na školskim proslavama. Politika nas je i dovela u ovakvu situaciju. Mnoge od vas znam i drago mi je što vas znam, ali to nije alibi da prećutim ovo što se danas desilo. Velika je ovo sramota, velika. Ovaj tekst će pročitati moja kćerka, jer mora znati da je u životu važnije biti dobar čovjek, dobar drug i imati stav, od deklinacija logaritama, palatalizacije i fotosinteze. To se da naučiti.   Srđan Puhalo P.S. Profesori banjalučke Gimnazije nadam se da sam u velikoj zabludi i da ćete pokazati da nisam u pravu, a ja jedva čekam da vam se izvinim.   Preuzeto sa blogger.ba  </description>

<link>https://www.frontal.ba/blogovi/blog/62067/pismo-profesorima-banjalucke-gimnazije-ili-da-li-cete-i-ovo-ocutati</link>

<guid>https://www.frontal.ba/blogovi/blog/62067/pismo-profesorima-banjalucke-gimnazije-ili-da-li-cete-i-ovo-ocutati</guid>

...

</item>

<item>

<title>Umjetnička sloboda - ili izdaja svoje zemlje?</title>

<pubDate>Mon, 27 Jan 2025 09:18:37 +0100</pubDate>

<description>Mlada glumica  se saginje, grči se, kao da se porađa i ... povraća po državnoj zastavi  svoje zemlje  - Republike Srbije. Kažu da je to bilo davno nekada, ne znam ko je u pravu, ali kad god da je bilo sramotno je. Dakle, u  nekoj predstavi, u nekom pozorištu u Beogradu, u  kojem pozorištu nije važno, u jednoj zemlji u kojoj se digla intelektualna i druga  kuka i motika  da se uradi ono što bi trebalo da se radi na izborima u svakoj normalnoj zemlji, osim u  vremenima kad  ništa, što je normalno nije moderno,  nije kul, nije evropsko i  nije prema pravilima Nešto drugo Srbiji  treba. To drugo je  haos, dokaz da se u haosu  još  samo čaka da  se  prolije srpska krv..Ništa novo. Ja ne komentarišem ovo što se sada dešava  u Srbiji, ne stavljam sebe ni na jednu stranu, (nisam politički analitičar)  niti želim, niti mogu - jer je ta pobuna, to talasanje beogradsko (u početku  uslovljeno strašnom  tragedijom nadstrešnice) mladosrbijansko , srednješkolsko i studenstsko- veoma kompleksno pitanje  i  traži  ozbiljnu, stručnu analizu pretvaranja demonstracija u opšti narodni  BUNT protiv nepravde i korupcije. Jasno je nakoga se cilja. Vučić treba da ode, mada svi  znamo da  bilo koji  predsjednik nije  i ne može  biti  DRŽAVA, ali institucije  JESU)   za koju (analizu) nisam voljna  da je  pišem, a nisam, kažem, dovoljno  ni informisana   – ali ono što znam sasvim sigurno jeste  da  pomenuto  povraćanje  na  zastavu svoje   zemlje  znači  brutalno  SAMOPONIŽAVANJE i  SAMOPLJUVANJE  - a to  nikada  nikoga nije navelo da poštuje zemlju i narod koji može da pogazi  simbol svoje države. Nije to ništa novo, nažalost, ubijali su  Srbi   (Srbija  je imala mnogo  toga  u svojoj istoriji)  sami svoje prvake, slali  ih u kazamate, izdavali svoje heroje, borce  i  invalide  -  lako se  odricali svojih žrtava, lako zaoboravljali, lako se prodavali. Za mlade je, vjerovatno,  donekle, opravdanje što niti znaju, niti  ih je  baš  briga, niti  ih uče  šta se  sve  dešavalo prije, oni  nisu bili napadani, nisu  bili bombardovani (a  njihovi dede i bake jesu) nisu gladovali  - i   hvala Bogu da nisu i da to zlo (sadašnjih prijatelja ) nikada  ne upoznaju. Pljuvanje  po  svojoj   zastavi – ima  li sramotnijeg   istupa, bolje rečeno nastupa  neke  cure,  glumice, koja bi, da to uradi u nekoj zemlji, koja drži do sebe i  do svoje istorije  (koja Srbiji  nije do  koljena)  bila sankcionisana i  to najozbiljnije. Ona (glumica koja pristaje  na  taj odvratni  postupak, pa i na pozornici)  gazi  sve  godine   PRIJE  NJE, o