Dugoočekivani zakon o ograničavanju rokova plaćanja, koje su usvojile sve zemlje u okruženu, predviđa da firme između sebe ne mogu ugovoriti duži rok plaćanja od 60 dana.

Ako ugovorom rok plaćanja nije odrećen, dužnik je dužan da plati svoje obaveze u roku od 30 dana.

Zakon važi i za državne institucije, vandbudžetske fondove, javne ustanove, organe i javna preduzeća, koji se zajednički nazivaju subjekti javnog prava.

Međutim, primjetno je da je država svojim institucijama dala znatno „više prostora“ za plaćanje obaveze, nego privrednim subjektima. Dok privredni subjekti svoje obaveze moraju platiti u maksimalnom roku od 60 dana, rok plaćanja između poslovnih subjekata i subjekata javnog prava je 90 dana.

Dužnik u slučaju kašnjenja mora da plati naknade od tri odsto od obaveze i to bez obzira da li je povjerilac pretrpio štetu zbog dužnikovog kašnjenja ili ne. Prvobitnom verzijom je, saznaje CAPITAL, bilo predviđeno da naknada za probijanje rokova iznosi čak pet odsto, ali se odustalo procjenjujući da bi ona ipak bilo previsoka.

Dodatno, za dužnike su predviđene novčane kazne od 1.000 do 3.000 KM za probijanje propisanih rokova, te od 200 do 1.000 KM za odgovorno lice u pravnom licu.

Kad rok može biti duži

Ugovorom se može produžiti maksimalni dok od 60 dana, samo u slučaju da je dužnik povjeriocu izdao sredstvo obezbjeđenja koje ima snagu izvršne isprave, kao što su bankarska garancija koja sadrži klauzule „neopoziva“, „bezuslovna“, „naplativa na prvi poziv bez prigovora“ kao i avalirane mjenice od strane banke.

Nadzor nad primjenom zakona vršiće Ministarstvo finansija. Detalje načina nadzora bi razradio i propisao ministar finansija posebnim pravilnikom u roku od 90 dana od stupanja na snagu zakona.

Potrebno je naglasiti da se ovde radi o prvoj radnoj verziji Zakona o rokovima ispunjenja novčanih obaveza, što znači da do upućivanja u parlamentarnu proceduru tekst može pretrpjeti izmjene.

Vlada Zakon o rokovima ispunjenja novčanih obaveza priprema u paketu 11 zakona iz finansijske oblasti, sa ciljem najavljene reforme privrednog sistema Republike Srpske.

Rezultat ovog Zakona bi trebao biti poboljšanje opšte likvidnosti u Republici Srpskoj, ali će istovremeno staviti na ozbiljan test državne institucije, organe i vanbudžetske fondove koji su poznati po višegodišnjim neizmirenim dugovanjima.

Javni sektor u Srbiji ima kraće rokove od firmi

Srbija je takođe ograničila rok plaćanja između privrednih subjekata na 60 dana. Napravila je izuzetak za javni sektor, ali za razliku od Republike Srpske, taj rok nije duži, već naprotiv, kraći za 15 dana, osim kada su u pitanju obaveze Fonda zdravstvenog osiguranja Srbije.

“Ugovorom između javnog sektora i privrednih subjekata ne može se predvideti rok za izmirenje novčanih obaveza duži od 45 dana, u slučaju kada je u tom ugovornom odnosu javni sektor dužnik. Izuzetno od stava 1. ovog člana, ugovorom između javnog sektora i privrednih subjekata može se predvideti rok za izmirenje novčanih obaveza do 90 dana u slučaju kada je dužnik Republički fond za zdravstveno osiguranje, odnosno korisnik sredstava Republičkog fonda za zdravstveno osiguranje u smislu zakona kojim se uređuje budžetski sistem. U ugovornom odnosu iz stava 1. ovog člana, rok za izmirenje novčanih obaveza ne može biti duži od 60 dana, u slučaju kada je dužnik u tom ugovornom odnosu privredni subjekt. Ako ugovorom iz stava 3. ovog člana nije ugovoren rok za izmirenje novčanih obaveza, dužnik je dužan, bez prethodne opomene, da izmiri novčanu obavezu u roku do 60 dana”, član 4. Zakona o rokovima izmirenja novčanih obaveza u komercijalnim transakcijama Republike Srbije.

izvor: Capital.ba