kojima nema pojma i  koje je ne interesuju, dapače ona  prezire  (a  nije sve bilo  najgore) SVOJU  zastavu,  za koju su  hiljade  mladih  ginuli, koju (zastavu) su  iz  rovova  krvavu,  iznosili  njihovi  vršnjaci,  Solunci, i za koju su prije samo koju godinu ginuli regruti, mladi vojnici, heroji, sa  Košara, jednako tako mladi, ali  bez pirsinga, bez naušnica, u uniformama vojske svoje države. Nema budućnosti u kojoj nema prošlosti, bar onog dijela prošlosti na koju jedan narod može biti ponosan. Sramotno skrnavljenje svoga identiteta  porazno je. Bitno je pripadati   onome što se nekad zvalo slobodni Zapad, Europa uspjeha. Pripadati treba po svaku cijenu  novim, mladim, briselskim  snagama, ovoj  novoj demokratiji, novom  vremenu, koje okreće leđa  prošlosti i gleda u budućnost (imaju  pravo, naravno), diviti se   neobičnoj  sveslobodi  koju  nose prijateljski  vjetrovi  ujedinjene Evrope, one  Europe  koja, ipak, Srbe neće.  Ili hoće, ali po koju cijenu ? Zašto? To nije tema za ovaj blog,  priča je  šira... Pravo na  umjetničku  slobodu ?!! Nemojmo se zavaravati. Umjetnička sloboda nije gaženje simbola svoje države. Ne, ono sa  zastavom  je JAVNO ponižavanje svoje zemlje, ma kakva da je ona, a Srbija  nije  ni najbolja,  ni najslobodnija zemlja na svijetu, ima puno nedostataka - kao i  što  mnoge druge  zemlje  nisu.  Ali,  samo jedno  ALI, pogledajmo zapadne demokratske demonstracije građana, studenata  -  gaze  se  sa mo   tuđe  zastave,  svete knjige  drugih  religija se pale, surovo  se  gaze demonstranti, ali se ne gazi svoja zastava. Čak i u umjetničkoj slobodi. Nikada ništa Srbi ne nauče do kraja!     Poštuju se danas i  nacističke zastave, otvoreno, ponosno – čak   i oni koji  su spaljivani u gasnim komorama nemaju ništa protiv ovih svakodnevnih pojava negiranja i pohvala nacizma  (Poljska napr.), neonacisti   bujaju  kao  pečurke poslije kiše -ne kriju  se  više  kukasti  krstovi, svastike -  poštuje  se  revidirana  istorija  koju   pišu oni,   koji peru svoju sopstvenu  zločinačku  istoriju. Može im se. Pitanje je kada i kako će se ovaj užas završiti, jer kako je moguće izostaviti  Sovjetsku Rusiju  iz veličanstvene proslave  pobjede u 2. svjetskom ratu, čije  ogromne  žrtve sada  nisu važne. Važno je ono što je SADA. I da stavim tačku   - ona cura, koja  povraća   na   časnu    zastavu  svoje sopstvene  zemlje -   može samo da izazove  GAĐENJE  i   OTPOR   građana   Srbije,  koji su, možda,  snažno   naginjali  i  naginju   prema parolama i  buntu  studenata  i   svih drugih građana  –  koje (ponavljam)  ne komentarišem, niti analiziram -  ali  sada bi  trebalo ozbiljno  da  razmislie  ŠTA OVO ZNAČI !     P.S. Moram dadati da mi je jedina utjeha u svemu ovome  što  mi roditelji, prvoborci partizani iz onoga rata -nisu živi i što ja, u godinama u kojima sam, imam još snažna sjećanja na godine -kakave god da  su bile, bile su dobre i srećne, a kako se skoro svakodnevno uvjeravam - tako i  za mnoge ljude iz naše surovo  razbijene, one  zemlje.... što nije valjala.     Prenošenje blogova i tekstova sa portala Frontal dozvoljeno je nakon isteka 48 časova od objave bloga ili uz pismeno odobrenje redakcije (27.01.2025.) Stavovi izraženi u ovom tekstu su autorovi i ne predstavljaju nužno uredničku politiku portala Frontal                    </description>

<link>https://www.frontal.ba/blogovi/blog/62066/umjetnicka-sloboda-ili-izdaja-svoje-zemlje</link>

<guid>https://www.frontal.ba/blogovi/blog/62066/umjetnicka-sloboda-ili-izdaja-svoje-zemlje</guid>

...

</item>

<item>

<title>Porodične vrijednosti i šta s njima?</title>

<pubDate>Thu, 23 Jan 2025 14:48:41 +0100</pubDate>

<description>Neki dan je savjetnik predsjednika Republike Srpske Marko Romić poručio iz Amerike da “Tramp želi da u Ameriku vrati duh porodičnog okupljanja”, a onda je dodao "Ono što je značajno za Republiku Srpsku, nešto što je predsjednik Republike Srpske Milorad Dodik od prvih dana svog političkog djelovanja zagovarao, jesu porodične vrijednosti i prave iskonske vrijednosti. Tramp želi da u Ameriku vrati duh porodičnog okupljanja i vrlo snažno se putem nekoliko uredbi usprotivio rodnoj ideologiji i platformi LGBT populacije“. Mladi Romić ne zna ili ne želi da zna da se Donald Tramp ženio tri puta, a koga je sve u međevremenu jebao teško je reći, toliko o njegovim porodičnim vrijednostima. Ne zna ili ne želi da zna mladi Romić da se Ilon Mask takođe ženio tri puta i da od porodičnih vrijednosti preferira nekorišćenje kontracepcije. Nego vratimo se porodičnim vrijednostima, šta se pod tim tačno podrazumijeva? Porodica na prvom mjestu. Morate priznati da ovo fino zvuči, ali koja porodica? Ona nuklearna koja se kod nas formirala u vrijeme socijalizma (otac, majka i dvoje djece) ili one porodične zadruge (više porodica u zajednici) koje su dominirale prije Drugog svjetskog rata. Fino je kada je porodica kompletna, funkcionalna i ekonomski stabilna, ali šta ćemo ako to nije? Da li žena treba da sluša muškarca, a muškarac da poštuje ženu, kako nam poručuju popovi na crkvenim vjenčanjima? Da li je porodica važnija od zadovoljstva muža i žene? Da li jedan od nezadovoljnih bračnih partnera treba da upropasti svoj život, zarad dobrobiti drugog partnera i djece? Da li je bolji dobar razvod ili loš brak? Koliko zlostavljanja partnera ili partnerke treba da se toleriše i trpi zarad porodice? Porodica mora da bude složna. Potpisujem, ali da li to znači da žena mora slušati muža ili je u pitanju obostrano uvažavanje. U Bibliji fino piše “žene da se pokoravaju svojim muževima kao Gospodu, jer muž je ženina glava kao što je i Hristos glava Crkve, on kao Spasitelj svoga tela". Opet, šta ako porodica nije složna? Ko treba da ćuti i trpi ili je dobro da se partneri raziđu. Koja su sredstva dozvoljena da se koriste u svrhu postizanja sloge u porodici? Kod nas se tradicionalno najčešće koristi fizičko nasilje, a potom i verbalno, psihičko, ekomomsko i to najčešće prema ženama, ali uvijek ima izuzetaka. Porodica bez djece, nije porodica. Nema tu šta da se filozofira i pametuje. Što ste se vjenčavali, ako nećete da se razmnožavate. Ne pravite vi samo djecu za sebe, nego i za naš narod i našu Republiku Srpsku. Sva ta djecu su budući vojnici. Naravno, teško je reći koliko djece da imate, tradicija je promjenjiva stvar. Moja baba je imala njih osmero, majka dvoje, pa eto sami odlučite između ovoga. Je li sramota biti samohrana majka i da li ćemo za to okriviti feminizam? Žena je tri stuba porodice, a otac jedan. Znam da često čujete ovu popularnu frazu i to nam je jasna poruka gdje je mjesto žene u porodici. Mjesto joj je u kući. Ona je ta koja mora da omogući besprijekorno funkcionisanje domaćinstva, brine se o djeci, o mužu, a zašto ne i o roditeljima svojim i muževljevim. Samim tim ona nema kad da bude zaposlena. Muž je taj koji treba da zaradi da prehrani svoju porodicu, ali nisam baš siguran da je jedna prosječna plata dovoljna da prehrani četveročlanu porodicu. Vidite kako porodične vrijednosti mogu biti opasne i za muškarce, ako ne ispunjavaju očekivanja sredine. Briga o roditeljima je posebna briga, kako im pomoći u starosti, kada su penzije male, plata nedovoljna, a oni sve bolesniji, nepokretniji i dementniji. Starački domovi su se pretvorili u preskupe stacionare za umiranje. Porodica treba da bude religiozna i poštuje našu tradiciju. Nemam nikakav problem da neki bračni par svoj život uredi i organizuje u skladu sa svojim vjerskim ubjeđenjima. Nemam problem dok to rade dobrovoljno i svojevoljno. Bilo kakvo nametanje ne dolazi u obzir. Opet, znamo da je ljubav čudnovata i prilično iracionalna i šta ćemo sa onim porodicama koje su ateističke ili gdje su parovi različitih konfesija, da li toga trebaju da se stide ili treba da ih odbacimo i preziremo? Mojoj tetki su zabranili da se školuje, jer to nije za žene, da li je to naša tradicija koju treba da primjenim i na kćerku? Šta ćemo sa abortusom, razvodima i preljubom? Porodične vrijednosti kažu da to nije dobro, ali se i te kako dešava. O abortusu ne znamo skoro ništa, jer validna statistika ne postoji, pogotovo otkada postoje privatne klinike. Ako je abortus jedno od najopasnijih po zdravlje žene sredstava kontracepcije, zašto ne edukujete mlade ljude kako da se zaštite od neželjene trudnoće? O razvodima sam već govorio, da li je bolji dobar razvod ili loš brak? Preljuba je grijeh, ali naša tradicija kaže da je to malo manji grijeh za muškarce nego za žene. Trampa mi. U društvu divljeg kapitalizma u kojem su pojedinci i porodice prepušteni sami sebi, uz malu pomoć sistema, govoriti o porodičnim vrijednostima je čisti populizam ili najelegantniji način da se sav teret nefunkcionisanja sistema svali na oca i majku, kao glavne krivce za sve ono što se dešava. Takođe, maštati o stari dobrim vremenima jeste milozvučno, ali ta se vremena više nikada neće vratiti. Niti će žene prestati da se školuju, niti će prestati da se zapošljavaju, niti će se odreći svoga prava glasa. Uzdržavanje od seksa prije braka je odavno ismijano među mladim ljudima, a muškarac kao jedini hranilac porodice je već sada endemska vrsta. Povratka na staro nema, a sve što je novo ne znači i da je dobro. Porodične vrijednosti su onoliko dobre koliko dopinose zadovoljstvu svakog člana porodice, koje su lični izbor porodice, koje vode ka kompromisu, toleranciji i boljoj funkcionalnosti porodice. Porodične vrijednosti se mijenjaju kako se mijenja i porodica i to ne mogu zaustaviti, niti spriječiti, ni Tramp, ni Dodik, ni Orban, ni Putin. P.S. Rod i rodni identitet nisu ideologije, već verifikovane naučne činjenice i savjetnik Romić bi to trebao da zna i da uvažava, koliko god mu to bilo mrsko.   Preuzeto sa blogger.ba</description>

<link>https://www.frontal.ba/blogovi/blog/62065/porodicne-vrijednosti-i-sta-s-njima</link>

<guid>https://www.frontal.ba/blogovi/blog/62065/porodicne-vrijednosti-i-sta-s-njima</guid>

...

</item>

<item>

<title>Otvorena je sezona lova na Aleksandra Vučića</title>

<pubDate>Mon, 20 Jan 2025 08:41:58 +0100</pubDate>

<description>„KRENULA JE HAJKA-KRENI I TI“ Tokom javljanja novinara N1 – Srbija sa protesta u Nišu, juče, nedjelja 19. januar 2025. godine na ekranu piše „KRENULA JE HAJKA-KRENI I TI“. Da bi razumjeli ovu poruku podsjećam Vas na značenje pojma Hajka.Hajka: • organizovano gonjenje, ganjanje, potraga, lov sa psima tragačima divljači ili štetočina prema zasjedi u lovištu, potjera, hajka;• figurativno to je lov na vještice ili vještce, osmišljena akcija hvatanja i likvidiranja insana i hajvana. Ovo je nečuven skandal, javno N1 Srbija poručuje da je otvorena sezona lova na Aleksandara Vučića, predsjednika Republike Srbije. Poručuju psi rata da treba ubiti Aleksandra Vučića, predsjednika Republike Srbije. Nisu uspjeli politički psi da olovkom ubiju Aleksandra Vučića, i ovo nije poziv da se uzmu olovke u ruke već danas, u nedjelju 19. januara 2025. godine televizija N1 Srbija javno obavještava da su psi rata organizovali hajku, lov na Aleksandra Vučića. Pitanje je ko je naredbodavac i organizator ove hajke, lova i ko su mogući izvršioci koji će u hajci, lovu koji je juče po TV N1 Srbija započeo i sa kojim oružjem i oruđem planiraju ubiti predsjednika Republike Srbije gospodina Aleksandra Vučića?   Stavovi autora blogova predstavljaju njihov lični stav i ne podrazumijevaju nužno uredničku politiku portala Frontal.</description>

<link>https://www.frontal.ba/blogovi/blog/62064/otvorena-je-sezona-lova-na-aleksandra-vucica</link>

<guid>https://www.frontal.ba/blogovi/blog/62064/otvorena-je-sezona-lova-na-aleksandra-vucica</guid>

...

</item>

<item>

<title>Za Sonju</title>

<pubDate>Sat, 18 Jan 2025 14:28:38 +0100</pubDate>

<description>Nakon što je Novak Đoković na Australijan openu pobijedio je Čeha Tomaša Mahača sa 6:1, 6:4, 6:4 na objektivu kamere napisao „Za Sonju“ u Republici Srpskoj se rasplamsala debata o kojoj se Sonji radi? Milorad Dodik je ma mreži X naglasio da je Novakova pobjeda pobjeda svih nas, a da je sve posle završetka meča obična ciganija. SDS je u svom saopštenju naglasio da se vjerovatno radi o Sonji Karadžić, što još jednom pokazuje da je Novak Đoković veliki rodoljub koji razumije šta je nepravda i kroz šta prolaze Srbi u inostranstvu. Alternativna televizija nema pojma o čemu se konkretno radi, jer se oni ne bave takvim trivijalnosti. U ovom trenutku njihovi istraživački novinari pokušavaju da identifikuju muškarca koji je javno zaprosio Novaka na ovom turniru. Predsjednik Narodne skupštine Republike Srpske Nenad Stevandić je kazao da je kao i svaki srpski rodoljub pratio meč našeg najvećeg tenisera, ali vjeruje da je nakon meča CIA pravog Novaka Đokovića lažnim i da je taj Novak napisao ovu poruku. Dževad Galijašević i Predrag Ćeranić su se složili da je riječ o hibridnom ratu u kojem se ne biraj sredstav i sigurni su da je Novak Đoković napiso „Kosovo je Srbija“, ali se to uz pomoć specifičnih softvera promijenilo u natpis „Za Sonju“. Lider PDP-a Draško Stanivuković je demantovao da poznaje bilo kakvu Sonju, niti je bio u vezi sa njom. Njemu je Banjaluka i Republike Srpska na prvom mjestu. Studentske organizacije Fakulteta političkih nauka i Filozofskog fakulteta u Banjaluci su kazali da oni ne prate sport i da ne znaju ništa od tome. Jelena Trivić je na fejsbuku napisala da joj je omiljena pjesma „Pozdravi Sonju“ od Indexa i da joj je drago da se njen muzičku ukus poklapa sa ukusom GOAT-a Novaka Đokovića i da jedva čeka referendum u Srbiji pa skokne do Beograda i podrži predsjednika Vučića. Ako mislite da pretjerujem sa ovim budalaštinama varate se. U ovome trenutko u Republici Srpskoj političari, političke partije, fakulteti, mediji, provladina uduženja, veoma vode računa da na bilo koji način na naljute Aleksandra Vučića i da na bilo koji način podrže studentske proteste. Razlozi su različiti jedni čekaju odobrenja Milorada Dodika da krenu sa „objektivnim izvještavanjem“ o protestima u Srbiji, drugi čekaju da vide hoće li Vučić posustati pa da ga u skladu sa profesionalnim standardima cipelare. A ko je Sonja? Sonja je studentica koja je povrjeđenja u centru Beograda kad se vozač zaletio u grupu studenata dok su 15-minutnom šutnjom odavali počast poginulima u padu nadstrešnice na novosadskoj željezničkoj stanici. </description>

<link>https://www.frontal.ba/blogovi/blog/62063/za-sonju</link>

<guid>https://www.frontal.ba/blogovi/blog/62063/za-sonju</guid>

...

</item>

...

</channel>

...

</rss>